Osobe koje boluju od disleksije imaju različite neurološke poremećaje u zavisnosti od azbuke i pisma koje koriste, kao i od genetskih faktora, saopštili su američki i kineski stručnjaci.

Ljudi koji imaju disleksiju na Zapadu, imaju funkcionalne anomalije, kao i deficit sive mase u zadnjem delu mozga, navodi se u najnovijoj studiji objavljenoj u SAD.

Kinezi koji imaju disleksiju imaju funkcionalne i strukturne anomalije u čeonom i srednjem delu mozga, naveli su stručnjaci sa Univerziteta u Hong Kongu i Pitsburgu.

Naučnici su naveli da je na funkcionalnom nivou lako razumeti zašto Kinezi i zapadnjaci koriste različite delove mozga, jer Kinezi koriste jednostavne i složene idiograme, a zapadnjaci azbuku, tako da se mreže u mozgu aktiviraju na različite načine, dodaje se u studiji.

Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih, psiholoških i socijalnih uslova.

Poremećaj je češći kod dečaka nego kod devojčica, a poznato je i da devojčice dosta brze savladavaju učenje čitanja od dečaka.

Istrazivanja su pokazala da je disleksija u velikom procentu nasledna, čak u 85 odsto slučajeva. Ako su u pitanju jednojajčani blizanci oba su disleksična.

Utvrđeno je i da je povišen nivo testosterona u trudnoći mogući uzročnik ovog poremećaja.

Deca s disleksijom dugo izgovaraju reči, zadržavaju naviku tihog izgovora reči pri čitanju i ne čitaju tečno. Ritam i način čitanja uglavnom su odredeni povremenim zastojima zbog nepreciznog iščitavanja reči, ali i odsutnošću pauze, silazne ili uzlazne intonacije kada se čitaju izjavne i upitne rečenice, što sve zajedno odaje utisak lošeg čitanja.

Od poznatih ličnosti, disleksiju su imali Albert Ajnštajn, Tomas Edison, Leonardo da Vinči, Pablo Pikaso, Volt Dizni, Agata Kristi i Džon Lenon.

(Beta)