Depresija i anksioznost su česta stanja, a ishrana može biti faktor koji pomaže u kontrolisanju simptoma.
Jedno istraživanje sprovedeno 2017. pokazalo je da je mediteranska dijeta idealna za one koji boluju od depresije i anksioznosti, ako imaju relativno blage simptome. Nakon 12 nedelja ovakve ishrane, čak 32 odsto njih prijavilo je da se oseća mnogo bolje. Ovo je bila prva takva studija koja je odjeknula u svetu, a otada se mnogi stručnjaci trude da pronađu način da jednostavnim izmenama u životu pomognu onima koji se bore sa depresijom.
Hrana ima veliki uticaj na mentalno zdravlje, ključan "igrač" je naš mikriobiom koji je odgovoran za imunitet, varenje ali i to kako se osećamo. Ako jedemo pogrešne stvari, biće nam još gore, kako telesno, tako i psihički, smatraju psiholozi koji se bave istraživanjem uticaja hrane na raspoloženje.
Zeleno lisnato povrće
Folat, ili vitamin B9 umanjuje upale, poboljšava kognitivne funkcije a reguliše i ekspresiju gena, odnosno pomaže da se određeni geni ispoljavaju ili ne. Sadrži i vitamin K, koji poboljšava pamćenje.
Maslinovo ulje
Nije bez razloga sastavni deo najzdravije ishrane na svetu, mediteranske dijete. Sadrži mononezasićene masti i polifenole koji umanjuju upalne procese, koji mogu biti okidači za brojne zdravstvene probleme, pa i narušavanje mentalnog zdravlja. Kupujte samo ekstradevičansko i hladno ceđeno, jer su to najmanje procesuirana ulja.
Pročitajte naš vodič za kupovinu ulja!
Bobice
Voće kao što su borovnice je odlično za mentalno zdravlje, a jedno istraživanje je pokazalo da mladi ljudi i deca koji ih jedu, i dva sata nakon porcije imaju bolje raspoloženje. I borovnice smanjuju štetne upalne procese, omogućavaju ćelijama da duže prežive i pomažu proces koji se zove neuroplasticitet. To je sposobnost mozga da pravi nove veze i "puteve" kada učimo ili uvežbavamo novu veštinu.
Možda se pitate, kakve veze imaju spanać, maslinovo ulje i borovnice s mentalnim zdravljem? Postoje dva odgovora.
Najpre, sve ove namirnice umanjuju štetne upalne procese, koji igraju dokazanu ulogu u patogenezi poremećaja kao što su depresija, anksioznost i šizofrenija. Depresija se povezuje sa visokim CRP i IL6 vrednostima, jer ovi proteini ometaju neurotransmitere i doprinose njihovom oksidativnom stresu.
Hrana utiče i na takozvanu "stomak-mozak" osovinu, odnos našeg mikrobioma i najvažnijeg organa u telu. Mikrobiom, milioni različitih organizama koji žive u našem telu, odgovoran je za regulisanje imuniteta, mentalnog zdravlja i stanja kardiovaskularnog sistema.
(MONDO)