Pravilnik o alternativnoj i tradicionalnoj medicini koji je nedavno stupio na snagu uvešće, kako se predvidja do kraja ove godine, u naše bolnice i domove zdravlja metode lečenja koje su u Srbiji uglavnom nepoznate, a u visokorazvijenim zemljama već imaju široku primenu. Pored dokazane efikasnosti u lečenju i izostanka štetnih efekata, tradicionalne metode su jeftinije i zbog toga korisne za zdravstveni sistem u celini.
Medju 18 po Pravilniku priznatih načina alternativnog lečenja nalazi se i homeopatija kao prirodna, holistička metoda koja posmatra čoveka kao celinu. Ona bolest definiše kao poremećaj društvene sile, koja pokazuje simptome na fizičkom, mentalnom i emocionalnom nivou, a tretmani podstiču na samoisceljenje.
Metoda polazi od toga da je bolestan čovek taj koji treba da bude lečen, a ne njegova bolest. Delovanje homeopatskih lekova nije invazivno i nema štetnih posledica, pa se koristi za lečenje akutnih i hroničnih poremećaja. Lečenje se zasniva na holističkom pristupu bolesnoj osobi kako bi se uspostavila ravnoteža na svim nivoima.
Na osnovu simptoma bolesti i nakon razgovora sa pacijentom o tome šta jede, kako spava, da li je i koliko pod stresom... homeopata odredjuje lek koji je u procesu homeopatskog ispitivanja na zdravim ljudima proizveo simptome slične pacijentovim. Ovim načinom lečenja mogu se baviti samo dobro edukovane homeopate za koje u svetu nije nužno da poseduju potpuno obrazovanje iz konvencionalne medicine.
Klasična homeopatija uzima u obzir emocionalna, mentalna i fizička svojstva pojedinca, a zatim se na osnovu potpune slike odlučuje koji prirodni lek treba odabrati kako bi se postigla prirodna odbrana organizma, koristeći princip "jedan lek u jednom trenutku“.
"Ispunjavanje Pravilnikom propisanih kriterijuma stručnosti ne podrazumeva dovoljno i potpuno stručnog praktičara alternativne ili tradicionalne medicine, jer se iz Pravilnika vide samo kriterijumi koji se odnose na medicinsko obrazovanje, ali se ne vidi koji su kriterijumi za stručno obrazovanje iz alternativne medicine, odnosno homeopatije i ko ih i na osnovu čega postavlja", kaže za "Glas" Vesna Brankov, predsednik Upravnog odbora Udruženja za klasičnu homeopatiju.
Ona navodi da je po ovom Pravilniku homeopatska praksa, kao i praksa ostalih alternativnih metoda, za sada dozvoljena samo zdravstvenim radnicima. Ipak, veruje da će u sledećoj fazi i homeopate koji nisu lekari, a koji su u okviru svog homeopatskog obrazovanja stekli i medicinsko obrazovanje imati pravo na obavljanje homeopatske prakse, kao što ga imaju homeopate u većini evropskih zemalja.
Vesna Brankov primećuje da ovim aktom nije dovoljno pojašnjena razlika izmedju klasične homeopatije, kliničke homeopatije i ostalih metoda alternativne medicine koje koriste homeopatske lekove, što je potrebno pre svega zbog korisnika, ali i zbog praktičara.
"Sigurno je da će homeopatija sada biti dostupna većem broju korisnika, nego ranije i važno je da se ova holistička metoda na adekvatan način predstavi potencijalnim korisnicima", objašnjava ona i dodaje da se Pravilnik može smatrati tek početkom pravnog regulisanja alternativne medicine u Srbiji.
(MONDO)
Medju 18 po Pravilniku priznatih načina alternativnog lečenja nalazi se i homeopatija kao prirodna, holistička metoda koja posmatra čoveka kao celinu. Ona bolest definiše kao poremećaj društvene sile, koja pokazuje simptome na fizičkom, mentalnom i emocionalnom nivou, a tretmani podstiču na samoisceljenje.
Metoda polazi od toga da je bolestan čovek taj koji treba da bude lečen, a ne njegova bolest. Delovanje homeopatskih lekova nije invazivno i nema štetnih posledica, pa se koristi za lečenje akutnih i hroničnih poremećaja. Lečenje se zasniva na holističkom pristupu bolesnoj osobi kako bi se uspostavila ravnoteža na svim nivoima.
Na osnovu simptoma bolesti i nakon razgovora sa pacijentom o tome šta jede, kako spava, da li je i koliko pod stresom... homeopata odredjuje lek koji je u procesu homeopatskog ispitivanja na zdravim ljudima proizveo simptome slične pacijentovim. Ovim načinom lečenja mogu se baviti samo dobro edukovane homeopate za koje u svetu nije nužno da poseduju potpuno obrazovanje iz konvencionalne medicine.
Klasična homeopatija uzima u obzir emocionalna, mentalna i fizička svojstva pojedinca, a zatim se na osnovu potpune slike odlučuje koji prirodni lek treba odabrati kako bi se postigla prirodna odbrana organizma, koristeći princip "jedan lek u jednom trenutku“.
"Ispunjavanje Pravilnikom propisanih kriterijuma stručnosti ne podrazumeva dovoljno i potpuno stručnog praktičara alternativne ili tradicionalne medicine, jer se iz Pravilnika vide samo kriterijumi koji se odnose na medicinsko obrazovanje, ali se ne vidi koji su kriterijumi za stručno obrazovanje iz alternativne medicine, odnosno homeopatije i ko ih i na osnovu čega postavlja", kaže za "Glas" Vesna Brankov, predsednik Upravnog odbora Udruženja za klasičnu homeopatiju.
Ona navodi da je po ovom Pravilniku homeopatska praksa, kao i praksa ostalih alternativnih metoda, za sada dozvoljena samo zdravstvenim radnicima. Ipak, veruje da će u sledećoj fazi i homeopate koji nisu lekari, a koji su u okviru svog homeopatskog obrazovanja stekli i medicinsko obrazovanje imati pravo na obavljanje homeopatske prakse, kao što ga imaju homeopate u većini evropskih zemalja.
Vesna Brankov primećuje da ovim aktom nije dovoljno pojašnjena razlika izmedju klasične homeopatije, kliničke homeopatije i ostalih metoda alternativne medicine koje koriste homeopatske lekove, što je potrebno pre svega zbog korisnika, ali i zbog praktičara.
"Sigurno je da će homeopatija sada biti dostupna većem broju korisnika, nego ranije i važno je da se ova holistička metoda na adekvatan način predstavi potencijalnim korisnicima", objašnjava ona i dodaje da se Pravilnik može smatrati tek početkom pravnog regulisanja alternativne medicine u Srbiji.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.