O najčešćim simptomima, postavljanju dijagnoze i lečenju infekcije heliko bakterijom razgovarali smo sa specijalistom interne medicine, subspecijalistom gastroenterohepatologije dr Nadom Stanojević.
Helikobakter pilori (Helicobacter pylori) je rasprostranjen tip bakterije koja živi u digestivnom traktu i "napada" sluznicu.
Svetska statistika kaže da je oko 60 odsto odrasle populacije pogođeno, ali na sreću u najvećem broju slučajeva ova infekcija ne izaziva ozbiljnije probleme.
Ipak, iako je mnogo onih koji nemaju tegoba, heliko bakterija odgovorna je za većinu slučajeva čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, a može izazvati i upalu sluznice želuca.
Najozbiljnija posledica koju može imati nelečena infekcija je karcinom želuca, i zbog toga je važno da se ukoliko posumnjate na heliko bakteriju lekaru javite na vreme.
O najčešćim simptomima, postavljanju dijagnoze i lečenju infekcije heliko bakterijom razgovarali smo sa specijalistom interne medicine, subspecijalistom gastroenterohepatologije dr Nadom Stanojević.
"Do infekcije heliko bakterijom najčešće dolazi u detinjstvu, ali se simptomi ispoljavaju u najvećem broju slučajeva tek u odraslom dobu. Ova gram negativna bakterija vrlo je otporna, što joj omogućava da opstane u vrlo kiseloj sredini kakva je ona u želucu", kaže dr Stanojević za MONDO.
U tome uspeva tako što ima sposobnost da se 'sakrije' u epitelu želuca i želudačnoj sluzi, koja štiti zid želuca od želudačne kiseline, tako da ćelije imunog sistema ne mogu da dopru do nje, a ima i sopstvenu zaštitu u vidu omotača.
Zahvaljujući tome, heliko bakterija godinama, pa čak i decenijama može da opstaje u sredini koja je vrlo nepovoljna za gotovo sve druge mikroorganizme.
Glavni "rezervoar" heliko bakterije je čovek, objašnjava sagovornica našeg portala.
"Infekcija se može preneti direktnim kontaktom, putem vode, hrane ili mleka, kao i nedovoljno sterilisanim endoskopskim instrumentima u toku endoskopskog pregleda. Put infekcije je oralno-oralni, gastro-oralni i fekalno-oralni kontakt."
Drugim rečima, heliko bakterijom se možete zaraziti preko usta (i zato nije naročito pametno da deca spavaju s roditeljima u krevetu, niti da "probate" da li se kašica za bebu dovoljno ohladila istom kašičicom kojom ćete posle hraniti bebu… niti bilo šta slično; ovo bi trebalo da se podrazumeva, ali ljudi to ipak rade prilično često), zatim putem fecesa, odnosno putem prljavih ruku (perite ruke temeljno, sapunom i toplom vodom posle svakog odlaska u toalet) i preko kontaminirane vode ili hrane.
Iako infekcije ovim sojem bakterija tipično ne izazivaju simptome, kod nekih ljudi će se razviti određene bolesti ili stanja, uključujući i ulkusnu bolest, kao i zapaljensko stanje poznato kao gastritis.
"Heliko bakterija je odgovorna za čir na želucu u 70%, a na dvanaestopalačnom crevu u čak 95 odsto sučajeva", kaže dr Stanojević.
Smatra se da bakterija izaziva stomačne tegobe nakon što prodre u sluznicu i počne da stvara supstance koje neutrališu dejstvo želudačne kiseline. To onda ćelije tkiva stomaka čini osetljivijim na kiselinu, i sve zajedno iritira želudac toliko da može da se desi da dobijete čir.
Većina ljudi nema nikakve simptome infekcije, ali u nekim slučajevima mogu se javiti:
snažan nagon za podrigivanjem
mučnina
smanjen apetit
neobjašnjiv gubitak kilograma
Ako osetite da imate problema sa gutanjem, anemični ste ili primetite krv u stolici, javite se lekaru odmah.
Pod povišenim rizikom od infekcije su deca, pre svega zbog (ponekad) lošije higijene i manje temeljnog pranja ruku posle odlaska u toalet, a što se odraslih tiče, rizik u značajnoj meri zavisi od okruženja i životnih uslova.
Veća je verovatnoća da ćete se zaraziti heliko bakterijom ako živite sa osobom koja ima heliko bakteriju, kao i ako u istom domaćinstvu živi veliki broj članova.
Ako osetite simptome i posumnjate na heliko bakteriju, lekar će uzeti detaljnu anamnezu, nemojte zaboraviti da napomenete ako uzimate neke vitaminske suplemente ili neke lekove koji se mogu kupiti bez recepta, jer i to ponekad može biti objašnjenje simptoma koji vas muče.
Ukoliko lekar isključi tu mogućnost, pregledaće vas, a zatim će vas uputiti da uradite određene analize i preglede. Test krvi na heliko bakteriju može biti od koristi, ali samo ako ranije niste već imali potvrđenu infekciju.
"Potrebno je uraditi analizu uzoraka stolice, na antigene na heliko bakteriju. Osim toga, od neinvazivnih procedura tu je i urea izdisajni test, sa 95-98% senzitivnosti i 100% specifičnosti ukazuje na infekciju ili je isključuje.
Nešto invazivnija, ali definitivno pouzdana dijagnostička procedura je gastroskopija tokom koje se uzima uzorak tkiva za biopsiju", kaže dr Stanojević iz Domova zdravlja Medigroup.
Infekcija heliko bakterijom može da izazove čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, ali i sama bakterija i čir mogu da dovedu i do ozbiljnijih komplikacija, među kojima su unutrašnje krvarenje, opstrukcija creva, perforacija čira, kao i peritonitis - upala trbušne maramice.
"Studije su pokazale da su osobe koje su zaražene heliko bakterijom pod povišenim rizikom od karcinoma želuca, a Svetska zdravstvena organizacija je infekciju heliko bakterijom svrstala u karcinogene prvog reda", upozorava dr Stanojević.
Zbog toga je važno da ako osetite neke tegobe odete kod lekara i proverite o čemu se radi.
Terapija je kombinovana, uzimaju se antibiotici (najčešće kombinacija dva različita), blokatori lučenja želudačne kiseline i lekovi koji će zaštititi sluzokožu. Kontrolni endoskopski pregled ili izdisajni test radi se četiri nedelje nakon što ste završili uzimanje terapije koja vam je prepisana.
Iako ova infekcija može izazvati i ozbiljne posledice po zdravlje, utešno je da znate da u najvećem broju slučajeva, jedna "tura" lekova rešava problem.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.