"Prodaja preparata koji jačaju imuni sistem je za prvih jedanaest meseci 2020. godine za oko 90 odsto veća u odnosu na isti period prošle godine, a vitamina C za oko 130 odsto veća", rekla je Tatjana Šipetić, direktorka Farmaceutske komore Srbije.
Ona naglašava da povećanje prodaje dijetetskih suplemenata prati pikove talasa infekcijom kovid-19.
"U najvećem fokusu su preparati za jačanje imuniteta, vitamin C u različitim jačinama i oblicima, kao i vitamin D i preparati sa kombinacijama antioksidanata kao što su vitamin C, cink i selen", rekla je u intervjuu za "Blic".
Zbog epidemije korone ljudi kupuju razne vitamine i minerale po preporuci lekara. Da li ljudi preteruju kada je u pitanju korišćenje vitamina i treba li da vode računa da ne bi došlo do nekih neželjenih reakcija?
"Pažljiv izbor vitamina i minerala, bez obzira što se radi o proizvodima koji su deklarisani kao dodaci ishrani, a ne lekovi, od velikog je značaja, posebno danas kada smo svedoci njihove značajno povećane i neretko iracionalne primene. Veoma je važno voditi računa kada i u kojoj količini se uzimaju, jer više nije uvek bolje. Tako, na primer, dugotrajno unošenje vitamina C u količinama koje su iznad maksimalnog dnevnog unosa od 2 grama može dovesti do dijareje, nadimanja, povraćanja i drugih gastrointestinalnih problema. Preporučeni dnevni unos selena koji zadovoljava potrebe gotovo svake zdrave osobe je 55 mcg, dok je gornji bezbedonosni unos 400 mcg. Ukoliko duže vreme unosite doze od 400 do 800 mcg dnevno, može doći do selenoze (predoziranje selenom). Prvi znaci su zadah na beli luk i metalni ukus u ustima, dok su najčešći klinički znaci hronično visokog unosa selena gubitak kose i krtost noktiju. Dugotrajno izlaganje dozama cinka preko 50mg/dan može izazvati nedostatak bakra i gvožđa, a doze preko 150mg/dan mogu smanjiti nivo HDL u serumu. Zato je konsultacija sa farmaceutom pri izboru dijetetskog suplementa od velikog značaja."
Da li je porasla potražnja za antidepresivima od kada je počela epidemija korone?
"Antidepresivi su lekovi koje propisuju lekari specijalisti neuropsihijatrije. Dakle, ovi lekovi se izdaju isključivo na recept ili izveštaj lekara. Nijedan od ovih lekova trenutno nije deficitaran, ima ih u dovoljnim količinama. Pandemija je sigurno kod nekih ljudi dovela do pogoršanja psihičkog stanja, ali je za sada rano govoriti u kojoj meri."
Kakva nam je kultura korišćenja antibiotika, da li se koriste na svoju ruku ili ne?
"Kampanja za racionalnu upotrebu antibiotika koja se sprovodi od 2015. godine dala je odlične rezultate, a na smanjenje upotrebe antibiotika značajno je uticalo i to da je loša praksa kupovine antibiotika bez recepta svedena na minimum. Uvek naglašavamo pacijentima da antibiotici nemaju dejstvo na viruse, pa tako ni na koronu, te da je njihova upotreba opravdana samo u određenim slučajevima koje će proceniti lekar. Suprotno tome uzimanje antibiotika na svoju ruku pomaže bakterijama da razviju različite mehanizme odbrane i postanu otporne (rezistentne) na dejstvo antibiotika, a u tom slučaju lekovi gube sposobnost da ubiju mikroorganizme ili spreče njihov rast i razmnožavanje, te neće delovati upravo onda kada su nam neophodni. Zato je edukacija po ovom pitanju neophodna, posebno u aktuelnom trenutku kada smo u konstantnom strahu od potencijalne infekcije."
Da li postoji nestašica nekih lekova u apotekama?
"Lekovi koji sadrže vitamin D su deficitarni. Ipak, vitamin D postoji u obliku drugih preparata, dijetetskih suplemenata koji se mogu koristiti kao adekvatna zamena, samo je neophodno proveriti doziranje sa farmaceutom."
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
Mondo/Blic