- Margita Stefanović Magi je još u detinjstvu imala epileptične napade, a tokom života su je pratile i snažne glavobolje.
- Epilepsija je hronični neurološki poremećaj koji može da se javi u svakom dobu, a simptomi nisu uvek dramatični ni lako uočljivi.
Margita Stefanović Magi, čuvena klavijaturistkinja grupe Ekatarina Velika (EKV), prema biografskim navodima, još u ranom detinjstvu suočila se sa epilepsijom, a tokom života pratile su je i snažne glavobolje. Njena priča podseća na bolest o kojoj se i danas mnogo toga pogrešno razume, iako od epilepsije, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije boluje oko 50 miliona ljudi širom sveta.
Margita je sa četiri ili pet godina, nakon upale čeonog režnja mozga, počela da ima epileptične napade. Iako oni, kako se navodi, nisu bili česti, zdravstvene tegobe nisu se završavale sa njima. Magi su tokom života pratile i snažne glavobolje.
Epilepsija nije samo stanje u kojem osoba izgubi svest i počne nekontrolisano da se trese, kako se često prikazuje u filmovima. Reč je o hroničnom neurološkom poremećaju koji može da se ispolji na različite načine, a pojedini simptomi mogu da budu toliko suptilni da ih okolina u prvi mah ni ne prepozna.
Prema podacima SZO, uz odgovarajuću dijagnozu i terapiju, do 70 odsto osoba sa epilepsijom moglo bi da živi bez epileptičnih napada.
Šta je epilepsija i zbog čega nastaje?
Epilepsija je neurološka bolest koju karakteriše sklonost ka ponavljanim epileptičnim napadima. Oni nastaju usled iznenadne, prekomerne električne aktivnosti nervnih ćelija u mozgu, zbog čega dolazi do privremenih promena u pokretima, osećajima, ponašanju ili nivou svesti. Mozak funkcioniše zahvaljujući složenoj komunikaciji između nervnih ćelija. Kada se ta električna aktivnost poremeti, može da se dogode napadi čiji izgled i intenzitet zavise od toga koji deo mozga je zahvaćen.
Epilepsija može da se pojavi u bilo kom životnom dobu, uključujući i najranije detinjstvo. Kod nekih ljudi postoji genetska predispozicija, dok se kod drugih bolest razvija nakon oštećenja mozga ili određenih oboljenja. Ipak, kod značajnog broja pacijenata tačan uzrok nikada ne bude utvrđen.
Prema SZO, među poznatim uzrocima nalaze se oštećenja mozga nastala pre ili tokom rođenja, urođene anomalije, teške povrede glave, moždani udar, tumori i infekcije centralnog nervnog sistema, poput meningitisa i encefalitisa. Upala mozga može da izazove epileptične napade tokom akutne bolesti, a kod nekih ljudi posledice infekcije mogu dovesti i do razvoja epilepsije kasnije. To, međutim, ne znači da će svaka osoba koja je preležala infekciju mozga da razvije ovaj poremećaj.
Kako se prepoznaju simptomi epilepsije?
Jedna od najvećih zabluda jeste da svaki epileptični napad podrazumeva pad na pod, grčenje celog tela i gubitak svesti. U stvarnosti, simptomi mogu da budu veoma različiti.
U zavisnosti od vrste napada, osoba može da doživi:
- iznenadan gubitak svesti ili svesti o okolini,
- ukočenost tela i nekontrolisane trzaje mišića,
- kratkotrajno zagledavanje u jednu tačku i nemogućnost da odgovori na pitanja,
- neobične senzacije, poput trnjenja, promena u vidu ili osećaja koji je teško opisati i
- iznenadnu zbunjenost, neobične pokrete ili ponašanje kojih se kasnije ne seća.
Neki napadi traju svega nekoliko sekundi, dok drugi mogu biti praćeni izraženijim grčenjem mišića i gubitkom svesti. Jedan epileptični napad ne znači automatski da osoba ima epilepsiju. Napadi mogu da nastanu i zbog drugih zdravstvenih problema, pa je za postavljanje dijagnoze neophodna lekarska procena.
Da li epilepsija može da počne u detinjstvu?
Može. Epilepsija se često dijagnostikuje tokom detinjstva, ali se prvi napadi mogu da se pojave i u odraslom dobu. Kod dece simptomi ponekad izgledaju drugačije nego kod odraslih, zbog čega je važno da se obrati pažnja na ponavljane, neobjašnjive epizode zagledavanja, kratkotrajne prekide aktivnosti ili neobične pokrete.
Ako se sumnja na epilepsiju, lekar uzima detaljnu anamnezu i procenjuje kako su napadi izgledali, koliko su trajali i da li su se ponavljali. U dijagnostici se koriste elektroencefalografija (EEG), kojom se beleži električna aktivnost mozga, kao i magnetna rezonanca ili skener kada postoji potreba da se ispita mogući uzrok.
Rano prepoznavanje bolesti važno je kako bi se utvrdila vrsta napada, procenio rizik od njihovog ponavljanja i odabrao odgovarajući način lečenja.
Kako se leči epilepsija?
Osnovu lečenja čine lekovi protiv epileptičnih napada, koji pomažu u kontroli abnormalne električne aktivnosti mozga. Terapija se određuje individualno, u zavisnosti od vrste epilepsije, učestalosti napada, uzroka i drugih zdravstvenih okolnosti. Kod pojedinih pacijenata koji ne reaguju dovoljno dobro na lekove se razmatraju i druge mogućnosti, uključujući određene hirurške procedure, stimulaciju nervnog sistema ili posebne režime ishrane pod stručnim nadzorom.
Šta da radite ako neko dobije epileptični napad?
Ukoliko se nađete pored osobe koja ima napad praćen grčenjem tela, najvažnije je da ostanete smireni i zaštitite je od povreda. Uklonite predmete o koje bi mogla da se povredi, podmetnite nešto meko pod glavu i, kada je moguće bezbedno, okrenite je na bok. Pratite koliko napad traje.
Ne pokušavajte da sputavate pokrete osobe i ne stavljajte joj prste, kašiku ili druge predmete u usta. Osoba tokom napada ne može da proguta sopstveni jezik, a takvi pokušaji mogu da izazovu povrede.
Hitnu pomoć treba da pozovete ako napad traje pet minuta ili duže, ako se novi napad javi pre nego što se osoba oporavi, ako ima problema sa disanjem ili se ozbiljno povredila, kao i kada je reč o prvom poznatom napadu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
