Virus velikih boginja jedan je od najsmrtonosnijih u istoriji čovečanstva. Samo u dvadesetom veku, ubio je preko 300 miliona ljudi. Srećom, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pre više od tri decenije objavila da su velike boginje iskorenjene. Pobeda protiv te zarazne bolesti rezultat je upotrebe vakcina po celom svetu.

Uloženi su ogromni napori da se unište gotovo svi primerci varijante virusa variole koji izaziva tu bolest. Danas je preostalo samo nekoliko uzoraka u dve strogo čuvane laboratorije – u Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji, gde su uskladišteni uz pomoć tečnog azota.

Uprava SZO još uvek nije odlučila kada će i ti poslednji uzorci variole biti uništeni. Zvaničnici te organizacije raspravljali su o tom pitanju proteklog vikenda (24. i 25. maja), ali nisu uspeli da postignu dogovor. Zbog toga se planira stvaranje posebnog komiteta koji će se baviti tim pitanjem, a sledeća stručna konferencija o uništenju virusa biće održana kroz godinu dana. Ipak, pojedini naučnici tvrde da pravo pitanje nije kada će te zalihe virusa biti uništene, već da li to uopšte treba da se desi.

Virus je sačuvan na te dve lokacije da bi medicinski stručnjaci mogli da razvijaju nove vakcine, lekove i da rade na dijagnostici, odnosno da istražuju tu bolest uz odobrenje SZO. Međutim, ta organizacija se već odavno suočava sa dilemom o konačnom uništenju variole. Rasprava o spaljivanju virusnih elemenata vođena je i 2011, ali bez mnogo rezultata.

Tokom poslednjih godina u ispitivanju virusa velikih boginja postignuto je puno toga, pa je grupa naučnika SZO u 2013. ocenila da postojanje živog virusa variole više nije opravdano. Ipak, sa tim se ne slažu svi.

"Između država članica postoje razlike u mišljenju kada se radi o toj temi", tumači doktor Alehandro Kosta, prvi čovek tima za hitnu vakcinaciju i zalihe u okviru programa SZO za velike boginje.

"Zemlje koje zagovaraju uništenje ukazuju da oboljenje više ne postoji, da već imamo vakcinu i da ćemo uskoro posedovati još jedno sredstvo protiv virusa, tako da nema potrebe za postojanjem tog virusa."

Drugi naučnici upozoravaju da ne treba uništiti i poslednje ostatke te smrtonosne bolesti. Lekarka Inger Dejmon je direktorka Centra za velike boginje pri Centru za kontrolu bolesti u Atlanti, u državi Džordžija. Ta organizacija sarađuje sa SZO i američki primerci virusa čuvaju se upravo u njihovim laboratorijama. U članku koji je napisala u naučnom žurnalu Plos Patogens Inger Dejmon tvrdi da i dalje postoje značajne praznine u onome što znamo o velikim boginjama, piše DW.

Neki naučnici smatraju da još nije okončana potraga za najboljim mogućim sredstvom protiv velikih boginja.

"Deset godina smo radili na istraživanju i postigli smo značajan napredak što se tiče razvijanja manje reaktogenih vakcina kao i antivirala", kaže Dejmonova za Dojče vele. "Ipak, smatramo da još uvek nismo završili zadati posao i da će pristup virusu radi testova biti važan i u bliskoj budućnosti."

Postoji zabrinutost da međunarodna zajednica neće moći da odgovori na buduće pretnje bez dodatnih istraživanja – pri tome se posebno misli na terorizam putem biološkog oružja. To brine mnoge naučnike još od napada antraksom 2001. u Sjedinjenim Američkim Državama. Taj napad podstakao je tamošnje vlasti da povećaju zalihe vakcine protiv velikih boginja.

Takođe, postoji i zabrinutost da bi preživeli uzorci virusa mogli da dospeju u pogrešne ruke. Još jedan razlog za strahovanje je to što je Sovjetski Savez tokom 1970-ih počeo da proizvodi izvesnu količinu virusa velikih boginja za vojne svrhe. Po dostupnim informacijama, sve zalihe te vrste virusa uništene su do početka devedesetih, ali pojedini stručnjaci veruju u mogućnost da su pojedine epruvete prodate ili ukradene tokom raspada Sovjetskog Saveza.

Valja razmotriti i rizik po javno zdravlje. Rutinska vakcinacija protiv velikih boginja ne se vrši već nekoliko decenija, što znači da bi stanovništvo bilo podložno tom virusu u slučaju da se on ponovo javi, kaže dr Vilijam Šafner, specijalista za zarazne bolesti i profesor u Medicinskom centru Vanderblit u Nešvilu, u SAD.

On veruje da aktivne primerke virusa treba što pre uništiti. "Moramo da upamtimo da je virus boginja uzrokovao jednu od najvećih epidemija koje smo ikada videli", kaže doktor Šafner. "To što smo rešili svet velikih boginja bio je ogroman trijumf za javno zdravlje".

Velike boginje su deo porodice ortopoksvirusa i naučnici veruju da se ta bolest među ljudima pojavila negde oko 10.000 godina pre nove ere. Iako je virus izumro, danas ga je moguće stvoriti u laboratoriji. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija to zabranjuje.

"Molekularna biologija je napredovala ogromnim koracima i mislim da argument za održavanje živog virusa zbog toga gubi na snazi", kaže Džon Mekonel, urednik žurnala "Lanset infekšas dizis". "Tehnologija bi odavno trebalo da je u mogućnosti da rekonstruiše virus, pod uslovom da je na raspolaganju odgovarajući arhiv genetskog materijala."

Ipak, kaže Mekonel, živi uzorci variole jednog dana bi mogli dobro da posluže. Na primer, ako bi podvrsta tog virusa mutirala u oblik koji izaziva oboljenje kod ljudi. "Istorija zaraznih bolesti nas je naučila da očekujemo neočekivano. Moglo bi da se dogodi nešto za šta poznavanje genetskog koda ne bi bilo dovoljno", kaže Mekonel. Doktorka Inger Dejmon slaže se s tim. Ona veruje da bi čuvanje uzoraka variole pomoglo u borbi protiv manje poznatih virusa, posebno iz porodice ortpoksa.