HRANA MOŽE DA POBOLJŠA, ALI I DA POGORŠA BOLESTI! Dr Stanković savetuje: Evo šta treba da izbegavaju određeni bolesnici

Sa autoimunim bolestima danas sve više ljudi se susreće. Pre svega, to su stanja kada organizam počinje da napada sam sebe iznutra. Neka oboljenja su reumatska, neka zahvataju kožu, a neka sistem za varenje. Samo neka od njih su: Kronova bolest, lupus, multipla skleroza, Dijabetes tipa 1...

Hrana kod ovakvih problema može i te kako da ima svoju ulogu, kako pozitivnu, tako i negativnu. Koja hrana koristi, a šta šteti, za "RTS ordinaciju" objasnila a je prof. dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane zdravih i bolesnih.

Osobama koje boluju od autoimunih bolesti savetuju se posebna ishrana koja se bazira na namirnicama koje imaju sposobnost da se bore protiv upala i izbegavanju onih koje nadražuju creva i provociraju zapaljenske reakcije. 

Na koju autoimunu bolest hrana ima najveći uticaj?

"Hrana najveći uticaj ima na autoimune bolesti gastrointestinalnog trakta (sistem za varenje), Kronovu bolest i ulcerozni kolitis (upalni procesi tankog i debelog creva). Mora da se vodi računa o ishrani, ne sme preterano da se unose dijetna vlakna, mora da se koristi hrana koja nije termički topla, dobro skuvana hrana", rekla je prof. dr Veroslava Stanković. 

Koja hrana dodadtno utiče na Hašimoto (problem štitaste žlezde), reumatoidni artritis ili psorijaza?

"Višak šećera koji deluju proinflamatorno i industrijska ulja imaju omega-6 masne kiseline. Opšte je poznato da, iako nisu zasićene, omega-6 masne kiseline dovode do upalnih procesa u organizmu. Autoimune bolesti aktiviraju upalne procese, znači naša sopstvena antitela dovode do oštećenja, na taj način organizam sam sebe napada. Ako dodamo i hranu, doći će do pogoršanja bolesti", istakla je profesorka.

"Ako govorimo o Hašimotou, dodala bih i krstašice, grupu namirnica koja spada u povrće (kupus, karfiol, brokoli). Ove namirnice, prvenstveno kupus, ako se koriste u sirovom stanju i u većim količinama, toksično deluju na štitastu žlezdu, pa mogu da dovedu do oštećenja i da pogoršaju stanje", kaže prof. dr Veroslava Stanković.

Jaja

"Nećemo sve izbacivati iz ishrane. Nećemo jaja izbacivati, ali treba smanjiti i upotrebljavati u ograničenim količinama. Tri komada tokom nedelje je sasvim opravdano", objašnjava dijetolog i dodaje da kod reumatoidnog artritisa, gde zbog terapije dolazi do osteoporoze, treba upotrebljavati fermetisane mlečne proizvode (jogurt, kefir, kiselo mleko i malo sira), a izbegavati slatko mleko i kačkavalj.

Namirnice koje mogu da budu korisne kod autoimunih bolesti:

• riba,
• maslinovo ulje,
• voće
• povrće,
• mahunarke,
• semenke,
• orašasti plodovi

Koje voće i povrće je poželjno?

"Crveno povrće, govorimo o paradajzu i o šargarepi. Paradajz spada u voće, koristimo ga za salatu i stvarno ima veću količinu šećera. Zato se savetuje dijabetičarima da ne koriste velike količine paradajza, odnosno da ga izbegavaju, to se odnosi i na šargarepu. Crvena paprika ima malo šećera, ali ima vitamina C mnogo više nego zelena, tako da možemo da je ne izbacimo u potpunosti", posavetovala je prof. dr Veroslava Stanković i dodala da voće ima fruktozu, a fruktoza je šećer, zbog čega treba voditi računa o količini voća. Kako kaže, dvesta grama dnevno je sasvim dvoljno.

Banane

"Banana je dobra, ima rastvorljiva dijetna vlakna, dobro deluje na naše bakterije i ima kalijum. Kod onih koji piju diuretike (lekove za izbacivanje tečnosti) jedna banana je odlična. Ali bih u tom slučaju bananu zamenila narandžom ili mandarinom, koja ima manje šećera, ima dodatne minerale, ili bih bananu zamenila sa našom domaćom tikvom", zaključila je za "RTS ordinaciju" prof. dr Veroslava Stanković.

(MONDO/RTS)