- Normalna telesna temperatura nije ista za sve.
- Na rezultat utiču doba dana, fizička aktivnost, godine i mesto merenja.
- Lekari upozoravaju da groznica obično počinje iznad 38 stepeni, dok temperatura ispod 35 može da ukazuje na hipotermiju.
Uverenje da normalna telesna temperatura iznosi tačno 36,6 stepeni potiče iz 19. veka. Nemački lekar Karl Rajnhold August Vunderlih je na osnovu svojih posmatranja prvobitno utvrdio da je 37 stepeni standardna temperatura ljudskog organizma. Vremenom je ta vrednost korigovana na 36,6 stepeni i narednih decenija važila je kao univerzalna norma.
Danas lekari i naučnici ovom pitanju pristupaju znatno opreznije. Sve više istraživanja ukazuje na to da telesna temperatura zdrave osobe prirodno može da se kreće u širem rasponu i da zavisi od brojnih faktora, poput godina, doba dana, nivoa fizičke aktivnosti i načina merenja.
Temperatura nije ista tokom celog dana
Ljudski organizam ne održava istu temperaturu tokom sva 24 sata. Organi neprestano proizvode toplotu, prvenstveno mozak, srce, jetra i mišići, pa rezultat merenja može da se menja i kod potpuno zdrave osobe.
Najniže vrednosti obično se beleže ujutru, dok temperatura uveče može da bude viša. Na rezultat utiču i fizički napor, hidriranost organizma, a kod žena i faza menstrualnog ciklusa.
Koji rezultat se danas smatra normalnim?
Stručnjaci naglašavaju da ne postoji jedna idealna temperatura za sve. Kod zdravih odraslih osoba normalnim se najčešće smatra raspon od približno 36,1 do 37,2 stepena. U pojedinim izvorima navodi se i raspon od 35,9 do 37 stepeni.
Važne su i godine. Kod starijih osoba temperatura može da bude nešto niža nego kod mlađih odraslih. Kod dece su rasponi normalnih vrednosti širi, a tumačenje rezultata dodatno zavisi od mesta merenja.
Lekari skreću pažnju na to da poređenje rezultata ima smisla samo ako je temperatura merena istom metodom. Temperatura izmerena ispod pazuha obično je niža od one izmerene u ustima, dok merenje u uhu ili rektalno može da pokaže još više vrednosti.
Zašto je telesna temperatura ljudi možda opala?
Naučnici su primetili da je prosečna telesna temperatura u pojedinim populacijama danas niža nego u vreme kada su postavljane norme u 19. veku. Prema mišljenju istraživača, to bi moglo da bude povezano sa velikim promenama u načinu života tokom poslednjih 150 godina.
Bolji sanitarni uslovi, široka dostupnost vakcina i lekova, čista voda i efikasnije lečenje bolesti doprineli su tome da organizam više ne mora neprestano da troši toliko energije na borbu protiv infekcija.
Ulogu mogu da imaju i klimatizovane prostorije, savremena odeća i lakše regulisanje temperature okruženja. Svi ovi faktori utiču na rad mehanizama kojima telo reguliše temperaturu.
Kada temperatura treba da zabrine?
Sam broj na toplomeru ne ukazuje uvek na bolest. Važni su i prateći simptomi i opšte stanje pacijenta.
Groznicom se obično smatra temperatura koja prelazi 38 stepeni. Posebnu pažnju zahtevaju vrednosti iznad 40 stepeni, kao i situacije u kojima povišena temperatura traje nekoliko dana. S druge strane, temperatura niža od 35 stepeni može da ukazuje na hipotermiju i zahteva hitnu reakciju.
Lekari zato sve češće naglašavaju da je, umesto strogog pridržavanja vrednosti od 36,6 stepeni, korisnije da pratimo sopstveni organizam i znamo koja je temperatura za nas uobičajena. Za jednu osobu normalan rezultat može da bude 36,2 stepena, a za drugu 36,9 stepeni. Obe vrednosti mogu da budu normalne kod zdravih osoba.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
