Ako ste se ikada zapitali zašto previše jedete ili čak uopšte ne unosite hranu kada ste zaljubljeni, tužni, ljuti ili pod stresom, evo odgovora! U emisiji "Ordinacija" na RTS-u doktorka i psihoterapeut Vesna Danilovac govorila je u kakvoj su vezi prejedanje i emocije.
"Hrana je izvor života. Postoji primarna i sekundarna. Primarna hrana je ona koje ne dolazi se ne nalazi na našem tanjiru i kada je imamo dovoljno, mi manje posežemo za sekundarnom", objasnila je doktorka i dodala da su namirnice primarne hrane svi mogući odnosi sa ljudima, ljubav, fizička aktivnost, kao i karijera i uspeh.
Kako je i sama naznačila kada nam je duša sita, telo nije gladno! A naročito negativne emocije poput tuge, besa i straha izazivaju prazninu u nama i potrebu za hranom. Onog trenutka kada uzmemo zalogaj prestaje kontakt sa emocijom, ma koliko ona bila intezivna. I to upravo znači da ništa ne osećamo dok jedemo, potvrdila je doktorka.
Ali kako izbeći prejedanje?
"Ne samo negativne emocije, već i stres i sreća teraju na prejedanje. Mi često prazninu koju imamo u sebi zatrpavamo hranom. Takođe, osećaj tuge i nedostatak bliskosti i ljubavi, kao i negativne emocije razvijaju emocionalnu glad, a koja se razlikuje od fiziološke", pojasnila je doktorka Danilovac. A evo kako da ih razlikujemo?
Fiziološka glad nastaje postepeno i možemo da je kontrolišemo i izdržimo. Međutim, emocionalna glad je neizdrživa. Prema doktorkinim rečima, često tada imamo potrebu da jedemo posebnu vrstu hrane, kao što je određena pica ili slatkiš i ne možemo da osetimo kada je dovoljno. A granica i sam kraj nastaje onog trenutka kada nam želudac signilizira da više u njemu nema mesta. Pa tako, na primer, čokolada je najčešće povezana sa potrebom za ljubavlju.
Zašto neki gladuju?
"Pored ljudi koji se prejedaju, postoje i oni koji ne jedu uopšte kada su tužni, besni ili pod stresom. Ovi drugi su razvili drugačiji mehanizam borbe protiv stresa", objasnila je doktorka i dodala da to može da bude veoma štetno po zdravlje, jer se tada u velikoj meri luče hormoni stresa koji negativno utiču na imunitet i na gubitak telesne težine. A najbolje rešenje koje je ponudila doktorka Danilovac jeste da se u što većoj meri povećamo fizičku aktivnost kada se nađemo u određenoj stresnoj situaciji. To može da bude šetnja, vežbanje ili jednostavno spremanje kuće. Zanimljivo je da se među glavnim okidačima zašto dolazi do prevelike potrebe za hranom nalaze: nedostatak ljubavi i seksa.
Za kraj, doktorka je naznačila kako su u našem organizmu, s psihološke tačke gledišta, određeni organi veoma povezani. Pa tako, usta su na neki način, drugi oblik vagine, jer glad za seksom pojačava potrebu za hranom i ovo važi isključivo za žene.
(MONDO)