Ukoliko pritom ograničimo na dva sata dnevno vreme provedeno pred televizorom, moguće je produžiti svoj životni vek za dodatnih 1,38 godina, dodaje se u studiji kojom je bilo obuhvaćen veliki procenat američke polulacije starije od 18 godina.
Istraživači su podelili ispitanike u tri grupe na osnovu dužine sedenja - manje od tri sata, od tri do šest sati i više od šest sati, kao i na osnovu vremena provedenog ispred malog ekrana - manje od dva sata, od dva do četiri sata i više od četiri sata.
"Rezultati pokazuju da dugo sedenje i gledanje televizije može da smanji životni vek", navode autori studije.
Prethodnim istraživanjima ustanovljeno je da sedenje podstiče pojavu dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti i utiče na povećanje stope opšteg mortaliteta.
"Istraživanja pokazuju da su u sedećem položaju mišići nogu potpuno neaktivni, što dovodi do poremećaja nivoa šećera i masti u krvi", objašnjava autor studije dr Piter Kacmarzik sa Univerziteta Luizijane koji je analizirao rezultate pet istraživanja o posledicama sedenja koja su poslednjih godina sprovedena u SAD, Kanadi, Australiji i Škotskoj.
Studija koju je 2010. objavilo Američko onkološko društvo otkrila je da je stopa smrtnosti među osobama koje sede više od šest sati dnevno veća od 20 odsto u poređenju sa onima koje sede manje od tri sata, s tim što je rizik daleko veći kod žena (34 odsto) nego kod muškaraca (17 odsto).
Radi održavanja zdravlja, Svetska zdravstvena organizacija savetuje odraslim osobama da se nedeljno "umereno do intenzivno" bave nekom fizičkom aktivnošću najmanje 150 minuta.
(Tanjug)
Istraživači su podelili ispitanike u tri grupe na osnovu dužine sedenja - manje od tri sata, od tri do šest sati i više od šest sati, kao i na osnovu vremena provedenog ispred malog ekrana - manje od dva sata, od dva do četiri sata i više od četiri sata.
"Rezultati pokazuju da dugo sedenje i gledanje televizije može da smanji životni vek", navode autori studije.
Prethodnim istraživanjima ustanovljeno je da sedenje podstiče pojavu dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti i utiče na povećanje stope opšteg mortaliteta.
"Istraživanja pokazuju da su u sedećem položaju mišići nogu potpuno neaktivni, što dovodi do poremećaja nivoa šećera i masti u krvi", objašnjava autor studije dr Piter Kacmarzik sa Univerziteta Luizijane koji je analizirao rezultate pet istraživanja o posledicama sedenja koja su poslednjih godina sprovedena u SAD, Kanadi, Australiji i Škotskoj.
Studija koju je 2010. objavilo Američko onkološko društvo otkrila je da je stopa smrtnosti među osobama koje sede više od šest sati dnevno veća od 20 odsto u poređenju sa onima koje sede manje od tri sata, s tim što je rizik daleko veći kod žena (34 odsto) nego kod muškaraca (17 odsto).
Radi održavanja zdravlja, Svetska zdravstvena organizacija savetuje odraslim osobama da se nedeljno "umereno do intenzivno" bave nekom fizičkom aktivnošću najmanje 150 minuta.
(Tanjug)
Rapsodija Zvezde, Olimpijakos je pao u Areni: Ovako se ide u plej-of Evrolige!
Pravio haos na utakmici Zvezde, sada joj opet sudi! Evroliga ga vratila u Arenu posle velikog skandala
Ovako će izgledati novi kružni tok u centru Beograda! U sredini sat od 15.000.000 RSD: "To će biti simbol grada"
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!
Miloš Teodosić ne igra protiv Olimpijakosa: Još jedan problem za Crvenu zvezdu