Već par godina, anksioznost kao da je "u modi". Na Instagramu milioni #anxiety postova, a bar jednom u tri, četiri dana ćete u nekom usputnom, neobaveznom razgovoru od nekoga čuti da je "nešto anksiozan ovih dana". Ili ćete vi biti osoba koja je to izgovorila.
Svi smo mi u određenim situacijama nervozni, poslednjih meseci sasvim izvesno i više i češće nego obično, pošto nam život uz svakodnevne probleme (na koje smo se kobajagi navikli) zagorčava još i epidemija korona virusa, ali… To što ste povremeno nervozni jer ne možete u kafić zbog virusa, morate da nosite masku, imate problema na poslu ili vam ukućani idu na živce, nije anksioznost.
Anksioznost nije taj privremeni osećaj koji vas obuzme kad vam postane jasno da nema šanse da ispoštujete neki rok na poslu, ili kad treba da se upustite u nešto sasvim novo, što nikad pre u životu niste uradili.
O tome šta anksiozost jeste, i o tehnikama i metodama lečenja koje vam mogu pomoći da se jednom zauvek izvučete iz tog mučnog stanja koje često potpuno upravlja životima ljudi koji od njega pate, razgovarali smo sa psihologom Žarkom Petrovićem, licenciranim bihevioralno kognitivnim psihoterapeutom.
Pa, šta je anksioznost, stvarno?
"Anksioznost se, s jedne strane, odnosi na emociju. To je oblik straha, i to poseban, nespecifičan oblik straha. Anksioznost je strepnja, slutnja da će se desiti nešto loše, dakle - strah bez jasnog izvora. I to je ujedno ono što je razlikuje od 'pravog' straha koji se definiše kao strepnja ili uznemirenost zbog konkretne opasnosti koju možemo da imenujemo.
S druge strane, ljudi pod anksioznošću obično podrazumevaju patološki oblik uznemirenosti, koji se u psihoterapiji opisuje kao anksiozni poremećaj, pod kojim se podrazumeva iracionalni strah za koji ne postoji objektivan razlog. Pa opet, uprkos tome što realnog razloga nema, osoba koja pati od anksioznog poremećaja i dalje se plaši, u meri koja snažno, ponekad i razorno deluje na kvalitet života", objašnjava Žarko Petrović za MONDO.
Ako se o anksioznosti govori kao o poremećaju, ona spada u grupu neuroza, zajedno sa paničnim poremećajem, socijalnom fobijom, derealizacijom i depersonalizacijom, depresijom, opsesivno-kompulzivnim poremećajem…
"Neuroza je ime za čitavu grupu specifičnih poremećaja, a kroz mnoge od tih poremećaja kao simptom 'provlači se' i anksioznost.
Anksioznost je kao simptom, ili posledica, sastavni deo anksioznog poremećaja, ali i panike, socijalne fobije… može, ali i ne mora da bude prisutna i kod depresije.
Može se uporediti sa bolom. Kad nekog boli glava, mi znamo jasno šta oseća ta osoba, ali ne znamo razlog. Možda se udarila, možda je pod stresom, možda je uzrok umor, ali možda je i tumor?
Slično je i sa anksioznošću, ona je simptom, a razlog zbog kojeg se javlja je individualan, i mora se utvrditi za svakog pojedinačnog pacijenta.
Ipak, u osnovi anksioznosti kao simptoma neuroze je činjenica da se ona javlja kao posledica neurotskog konflikta. Prosto rečeno, to znači da u psihi postoje dve 'suprotne sile', jedna ide u jednom, druga u drugom smeru, i preti 'konflikt'.
Da ne bi došlo do haosa, između ove dve sile se kao neka vrsta amortizera umeće neuroza. Cena te amortizacije su, jasno, simptomi neuroze, od telesnih, preko kognitivnih, emotivnih do promena u ponašanju", objašnjava Petrović.
Iskustvo našeg sagovornika iz rada sa pacijentima kaže da se kod mladih ljudi neuroze često javljaju kao posledica nerešenih odnosa u porodici, u emotivnom smislu, zatim nespremnosti pojedinca da pređe u drugu životnu fazu, kao i trauma zbog teškog života i teške sudbine.
Svaka neuroza manifestuje se na četiri polja, s tim što je najčešće jedno dominantno, pa kao takvo dominira i simptomatologijom.
Prvo polje bile bi telesne senzacije, od 'lupanja srca' i ubrzanog disanja, do osećaja lelujanja, osećaja da je svet dvodimenzionalan, bolova u želucu.
Druga sfera je kognitivna, tiče se misli koje su, kad su neurotske, najčešće katastrofične.
Treće polje je polje emocija na kojem dominiraju strah, gnev, ljutnja, panika ili osećaj praznine.
Četvrta sfera je ponašanje, koje se posledično modifikuje, najčešće degradirajući, pa osoba recimo ne sme da izađe iz kuće.
Da li će nas korona trajno "ukopati"
Kao i kod većine drugih problema sa mentalnim zdravljem, i u slučaju anksioznosti ne može se govoriti o jedinstvenom uzroku koji dovodi do ovog stanja. Najčešće, u pitanju je kombinacija naslednog faktora i faktora sredine. Postoje osobe koje su po prirodi osetljivije, ali da li će se kod takve osobe pojaviti anksiozni poremećaj u velikoj meri zavisi od iskustva te osobe.
Anksioznost može da se javi kao reakcija na intenzivan stres, ili kao posledica dugotrajnog "nagomilanog" stresa nešto slabijeg intenziteta.
Ponekad, koren može biti u traumi koju je osoba doživela, okidač može biti i stres izazvan teškom bolešću, faktor rizika svakako je i postojanje anksioznosti ili nekog drugog problema sa mentalnim zdravljem u porodičnoj anamnezi…
"Definitivno spoljašnji faktori imaju veliku ulogu. Potenciranje samo unutrašnjih faktora, i unutrašnjih snaga nije naročito realno gledanje na ovaj problem. Ipak je lakše biti 'anksiozni milioner' nego 'anksiozni siromah'. Ali, ta činjenica ima i svoju pozitivnu stranu: kad teška vremena prođu, šansa da pojedincu bude bolje upadljivo raste", kaže Petrović.
Pitanje u kojem je oličen sav taj strah je, bez obzira na uzroke anksioznosti koji mogu biti i vrlo komplikovni, u suštini sasvim jednostavno - "da li će sve biti u redu". Kad imate problema sa anksioznošću, bojite se da će sve da ode do đavola, i taj strah vas drži na oprezu jer neprestano očekujete da se to i dogodi. Osećaj je duboko uznemirujući. Mir može da dođe ako uspete da prihvatite da ćete biti dobro. Ali, ne zato što će uvek sve ići onako kako ste zamislili. Nego zato što ćete biti dobro, šta god da se desi. Biće vam teško, ali na kraju ćete biti dobro.
A kad je o koroni reč…. Komplikovano je, ali nije sve "izgubljeno", daleko od toga!
"Što se korone tiče, mislim da će osobe koje su razvile neku neurozu kao posledicu okolnosti u kakvim živimo već skoro godinu dana, čim se situacija stabilizuje vrlo brzo uspeti same da se 'izvuku'.
Korona virus uticao je definitivno na mentalno zdravlje pojedinaca na jedan čudan način.
Odjednom, imali smo višak vremena i nedostatak osećaja korisnosti i produktivnosti.
Mnogi su izolaciju dočekali kao vreme kad će konačno moći da 'rade na sebi', jer će imati dovoljno vremena… I totalno su se upropastili.
Nije rad na sebi negovanje kože, čitanje beletristike, slikanje ili dekupaž. To je zabava. A dok se mi zabavljamo, naši strahovi dobijaju priliku da iz nesvesnog 'isplivaju' na površinu.
Moja procena je da će nakon dva do šest meseci osobama koje su počele da pate od problema sa mentalnim zdravljem zbog korona virusa biti jednostavno bolje, i oni će krenuti dalje", objašnjava naš sagovornik.
Kada je vreme za stručnu pomoć
Anksioznost se manifestuje na različite načine, ne možete da se umirite, ne spavate kako treba, iscrpljujuća je i imate osećaj da ste "na ivici". Ponekad, mogu se javiti i teškoće sa disanjem, ubrzan puls, osećaj da će vam srce iskočiti, tremor ruku ili celog tela.
Ovaj problem tretira se na različite načine, opcije uključuju i psihoterapiju i lekove u težim slučajevima.
Kada je vreme da se potraži pomoć stručnjaka?
"Ne kaže se bez razloga 'sve u svoje vreme'. Čovek uglavnom oseti da više ne može sam da se bori sa neurozama. Nekome treba četiri, pet nedelja, nekome su godine potrebne, ali sva pitanja koja se tiču mentalnog zdravlja i jesu, na kraju krajeva, vrlo individualna stvar. Zavisi od prirode osobe o kojoj je reč, i vrste neuroze od koje ta osoba pati. Uglavnom je tri do devet meseci neki period tokom kojeg čovek može da pokuša sam da reši problem", kaže Petrović.
Tokom tih nekoliko meseci, kada osoba sama pokušava da reši problem, promena životnih navika u smislu uspostavljanja ritma spavanja, okretanja zdravijem načinu ishrane i fizičkih aktivnosti mogu da budu od koristi.
To vam samo po sebi neće rešiti problem, ali svakako će pozitivno uticati na vaše opšte stanje.
Osim toga, preporučuju se i vežbe disanja i relaksacije.
Kod napada anksioznosti ljudi generalno dišu "pliće", ubrzano, i određene tehnike zaista mogu da pomognu.
Šta možete da pokušate?
Udahnite kroz nos i izbrojte do četiri za to vreme zadržavajući dah, a zatim polako izbacujte vazduh kroz nos takođe brojeći do četiri. Zatim zadržite dah dok još jednom izbrojite do četiri. Ovaj ciklus možete da ponavljate sve dok se ne smirite, ali se koncentrišIte na disanje "iz stomaka".
Ukoliko ova tehnika "ne radi", pokušajte da dišete ovako: udahnite kroz nos i izbrojte do četiri, izdišite na usta brojeći do osam. Zatim udahnite brojeći do pet, izdišite brojeći do 10.
Jedna od vrlo efikasnih tehnika je i 4-7-8 disanje. Sporo udišite brojeći u sebi do 4, zatim zadržite dah brojeći do 7, a onda vrlo sporo izdišite brojeći u sebi do 8.
Ali, ne bi bilo loše da sve ove tehnike "vežbate" kad ste smireni, da biste onda kad vas uhvati napad anksioznosti mogli da reagujete na pravi način.
Ako vežbe disanja nisu vaš izbor, možete pokušati da naizmenično stežete i opuštate mišiće šake na primer, ili mišiće butina.
Uz to, pokušajte da fokus prebacite na okolinu. Potrudite se da nabrojite pet stvari koje vidite, četiri stvari koje možete da osetite (kosu, teksturu stola pred vama i slično), tri stvari koje možete da čujete (recimo zvukove koji dopiru sa ulice, sopstveno disanje i slično), dve stvari koje možete da namirišete i jednu stvar čiji ukus možete da osetite.
Ova strategija može da pomogne da ponovo uspostavite kontrolu, tako što ćete fokus prebaciti na fizičke osećaje i realnost.
Ali, ovo ima smisla pokušavati neko vreme, nekoliko meseci recimo. Ukoliko vam ne bude bolje, trebalo bi da potražite stručnu pomoć, savetuje Žarko Petrović.
Dijagnoza, lečenje i… izlečenje
Dijagnoza se postavlja uz poštovanje kriterijuma koji definišu neuroze, a ukoliko ima nekih nedoumica, psiholog čija je uža specijalnost psihodijagnostika sprovešće psihološko testiranje.
Lečenje zavisi od konkretnog slučaja, ali i od pristupa terapeuta.
"Ja se bavim isključivo teškim oblicima neuroza, i vrstama koje nisu lake za rad, poput opsesivnog poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, depersonalizacije i derealizacije, panike… i shodno tome, apsolutni sam pobornik dobre i kvalitetno određene farmako terapije u slučajevima u kojima je to potrebno.
Ona je ponekad neophodna, u meri da klijenta morate usloviti, da bez lekova ne može da se nastavi rad. Ukoliko se propisuju na dobar način, lekovi pomažu - mnogo.
S druge strane, čitava serija neuroza ne zahteva lekove, i tada se može klijentu i ponuditi opcija da terapiju uzima ili ne uzima. Ako lekovi nisu neophodni, klijent koji radije ne bi uzimao medikamentoznu terapiju imaće moju podršku", kaže sagovornik našeg portala, dodajući da je jako važno da se osoba koja ima problem i ponaša na zdrav način, tako da svojim ponašanjem potkrepljuje i hrani mentalno zdravlje, a ne patologiju:"Moj mentor, prof. dr Jezdimir Zdravković uvek je govorio da se strah leči strahom."
U "prevodu", umesto da "hranite" anksioznost izbegavanjem scenarija koji vas uznemiravaju, što će samo pogoršati vaše stanje, pokušajte da se suočite sa sopstvenim strahovima.
Recimo, ako vas uznemirava to što treba da se pojavite na nekom javnom mestu, idite tamo, i pokušajte da izdržite tri minuta. Ako uspete, ostanite još tri. U velikom broju slučajeva, posle nekog vremena vaše telo i um će se umiriti, ako ne sasvim, onda bar dovoljno da držite anksioznost pod kontrolom.
I imajte u vidu da, koliko god da vam je teško, koliko god da se osećate izgubljeno, koliko god vam delovalo da više nemate nikakvu kontrolu nad sopstvenim životom, rešenje postoji. I to trajno.
"Apsolutno je moguće trajno rešavanje problema. Želeo bih na kraju to da podvučem. Potpuno izlečenje je moguće, štaviše, takav scenario nije čak ni na nivou izuzetka.
Vrlo su retki, zapravo, slučajevi u kojima nije došlo do potpunog izlečenja, ali taj put može trajati od nekoliko meseci, do nekoliko godina", zaključuje Žarko Petrović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.