Mnogim ženama je poznat osećaj kada žele istovremeno da urlaju od besa i plaču od beskrajne tuge, da se ušuškaju uz voljenu osobu, a potom istu da "spale na lomači".
Rolerkoster ovakvih emocija počinje u rasponu od dva do 10 dana pre početka ciklusa, a najčešće nestaje u prvim danima menstruacije. Iako se periodi emocionalnih izliva ponavljaju dosledno jednom mesečno, ne postoji mogućnost da se na njih pripremite i u potpunosti kontrolišete svoje ponašanje. Ali to ne znači da ne bi trebalo da pokušate.
Prepoznajte neprijatelja
Iza skraćenice PMS (predmenstrualni sindrom) krije oko 150 različitih simptoma - od bolnih senzacija i otoka do razdražljivosti i depresije. U jednom ili drugom obliku, predmenstrualni sindrom se javlja kod 80-90% žena reproduktivnog doba. Istovremeno, 20-25% se žali na nagle promene raspoloženja, naprasitost, probleme sa koncentracijom, apatiju ili sklonost da zaplaču zbog sitnice. Još 4% ima teški oblik PMS-a, odnosno kada predmenstrualni disforični poremećaj ima iste simptome kao i klinička depresija.
Čak i ako je menstruacija apsolutno bezbolna, nedelja pred njenu pojavu ponekada predstavlja pravi pravcati pakao ne za samu ženu, već i njeno okruženje. Sve može biti uzrok burne reakcije, od prljavog posuđa do činjenice da je voljena osoba zaboravila da pošalje smajli u poruci.
Ono što je tipično za većinu žena jeste da ove promene raspoloženja vidi kao slabost, često se plaše da priznaju šta ih uzrokuje, kako ih okolina ne bi doživljavala kao stereotip. Ali ne možete se boriti protiv prirode. Poreklo PMS-a ne proizilazi iz nedostatka samokontrole ili ženske slabosti, već je razlog biohemija.
Kako hormoni određuju naše ponašanje
Na početku ciklusa, telo aktivno proizvodi estrogen, neophodan za rast jajnih ćelija. Negde 14. dana započinje takozvana lutealna faza - kada je ovulacija već nastupila, ali telo ne gubi nadu da će "zatrudneti".
Količina estrogena pada, progesteron se diže. Razdražljivost, ogorčenost, poteškoće sa koncentracijom i drugi simptomi upravo su njegova zasluga. Porast nivoa progesterona primetan je golim okom: javljaju se bubuljice, podbulost - zbog zadržavanja tečnosti apsolutno je normalno da se dobije i do nekoliko kilograma.
Hormoni su samo deo slagalice. Paralelno sa njihovim skokovima, menja se broj neurotransmitera: dopamin, serotonin, gama-amino-maslena kiselina (GABA)... Njihov nivo direktno utiče na raspoloženje, anksioznost, otpornost na stres.
Kakve veze vitamini imaju sa tim
Vitamini i minerali regulišu većinu biohemijskih procesa u telu. Uz njihovu pomoć možete uticati na nivo određenih hormona, što znači da možete poboljšati celokupno blagostanje. Prema studijama, žene sa ozbiljnim predmenstrualnim periodima često imaju nedostatak vitamina D, magnezijuma, cinka, selena i gvožđa.
Cink normalizuje sintezu folikul-stimulišućih i luteinizujućih hormona, koji regulišu funkcionisanje jajnika. Selen i magnezijum pomažu u ublažavanju naglih promena raspoloženja, a istovremeno i fizičke nelagodnosti. Gvožđe je neophodno da bi se izbegao brzi zamor, slabost, vrtoglavica, njegovu ravnotežu treba povećati u svim fazama ciklusa, jer ga žensko telo gubi u značajnim količinama sa svakom menstruacijom. Vitamin D u kombinaciji sa kalcijumom uklanja manifestacije PMS-a, pomaže u jačanju imunološkog sistema, održava tonus mišića, zdrave kosti i krvne sudove, ublažava upale i smanjuje rizik od novotvorina. Pored toga, vitamin D igra posebnu ulogu u sintezi serotonina, neurotransmitera koji je odgovoran za dobro raspoloženje i pomaže da se manje uznemirite zbog sitnica. IstraživanjeUniverzitet u Masačusetsu potvrđuje neporecive koristi redovnog dodavanja vitamina D u smanjenju ozbiljnih simptoma PMS-a.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.