Rak grlića materice u Srbiji godišnje odnese 500 života.
Od raka grlića materice u svetu godišnje oboli preko 250 miliona žena. Prema poslednjim informacijama u Srbiji se sa ovim malignitetom svake godine suočava 1.500 žena, a umre nešto više od 500. Govorimo o jedinom obliku kancera za koji postoji vakcina koja u više od 90 odsto slučajeva sprečava bolest. Reč je o vakcini protiv humanog papiloma virusa, glavnog uzročnika ovog teškog oboljenja.
O tome koliko je važna preventiva i zašto bi vakcinu protiv HP virusa trebalo uvesti na listu dostupnih i besplatnih u našoj zemlji, na tribini „Moje pravo na zdravlje!“ održanoj povodom Međunarodnog dana borbe protiv HP virusa, govorile su spec. imunologije i pedijatrije dr Nevenka Raketić, doc dr Kaja Damnjanović iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Univerziteta u Beogradu, spec. ginekologije i genetike dr Mima Fazlagić i Marija Ratković aktivistkinja i osnivač Centra za biopolitičku edukaciju.
Tribina je počela dobrim vestima. Iako se HPV vakcina od prošle godine nalazi na listi preporučenih, troškove vakcinacije još uvek u Srbiji snose građani i građanke. Osim u Šapcu. Šabac je trenutno jedina opština u Srbiji čiji su odbornici na Međunarodni dan svesti o HPV-u, juče jednoglasno usvojili odluku da opština finansira vakcinu za one koji to žele.
"Šabac je juče izglasao da najmanje 6.790 dece uzrasta od 9 do 14 godina, ima mogućnost izbora u pogledu vakcinacije", rekla je Marija Ratković, akivistkinja koja se već godinama bori za iskorenjivanje HPV uzrokovanih vrsta raka.
Šta je HP virus?
HPV infekcija je polno prenosiva bolest koju izaziva humani papiloma virus (HPV), a pod kojim se podrazumeva grupa od preko 100 tipova virusa iz grupe papilomavirusa koji mogu da inficiraju ljude. HPV se deli na one serotipove sa izraženim onkogenim potencijalom i na manje onkogene. To znači da se karcinom grlića materice razvija isključivo pod uticajem HPV-a, ali prisustvo ovog virusa ne mora usloviti pojavu karcinoma. HPV nema nikakve simptome i najveći broj zaraženih nisu svesni infekcije i prenose je dalje.Od HPV infekcije može da oboli svako koje polno aktivan, jednako i muškarci i žene. Najteže bolesti koje se razvijaju usled prisustva HP virusa su rak grlića materice, anusa, penisa i glasnih žica, polne bradavice i sl. Poražavajući su podaci da je, ne samo u Srbiji, već svuda u svetu, ovaj virus najzastupljeniji kod mladih, čak 80-90 posto. Zbog toga je rak grlića materice u porastu.
Koje vrste vakcine postoje?
"Postoje dvovalentna i četvorovalentna, kojih ima na srpskom tržištu, i devetovalentna vakcina koja nije registrovana kod nas. Po mom mišljenju najefikasnije je 'gardasil' vakcina, koja deluje na četiri tipa HP virusa - 6, 11, 16 i 18. Ona ne štiti samo od karcinoma grlića materice, već i od polnih bradavica. Reč je o superiornoj vakcini koje je preporučena i od strane našem medicinske zajednice.Jedino što sprečava našu državu da je stavi na kalendar obavezne imunizacije jeste cena“, kaže dr Raketić.
Pre imunizacije vrlo je važno proveriti da li postoji prisustvo virusa. Da li je dovoljan papa test ili treba uraditi HPV bris?
"Papa test je obavezan test, ali on nije pouzdan dokaz prisustva HP virusa. Mora da se uradi bris na HPV, jer da bismo primili vakcinu neophodno je da znamo da li smo zaraženi, kojim tipom i da li imamo antitela u svom organizmu protiv ove infekcije. To su obavezni prvi koraci", kaže dr Mima Fazlagić.
Koje je najbolje vreme za imunizaciju?
Imunizacija HPV vakcinom se najviše preporučuje devojčicicama i dečacima u uzrastu od 9. do 14. godine. Starosna granica je nekada bila do 26, ali u poslednje dve godine je otkriveno da je efikasna i kod starijih osoba, te je granica pomerena na 45. Ipak, veoma je važno početi imunizaciju pre nego što osoba stupi u polne odnose.
"Preporuka svih relevantnih zdravstvenih organizacije jeste da se počne s imunizacijom između 11 i 12 godine, pre stupanja u seksualne odnose, jer kasnije vakcina nije toliko efikasna", kaže dr Raketić.
U odnosu na starost pacijenta, preporučuju se različiti režimi imunizacije.
"Postoje dva režima vakcinisanja. Prvi se primenjuje u periodu od 9. do 13. godine, i tada se daje jedna doza, a posle 6 meseci druga. Drugi režim je posle 14. godine i daje se u tri doze – nulti, pa prvi i šesti mesec“, objašnjava dr Raketić.
O tome koliko je vakcina efikasna, svedoče i statistike – kod tinejdžerki je smanjila pojavu malignih bolesti za 86 posto, kod mladih žena za 71, a kod žena do 45 godina za 40 procenata.
Da li postoje nuspojave?
"U preko 90 posto slučajeva izaziva blage reakcije: crvenilo i otok na mestu primene vakcine, povišenu temperaturu i malaksalost i to traje jedan dan. Ono što je posebno kod vakcine, a naročito važi za adolescente i to stoji u uputstvu, jeste da pacijent legne ili sedne dok je prima jer može da se javi kratkotrajni gubitak svesti ili sinkopa. Ovo važi samo za adolescente, a veruje se da je povezano sa strahom od belih mantila ili vakcina. Nikakve druge ozbiljnije nuspojave nisu primećene", kaže dr Raketić.
S obzirom na veliki broj mladih i adolsecenata koji su zaraženi HPV-om, koliko su roditelji, a i sami mladi svesni značaja preventive?
"Ne možete da shvatite koji procenat mladih devojaka ima promene na grliću materice. Nisam zadovoljna kakva je informisanost mlade generacije, jer se ispostavlja u praksi da znaju manje nego što smo mi znali pre 35 godina. Roditelji su ti koji su informisani. Zahvaljujući medijima postoji veća svest o opasnosti od kancera, upoznati su sa poražavajućim statistikama i raspituju se o vakcini. Za jedno pet, šest godina verujem da ćemo videti šta smo uradili", smatra dr Fazlagić.
Nakon Šapca, da li možemo da se nadamo da će se ova vakcina naći na pozitivnoj listi i u ostatku Srbije?
"Cena je tu presudna. Četvorovalentna vakcina 'gardasil' košta 15 hiljada. Do 14. godine treba primiti dve doze ili preko 14. godine daje se u tri doze. Mislim da je 30 ili 45 hiljada, koliko treba da država odvoji za jedno dete, preveliki ’zalogaj’ za nju. Makar za sada“, kaže dr Raketić.