- Večernja želja za slatkišima nije isto što i glad.
- Manjak sna dodatno pojačava potrebu za slatkim.
- Navike mogu da pokrenu želju za slatkišima i bez prave gladi.
Doručkovali ste, ručali, večerali, a možda ste čak rekli sebi da danas nećete ništa više da jedete. A onda, oko devet ili deset uveče, odjednom počinje da vam se jedu slatkiši.
Iako se često kaže da je u pitanju glad ili nedostatak discipline, priča je mnogo komplikovanija. Glad i želja za određenom hranom nisu ista stvar, a istraživanja pokazuju da želja za slatkišima tokom dana može da se ponaša drugačije od klasičnog osećaja gladi.
U jednom od istraživanja u kojem su ispitanici više puta tokom dana prijavljivali koliko su gladni i za kojom hranom žude, želja za slatkišima i slanim grickalicama rasla je kako je dan odmicao, dok taj obrazac nije uvek pratio glad.
Zašto se to naročito događa uveče?
Naš unutrašnji sat ima veze sa tim. Jedan od zanimljivijih odgovora nalazi se u cirkadijalnom ritmu, odnosno unutrašnjem biološkom satu koji utiče na san, temperaturu tela, hormone i brojne druge procese.
U eksperimentu sa zdravim odraslim osobama istraživači su kontrolisali vreme obroka, spavanja i druge faktore kako bi proverili da li samo unutrašnji cirkadijalni ritam utiče na apetit. Pokazalo se da je osećaj gladi bio najniži u biološkom jutru, a dostizao vrhunac oko 20 časova. Sličan večernji obrazac pronađen je i za želju za slatkom, slanom i skrobnom hranom.
To znači da večernja želja za hranom nije nužno samo posledica toga što ste premalo jeli tokom dana. Deo priče zavisi od načina na koji naš organizam raspoređuje apetit tokom 24 sata.
Zanimljivo je i to da se taj večernji porast apetita ne odnosi samo na slatkiše. U istraživanju su se menjale želje za različitim vrstama hrane, što sugeriše da nije reč o nekoj posebnoj zavisnosti od šećera, već o širem večernjem pomeranju apetita.
Onda na scenu stupa san
Ako ste nekoliko noći zaredom spavali kratko, večernja želja za slatkim dobija još jedan razlog.
U istraživanju, 24 zdrave mlade osobe provele su tri noći sa samo pet sati sna, a zatim tri noći sa osam sati sna. Nakon skraćenog sna, ispitanici su pokazivali veću želju za slatkišima, viši nivo aktivnog grelina i kasnije su unosili više energije, naročito iz ugljenih hidrata.
Sličan obrazac primećen je i u drugim istraživanjima. Kod ispitanika koji su produžili vreme spavanja za oko sat i po, želja za slatkom i slanom hranom smanjila se za čak 62 odsto. Zato želja za slatkim koja nastane u toku dana, može da bude posledica aktivnosti od noći pre. To ipak ne znači da će svaka osoba koja loše spava automatski posegnuti za čokoladom.
Mozak je naučio da je veče vreme za slatkiše
Ako gotovo svako veče jedete nešto slatko dok gledate seriju, radite za računarom ili skrolujete na internetu, vremenom sama situacija može da postane okidač. Nije potrebno da budete fizički gladni. Dovoljno je da se pojavi poznata kombinacija kao što je gledanje serije svako veče pred spavanje dok grickate nešto slatko.
Istraživanja o navikama u ishrani pokazuju da se veliki deo svakodnevnog ponašanja vezanog za hranu odvija automatski i da situacioni signali mogu da pokrenu naviku bez mnogo svesnog razmišljanja.
Važno je šta jedete tokom dana
Ako je doručak bio kafa i nešto usput, ručak mali, a između obroka ste pokušavali da izdržite bez grickanja, večernja želja za hranom može da bude sasvim realna posledica nedovoljnog unosa. Tu je važno da napravite razliku, jer nije svaka večernja želja za slatkim samo navika ili psihološka potreba. Ponekad ste jednostavno gladni.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
