- Marko Živić je 2008. operisan zbog raka želuca i jednjaka.
- Rak želuca u početku može da prolazi bez jasnih simptoma ili da liči na gorušicu, gastritis i druge probavne tegobe.
- Na rizik utiču Helicobacter pylori, nasledni faktori i ishrana bogata slanom i konzervisanom hranom.
Glumac Marko Živić preminuo je 14. oktobra 2021. godine od posledica koronavirusa, a nekoliko godina ranije suočio se sa ozbiljnom dijagnozom koja mu je promenila život. Godine 2008. otkrio je da boluje od raka želuca i jednjaka, nakon čega je podvrgnut teškoj operaciji i lečenju. Uspeo je da se oporavi i nastavi život i karijeru, a njegova priča i danas podseća na važnost pravovremenog prepoznavanja bolesti.
Rak želuca, poznat i kao karcinom želuca, zloćudna je bolest koja nastaje kada ćelije sluzokože ovog organa počnu nekontrolisano da se razmnožavaju. U početku može da se razvija bez jasnih simptoma ili sa tegobama koje mnogi pripisuju stresu, gastritisu ili problemima sa varenjem. Upravo zbog toga bolest ponekad ostaje neprepoznata sve dok ne uznapreduje.
Koji su simptomi raka želuca?
Jedan od najvećih problema kod raka želuca jeste to što rani simptomi mogu da budu neupadljivi i da podsećaju na mnogo češće i manje ozbiljne probavne tegobe. Osoba može da oseća nelagodnost u stomaku, ima gorušicu ili primećuje da joj pojedina hrana više ne prija, a da ne posumnja na ozbiljnije oboljenje.
Među simptomima koji mogu da ukažu na rak želuca nalaze se:
- Uporna gorušica i otežano varenje - tegobe koje se ponavljaju ili postaju sve izraženije, naročito ako ranije nisu bile karakteristične za osobu.
- Bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka - osećaj pritiska, pečenja ili bola koji ne prolazi ili se postepeno pogoršava.
- Brzo zasićenje - osećaj sitosti nakon samo nekoliko zalogaja, čak i kada osoba nije pojela uobičajenu količinu hrane.
- Nadutost i mučnina - neprijatan osećaj punoće nakon jela, uz povremenu ili učestalu mučninu.
- Gubitak apetita - smanjena želja za hranom koja traje i nema očigledno objašnjenje.
- Nenamerni gubitak telesne težine - mršavljenje bez promene načina ishrane ili povećanja fizičke aktivnosti.
- Otežano gutanje - simptom koji može da se javi kada je tumor smešten u gornjem delu želuca, blizu spoja sa jednjakom.
- Krv u stolici ili crna stolica - mogući znak krvarenja u sistemu za varenje, koji zahteva hitnu medicinsku procenu.
Ovi simptomi ne znače automatski da osoba ima rak želuca. Mogu da budu posledica različitih oboljenja, ali ako traju, ponavljaju se ili postaju intenzivniji, ne treba da budu zanemareni niti da se oslanjate isključivo na samostalno uzimanje lekova.
Zbog čega se rak želuca često kasno otkriva?
Rak želuca može da se razvija postepeno, tokom dužeg perioda, a promene u sluzokoži u ranim fazama često ne izazivaju simptome koji bi jasno ukazali na malignu bolest. Kada se tegobe pojave, mogu da liče na gastritis, refluks ili čir na želucu, zbog čega se lako pripisuju manje ozbiljnim problemima.
Upravo zato je važno da se obrati pažnja na promene koje odstupaju od uobičajenog stanja. Nije presudno samo to da li se bol javlja, već i koliko dugo traje, da li se pogoršava, da li se javlja brzo zasićenje ili dolazi do gubitka težine bez jasnog razloga.
Za postavljanje dijagnoze lekar može da preporuči gastroskopiju, pregled tokom kojeg se tankim instrumentom sa kamerom posmatra unutrašnjost jednjaka i želuca. Ukoliko se uoči sumnjiva promena, uzima se uzorak tkiva za biopsiju, kojom se utvrđuje da li su prisutne maligne ćelije. Dodatna snimanja mogu da budu potrebna kako bi se utvrdilo da li se bolest proširila.
Šta povećava rizik od raka želuca?
Ne postoji samo jedan uzrok raka želuca. Bolest nastaje usled promena u ćelijama, a na rizik mogu da utiču različiti faktori, od infekcija i nasledne predispozicije do životnih navika. Jedan od značajnih faktora rizika jeste infekcija bakterijom "Helicobacter pylori". Dugotrajna infekcija može da izazove hroničnu upalu sluzokože želuca, a kod dela zaraženih osoba i promene koje povećavaju rizik od razvoja karcinoma. Ipak, većina ljudi koji imaju ovu bakteriju nikada ne dobije rak želuca.
Rizik može da bude povećan i kod osoba koje imaju bliske članove porodice sa ovom bolešću, određena nasledna stanja ili dugotrajne promene sluzokože želuca. Ishrana bogata veoma slanom i konzervisanom hranomse povezuje sa većom verovatnoćom obolevanja. To ne znači da će osoba koja ima neki od faktora rizika sigurno da razvije karcinom. Isto tako, bolest može da se pojavi i kod ljudi koji nemaju očigledne faktore rizika.
Kako se leči rak želuca?
Lečenje zavisi od toga u kojoj je fazi bolest otkrivena, gde se tumor nalazi, da li se proširio na druge organe i kakvo je opšte zdravstveno stanje pacijenta. Kada se tumor otkrije u fazi u kojoj može da se ukloni, operacija predstavlja jednu od glavnih mogućnosti lečenja. U zavisnosti od veličine i položaja tumora, hirurzi mogu da odstrane deo želuca ili ceo organ, zajedno sa okolnim limfnim čvorovima kada je to potrebno.
U određenim slučajevima primenjuje se i hemioterapija, pre ili nakon operacije, a kod uznapredovale bolesti može da se koristi samostalno ili u kombinaciji sa drugim terapijama. Kod određenih tumora, u zavisnosti od njihovih bioloških karakteristika, mogu da budu opcija i ciljana terapija ili imunoterapija.
Ne postoji jedinstven pristup koji odgovara svim pacijentima. Plan lečenja određuje multidisciplinarni tim, uzimajući u obzir karakteristike tumora i stanje pacijenta.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
