Specijalista pedijatrije dr Hibnijeta Apuk rekla je u Jutarnjem programu RTS-a da uzimanje vitaminskog suplementa na pogrešan način ima dejstvo "kao da ste popili čašu vode".
Mnogo se priča o vitaminima i suplementima, naročito o vitaminu D, pa je doktorka odgovorila na pitanja koja sve zanimaju - da li vitamin D može da nas zaštiti od korona virusa, i kako je najbolje uzimati ga?
"Ishrana je siromašna vitaminom D3, može se uneti putem masnih riba, kao što su losos i tunjevina. Džigerica, goveđa, žumance i sir ga imaju u jako malim količinama. Organizam mora samog sebe da opskrbi preko sinteze iz sunčevih zraka, preko kože. Postoje kategorije koje su jako ugrožene, najpre novorođenčad, nemaju ga uopšte, po svim propisima dobijaju 400 internacionalnih jedinica D vitamina svakodnevno do navršene prve godine. Trudnice i dojilje imaju velike potrebe, treba i njima i fetusu. Stariji ljudi preko 50. godine, ne sintetišu ga tako dobro pod dejstvom sunca, koža je tanja i drugačije građe u odnosu na mlađe ljude, plus oni borave duže u zatvorenom prostoru," rekla je ona.
Preporučeni unos u literaturi varira, od malih do velikih količina, pa je doktorka Apuk dala primer i svoju procenu
"Jedni kažu da je 400 jedinica dovoljna količina i za decu, i za odrasle, ali klinika Majo kaže 2.000 internacionalnih jedinica na dnevnom nivou. Između 1.000 i 2.000 bi trebalo da bude unos," rekla je ona.
"Način života savremenog čoveka ne obezbeđuje uslove za prirodno sintetisanje, onda se mora pribeći preparatima. Sprejevi, kapi, kapsule i tablete su dostupni. Postoji u kombinaciji sa drugim preparatima, vitaminom A ili K, što ja lično ne prihvatam da je dobro rešenje, jer ako organizmu nedostaje neka materija, ona nije u proporciji sa još nekom. Trebalo bi vitamin D uzimati zasebno," rekla je ona.
Suplementi i vitamini - najčešća greška
"On je rastvorljiv u mastima, ne u vodi, ostane na zidu čaše i efekat je ravan nuli, popili ste vodu. Ali ako je 1.000 jedinica, to su dve kapi, i ostaju na zidu čaše ili kašičici. Moja preporuka je uvek, nakapati na koricu hleba, da se dugo žvaće i ostane u kontaktu sa sluzokožom, ispod jezika je najbolja apsorpcija. Postoji i sprej za ispod jezika, ali moja preporuka su kapi," rekla je ona.
Da li možemo preterati u želji da dobijemo dovoljno vitamina D i uzeti "preveliku dozu"?
"Nema podataka o značajnim probemima u literaturi. Oni koji rade napolju sintetišu 10.000 jedinica dnevno, pa nemaju 'predoziranje'. Kod male dece može da se dogodi, ali tada se dogode mučnina, povraćanje, proliv, nije teška klinička slika," rekla je ona.
Da li vitamin D štiti od korone?
"Iskreno rečeno, ne bih tvrdila da štiti od korone. Vitamin D ima svoja svojstva i pomaže pri jačanju imunog odgovora organizma. Vitamin D3 se ne može mnogo uneti hranom, on je jako važna i nužna supstanca za ceo organizam, jer ga organizam sam ne stvara, može ga sintetisati izlaganjem sunčevim zracima u trenutku kada su oni najdelotvorniji, i to izlaganjem velike površine kože," rekla je ona u Jutarnjem programu RTS-a.
Kada je u pitanju izlaganje suncu, trebalo bi da se dogodi između deset i 16 časova, na 10-15 minuta, i to kada je ono pod uglom, da je senka što kraća. Ako je dugačka ili je nema, ne treba se sunčati.
"Vitamin D pravi depoe u masnim tkivima, pravi rezerve, tako da postoje i suplementi koji se uzimaju samo jednom nedeljno," rekla je ona.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.