Skoro 2,3 milijarde odraslih osoba i dece pate od gojaznosti, dok više od 150 miliona mališana zaostaje u rastu, odnosno imaju odstupanje od normalnih varijacija rasta, pokazuje velika naučna studija.
Prema podacima ispitivanja, objavljenim u časopisu "Lanset", na ovaj probem jako utiče globalni pristup ekstremno prerađenim namirnicama, te sklonost ljudi da se sve ređe bave nekim oblikom fizičke aktivnosti.
Autori studije pozivaju na promene u modernom sistemu prehrane i navode da su gojaznošću stanovnika najviše pogođene države supsaharske Afrike i Azije.
Brojne države sa niskim i srednjim dohotkom suočavaju se s oba problema istovremeno, što znači da oko 20 odsto ljudi na planeti pati od prekomerne telesne težine, a 30 odsto dece mlađe od četiri godine ne razvija se pravilno.
Takođe, 20 odsto žena je - premršavo.
Sa ovim problemimama devedesetih godina prošlog veka suočavalo se 45 od 123 države sveta, a 2010. njih 48 od 126.
Naučnici smatraju da bi na rešavanju ovog problema trebalo da se angažuju vlade, UN i stručna javnost.
Način na koji se ljudi hrane, piju i kreću neprestano se menja. Sve veći broj supermarketa, lakša dostupnost nedovoljno hranjivih namirnica i smanjena fizička aktivnost rezultiraju povećanjem težine kod većine ljudi.
Sve navedene promene utiču na države s niskim i srednjim dohotkom, ali i na one sa visokim dohotkom. Premda se sve ređe uočava sporiji razvoj dece u brojnim državama, uzimanje ekstremno prerađene hrane tokom ranog detinjstva povezuje se sa zastojem u razvoju.