Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 50 miliona ljudi širom sveta živi sa demencijom. Ono što ovu epidemiju čini još strašnijom jeste činjenica da, uprkos mnogim teorijama, niko zapravo ne zna šta je njen uzrok. Alchajmerova bolest je najčešći oblik. Čini i do 80 odsto slučajeva, navodi Asocijacija za Alchajmerovu bolest, a među njima je bila i moja majka.
Ono što je teško prihvatiti jeste da njena bolest nije dijagnostikovana sve do poslednje faze. Delom je razlog bila i njena relativno mlada dob. Imala je tek 54 godine. Samo 5 odsto pacijenata razvije ranu formu bolesti, koja se javlja pre 65. godine. Nikada nisam posumnjala da je moja majka među njima i da je bolest već odavno uzela maha, a da mi to nismo ni primetili.
Nakon razgovora sa brojnim lekarima i čitanja o demenciji, shvatila sam da je postojao niz ranih znakova da njen um polako slabi. Ipak, mi smo sve to pripisivali "ubrzanom tempu života u kojem smo svakodnevno prepavljeni informacijama". Mislila sam da me ponekad ne sluša, a to je bio znak koji sam olako odbacila.
Sve znakove o kojima čitate u nastavku, danas ih prepoznajem kao prve i najpodmuklije simptome Alchajmera:
1. Stalno gubljenje ključeva i telefona
U našoj porodici, to je bila šala - mama nikad nije znala gde je ostavila ključeve ili mobilni. Ipak, u kontekstu demencije, ovakva hronična rasejanost nije samo navika. Prema Asocijaciji za Alchajmerovu bolest, gubljenje stvari je jedan od prvih znakova demencije. Naravno, svima se ponekad desi da nešto zaturimo, ali kada se to dešava gotovo svakodnevno, to može da bude znak većeg problema.
2. Ponavljanje istih pitanja
Kada bih s posla planirala da svratim kod mame na posao, do dolaska bih slušala isto pitanje: "Kad dolaziš?". Znala je da radim do 17 časova, da mi od kancelarije do njene treba oko 20 minuta, a pitanje je ponavljala. Imala sam utisak da trenutno nema fokus. Međutim, ta upornost nije bila samo dosadna, trebalo je da bude znak za uzbunu. Hronično zaboravljanje i ponavljanje istih informacija tipičan je simptom demencije, navodi Asocijacija za Alchajmerovu bolest. Zaboraviti razgovor ponekad može da bude posledica godina, ali ako se to dešava iz dana u dan, problem je ozbiljniji.
3. Izbegavanje društva
Moja majka je oduvek bila druželjubiva i imala je puno prijatelja. Ipak, kada smo se preselili, počela je da izbegava društvene situacije, naročito kada je trebalo da upozna nove ljude. Kasnije smo saznali da je socijalna izolacija jedan od ranih znakova demencije.
4. Nemogućnost da se snađe u prostoru
Iako je volela da bude aktivna i stalno negde u pokretu, u novoj ulici nije uspevala da se snađe. Prema Asocijaciji za Alchajmerovu bolest, teškoće u pronalaženju puta do poznatih mesta takođe spadaju u prve simptome. Ako je bolest već tada počela da se razvija, logično je da joj je bilo teško da zapamti novu rutu.
5. Neobjašnjiv gubitak težine
Moja majka je vodila računa o ishrani, uvek je održavala istu težinu, ali odjednom sam primetila da se "smanjuje". Kada joj je konačno postavljena dijagnoza, imala je drastično manje kilograma. Prema istraživanju Američke akademije za neurologiju iz 2009. godine, žene koje će razviti demenciju, počinju da gube težinu i do deset godina pre dijagnoze. Druga studija iz 2010. godine povezala je nenamerni gubitak kilograma upravo sa Alchajmerovom bolešću i bržim napredovanjem simptoma. Moja majka je kroz poslednje tri faze bolesti prošla za svega dve godine.
Ako sumnjate da voljena osoba pokazuje rane simptome demencije, stručnjaci savetuju da je nagovorite da što pre ode kod lekara. Prema Asocijaciji za Alchajmerovu bolest, postoje lekovi i terapije koje mogu da uspore napredovanje bolesti, ali samo ako se reaguje na vreme.
Ne prepuštajte ništa slučaju ili onoj čuvenoj: "Proći će, svi smo rastrzani".
BONUS VIDEO:
