- SZO navodi da su bolesti srca i dalje vodeći uzrok smrti u svetu, a ishemijska bolest srca je 2023. odnela oko 9,5 miliona života.
- Demencija je od 2000. do 2023. skočila sa 19. na 5. mesto među uzrocima smrti, uz utrostručen broj smrtnih slučajeva.
- Depresija i anksioznost sve više smanjuju godine zdravog života, pa SZO upozorava da nije dovoljno samo produžiti život.
Duži život ne znači nužno i više godina u kojima se osećamo dobro, samostalni smo i možemo da obavljamo svakodnevne aktivnosti bez većih teškoća. Na taj raskorak ukazuju novi podaci Svetske zdravstvene organizacije. Životni vek se gotovo vratio na nivo pre pandemije, ali oporavak godina provedenih u zdravlju ide sporije.
Prema novim globalnim zdravstvenim procenama SZO, objavljenim 2. oktobra 2026. godine, bolesti srca i dalje predstavljaju najveće opterećenje. Istovremeno, sve izraženiji trag ostavljaju dijabetes, demencija i mentalni poremećaji. Podaci obuhvataju period od 2000. do 2023. godine i pokazuju kako se menjaju bolesti od kojih umiremo, ali i one sa kojima živimo.
Prosečan očekivani životni vek u svetu iznosio je 2023. godine 73,3 godine. To je gotovo isti nivo kao 2019, pre pandemije, kada je iznosio 73,4 godine. Međutim, očekivani broj godina provedenih u zdravlju dostigao je 62,8 godina i ostao za 0,4 godine ispod nivoa iz 2019.
Bolesti srca i dalje odnose najviše života
Kardiovaskularne bolesti ostaju vodeći uzrok smrti i opterećenja bolestima širom sveta. Samo ishemijska bolest srca, kod koje srčani mišić ne dobija dovoljno krvi i kiseonika, izazvala je 2023. godine oko 9,5 miliona smrtnih slučajeva.
Iza tog podatka postoji i drugi, manje poznat pokazatelj, a to su izgubljene godine zdravog života. On obuhvata i godine izgubljene zbog prevremene smrti i vreme provedeno sa bolešću ili invaliditetom. Kod ishemijske bolesti srca, taj gubitak iznosio je oko 210 miliona godina zdravog života.
Demencija preti - sa 19. popela se na 5. mesto
Jedna od najuočljivijih promena odnosi se na Alchajmerovu bolest i druge oblike demencije. Demencija se 2000. godine nalazila na 19. mestu među najčešćim uzrocima smrti u svetu. Do 2023. stigla je na peto mesto, dok se broj smrtnih slučajeva u tom periodu utrostručio.
Depresija i anksioznost odnose godine zdravog života
Veliki teret bolesti ne mora da se vidi samo na listi najčešćih uzroka smrti. Depresija i anksiozni poremećaji pokazuju koliko je važno pratiti i zdravlje tokom života. Između 2019. i 2023. godine, globalna stopa izgubljenih godina zdravog života, prilagođena uzrastu, porasla je za oko 20 odsto kod depresivnih i gotovo 45 odsto kod anksioznih poremećaja.
Ovi procenti ne znače da je za toliko porastao broj obolelih. Odnose se na pokazatelj koji meri posledice bolesti kroz izgubljene godine zdravog života. Zajedno su depresivni i anksiozni poremećaji 2023. bili odgovorni za gubitak oko 110 miliona takvih godina.
Nije dovoljno da samo produžimo život
Novi podaci pokazuju koliko se zdravstvene potrebe stanovništva menjaju. Pored bolesti koje neposredno ugrožavaju život, sve veći značaj imaju stanja sa kojima ljudi mogu dugo da žive, ali uz narušeno zdravlje i ograničenja.
Zato je, prema poruci SZO, sledeći veliki izazov da dodatne godine života budu provedene u dobrom zdravlju i da zdravstveni sistemi budu spremni za potrebe koje se menjaju.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
