Ako biste da doživite stotu, trebalo bi da razmotrite promenu zanimanja. Osim ako, što je malo verovatno, već niste pastir. Ali, nije toliko stvar u čuvanju ovaca samom po sebi, već o kilometrima koje biste svakog dana prelazili jer bi vam to bilo u "opisu posla" koji bi vam doneo dug i zdrav život, kao ljudima koji žive na Sardiniji...

Na to koliki ćemo imati životni vek genetika utiče sa skromnih 20 odsto. A da bi osoba dosegla neki maksimum životnog veka, potrebno je da se sklope mnoge kockice... dobri geni, ali i odgovarajući stil života, kaže Den Batner, istraživač, autor knjige "Plave zone: Hranite se i živite kao najzdraviji ljudi na svetu". Batner je deset godina posvetio potrazi za mestima na planeti koja imaju najveći procenat stogodišnjaka u odnosu na broj stanovnika.

Jedna od tih "plavih zona" je i Sardinija, u srcu Sredozemnog mora.

"Zovem to pristupom 'srebrne sačme'", objašnjava Batner za NBC. "To je 20 ili 30 sitnica koje možete da 'pokupite' iz načina života sa različitih strana, sa Sardinije na primer, i onda ih primenite u sopstvenom okruženju."

Šta bismo svi mogli da naučimo od ljudi koji žive u ovim "plavim zonama"? Način ishrane u paru sa razumnom dozom fizičke aktivnosti može značajno produžiti životni vek.

Na Sardiniji su, recimo, "ljudi u većini pastiri, što je posao koji podrazumeva značajnu fizičku aktivnost", objašnjava Batner. "Njihova ishrana pretežno se zasniva na povrću, tokom većeg dela života. A mislim da je i stepen društvene povezanosti u zajednici veoma važan faktor. Jer, iako divan na prvi pogled, život na Sardiniji nije lak."

Batner i njegov tim pronašli su još četiri "plave zone": Okinava, Japan; Ikarija, Grčka; Nikoja, Kostarika; Loma Linda, Kalifornija. Kao jasnu demonstraciju uticaja životnog stila na dužinu životnog veka, Batner ističe da na Sardiniji dolazi šest stogodišnjaka na 3.000 stanovnika, dok je u Americi taj odnos jedan stogodišnjak na 5.000 ljudi.

Ključna razlika između života u "plavim zonama" i savremenog životnog stila je u sledećem: "Naše istraživanje pokazalo je da ljudi koji žive u 'plavim zonama' u proseku imaju neku formu fizičke aktivnosti na svakih dvadesetak minuta", objašnjava Batner. "Oni odšetaju do kuće svog prijatelja. Siđu do bašte. Mese hleb sopstvenim rukama. To je prirodan tok. To je nešto o čemu oni uopšte i ne razmišljaju. I to nije nešto što zahteva disciplinu, već im je prosto - prirodno."

"Ako sedite duže od 90 minuta, vaše telo zapada u 'hibernaciju'. A ono što ste doručkovali, završi, najčešće, na bokovima. Na ovim mestima to se ne dešava jer su ljudi stalno u pokretu."

Još jedan važan faktor je i činjenica da se na Sardiniji ishrana pretežno zasniva na biljkama: povrću, žitaricama, mahunarkama...

"Kamen temeljac svake 'plave zone' na svetu su mahunarke", kaže Batner. "Otprilike šolja dnevno. Ako se pridržavate toga, dodaćete sebi recimo dve godine."

Ali, ovde nije stvar samo u tome da se živi duže, već da se živi - kvalitetnije.

"Oko 80 odsto hroničnih bolesti - rak, demencija, kardiovaskularne bolesti, dijabetes - moguće je izbeći", kaže Batner. "A ono što ljudi koji žive u 'plavim zonama' rade bolje nego mi u ostatku sveta je upravo 'izbegavanje' bolesti koje skraćuju životni vek. Oni ne samo da žive dugo, već, kad dođe taj trenutak, umiru brzo, bez duge i teške bolesti koja bi smrti prethodila."

Sa populacijom od 1,6 miliona stanovnika, Sardinija ima najveći dokumentovani procenat stogodišnjaka u odnosu na broj stanovnika. I taj broj je 20 puta veći nego u, recimo, Americi.

Evo "tajne" sa Sardinije:

GalerijaSardinija

Najnovije vesti, savete, preporuke i zanimljivosti u vezi sa zdravljem, čitajte i na našoj Facebook stranici MONDO Klinika.