Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno. Od posledica bolesti srca i krvnih sudova godišnje umire preko 18.6 miliona osoba, a procene su da će taj broj dostići skoro 24 milliona smrtnih slučajeva godišnje do 2030. godine. Situacija se ne razlikuje ni u Srbiji, gde je, prema podacima iz 2020. godine, preko 55 hiljada ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, dok samo od posledica akutnog koronarnog sindroma u našoj zemlji dnevno umre čak 13 osoba.
Aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASKVB) je vodeći uzrok ovih smrti, čineći 4 od 5 kardiovaskularnih smrti. Više od 300 miliona ljudi u svetu živi s ASKVB, dok su još dve milijarde ljudi u opasnosti.
Uprkos neospornim ozbiljnim posledicama koje ostavlja, o ASKVB se u javnosti malo govori i zna. Nastaje tako što dolazi do nakupljanja masnih naslaga (plakova) u arterijama. Za formiranje plaka potrebno je vreme, stoga je bolest često neprimetna ili s vrlo blagim simptomima, sve dok plak neočekivano ne pukne i delimično ili potpuno začepi lumen krvnog suda, što može uzrokovati srčani ili moždani udar, a u najgorem slučaju smrt.
FAKTORI RIZIKA
"Značajan broj novootkrivenih pacijenata koji se dijagnostikuju svake godine je sve veći. I pored savremenih interventnih i farmakoloških vidova terapije, smrtnost je i dalje u pojedinim zemljama, naročito u onim u razvoju, definitivno ubica broj jedan. Ne samo zbog toga što dolazi do samog razvoja kardiovaskularne bolesti, već i zbog faktora rizika, koji pospešuju njen razvoj. Tu, pre svega, mislim na dijabetes, hiperlipidemiju, gojaznost, pušenje. Zabrinjavajući je podatak da smo, uz Bugarsku i Grčku, evropski prvaci po broju pušača, prema nekim podacima čak više i od Turaka", objašnjava dr Višeslav Popadić, specijalizant kardiologije u KBC Bežanijska kosa.
"Što se tiče razvoja same bolesti, ona kreće polako i pod uticajem različitih stresora, loše ishrane, pušenja, fizičke neaktivnosti, hiperlipidemije i dr. dolazi do oštećenja zidova krvnih sudova i različitim patofiziološkim mehanizmima do razvoja aterosklerotskih plakova. Oni u početku ne daju nikakve simptome, odnosno tegobe, sve dok ne dođe do određenog stadijuma bolesti, kada taj plak počne da pravi opstrukciju protoka krvi. Ne mora da dovede čak ni do potpunog začepljenja krvnog suda, bitno je samo da predstavlja manju ili veću opstrukciju u protoku krvi i tada dolazi do razvoja kliničke faze bolesti. Vreme do kojeg dolazi do razvoja ove faze bolesti je individualno, nekada to bude u vrlo mladoj životnoj dobi, u zavisnosti od genetske predispozicije i faktora rizika. Nekad jednostavno nikada ne dođe do razvoja značajne arterosklerotske bolesti, dok ima ljudi koji u kasnim 30, 40 godinama imaju neke od prvih manifestacija aterosklerotske bolesti, poput srčanog ili moždanog udara", kaže dr Popadić.
PROVERITE HOLESTEROL
Vodeći uzrok nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti je visok nivo LDL holesterola. Sve studije jasno pokazuju da što je izloženost većim koncentracijama holesterola duža, rizik od ateroskleroze značajno raste. Tako na primer, osobe koje nemaju povišen holesterol i koje vode računa biće u riziku za infarkt miokarda, aterosklerozu tek posle 60 godine. Ipak, ohrabrujuće je to da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji je faktor rizika koji najlakše može da se promeni.
"Povišeni nivo holesterola obično ne daje nikakve simptome, pacijent ništa ne oseća, a može da ima ekstremno visoku vrednost masnoća. Ponekad promene na nogama mogu da ukazuju na problem, ali se često događa da se taj povišeni holesterol otkrije tek onda kada osoba doživi infarkt miokarda. Mladi ljudi doživljavaju infarkt, a da je on mogao biti sprečen ili bar smanjen rizik za njegovo nastajanje, jednom prostom analizom - vađenjem krvi i merenjem nivoa holesterola. Međutim, imamo i osobe koji su izložene visokom holesterolu od rane mladosti, koje imaju taj genetski poremaćaj koji se zove familijarna hiperholesterolemija, stanje koje se nasleđuje i uopšte nije retko. I ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči, može se dogoditi da već u 40-im godinama osobe sa familijarnom hiperholesterolemijom dožive infarkt miokarda, a kod nekih teških oblika čak i oko 20 godine života. U lečenju povišenog nivoa holesterola koriste se statini, jer oni prekidaju sintezu holesterola i na taj način ga smanjuju.
Sa druge strane se pokazalo posle tolikih decenija primene statina, da i ako se nešto nalepilo na krvne sudove, napravilo aterosklerozu, statini mogu značajno da stabilizuju te naslage da ne budu trošne. Ako se ne postignu zadovoljavajući efekti sa statinima, postoje dodatni lekovi, a poslednji godina imamo novu generacija lekova koji su efikasni, a koji se daju u vidu injekcija. Daju se jednom nedeljno ili jednom u šest meseci i održavaju nivo lošeg LDL holesterola u dozvoljenim granicama", ističe prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i poremećaj metabolizma u UKC Srbije.
MONDO