Svetski kongres napredne tehnologije i tretmana dijabetesa (ATTD) okupio je najbolje endokrinologe iz celog sveta, a poziv su dobili i braća Dušan i Stojan Rajić, osnivači Udruženja "Dijabetes revolucija" i jedini personalni treneri u Srbiji koji rade i pomažu osobama obolelih od dijabetesa. Tim povodom, Dušan Rajić, kojeg je predsednica Italijanskog borda endokrinologa, Ana Marija Kolao, proglasila "ekspertom za dijabetes" i koji je ličnim primerom pokazao da sa dijabetesom može normalno da se živi, za MONDO otkriva sve o insulinskoj rezistenciji.
Insulinska rezistencija je bolest koja, kada se otkrije, zahteva promenu stila života, posebno navike u ishrani. Ako se ne preduzmu odgovarajući koraci, insulinska rezistencija veoma često može da dovede do dijabetesa. Dušan Rajić objašnjava zašto broj ljudi sa insulinskom rezistencijom uporno raste, kako izgledaju glavni, ali i manje poznati simptomi o kojima se retko ili gotovo uopšte ne govori, kako izgleda test kojim se otkriva insulinska rezistencija i koju hranu treba konzumirati.
"Živimo sve nezdravije. Što je nezdraviji život i što je manje aktivnosti, to je više insulinske rezistencije. Savremeni tempo života nas tera da živimo sve lošije. Insulinska rezistencija sama kaže - telo postaje rezistentno na sopstveni insulin. Kada pankreas proizvodi insulin, telo ne može da ga iskoristi i zato se kaže da je rezistentno na insulin", objašnjava Dušan Rajić i otkriva da li je uvreženo mišljenje da žene češće obolevaju istina ili mit.
"I muškarci i žene podjednako imaju insulinsku rezistenciju, samo žene obavljaju više pregleda i kod njih često postoji ginekološki problem zbog policističnih jajnika. Zato su, na neki način, ugroženije, jer teže mogu da zatrudne i zato češće rade kontrole. Međutim, muškarci koji imaju insulinsku rezistenciju, imaju lošiji kvalitet spermatozoida i teže mogu da se ostvare kao roditelji", objašnjava.
Simptomi insulinske rezistencije
Pored osnovnih znakova kojima nam telo šalje upozorenja, Dušan Rajić upozorava na manje poznati simptom. O njemu se nije govorilo u javnosti, a reč je o anksioznosti - strahu koji konstantno prati čoveka, a koji u sebi nosi strepnju ili tegobu.
"Glavni simptom insulinske rezistencije nastaje kada pojedete obrok koji sadrži ugljene hidrate, a već nakon pola sata osećate neverovatnu glad, imate osećaj da ništa niste jeli. Kada se pojede ta količina ugljenih hidrata, telo izluči količinu insulina koji je potreban da se snizi nivo šećera u krvi, međutim, pošto je telo rezistentno na insulin i ne može da ga upotrebi, onda pankreas daje signal mozgu. Dolazi do novog lučenja insulina i zato, kada se jedan deo insulina apsorbuje i imamo dosta izlučenog koji hoće da se apsorbuje, dolazi do pada nivoa šećera u krvi, što rezultira pojavom gladi. To je krug koji se konstantno dešava", ističe Dušan Rajić i upozorava na ostale simptome:
"Maljavost je takođe simptom. Kod žena je čest simptom sindrom policističnih jajnika. Kada na redovnom ginekološkom pregledu otkriju da imaju policistične jajnike, u velikom broju slučajeva je upravo insulinska rezistencija razlog nastajanja. Od navika zavisi da li će prerasti u dijabetes".
Na pitanje na koji način su anksioznost i insulinska rezistencija usko povezani, što mali broj ljudi zna, Dušan Rajić otkriva da upravo anksioznost može da nas dovede do pogrešne dijagnoze. "Jako bitan simptom je anksioznost i o tome se malo govori. Veliki broj slučajeva anksioznosti se dešava zbog nestabilnog nivoa šećera u krvi. Neredovni obroci i visoki nivoi insulina dovode do nestabilnog nivoa šećera u krvi i to dovodi do promena u raspoloženju”, kaže Dušan za MONDO i dodaje:
"Kada dolazi do naglog pada šećera u krvi, ljudi osećaju uznemirenost i povezuju je sa nekim realnim događajima, ali to može da bude i potpuno nerealno. To je jako bitno napomenuti jer na naše ponašanje utiču hormoni. Najveća greška je što anksiozni ljudi mogu da odu kod psihologa ili psihoterapeuta i da dobiju terapiju, a neće proveriti hormonalni status. To je izuzetno važno", ističe Dušan Rajić.
Kako otkriti insulinsku rezistenciju - OGTT
Dušan Rajić detaljno objašnjava i kako izgleda test opterećenja glukozom (OGTT). "Za insulinsku rezistenciju radi se OGTT test. Pije se 75 grama glukoze u čaši i vadi se krv na pola sata. To traje dva sata. Ljudi obično mere jutarnji šećer. Recimo, čovek koji ima 50 kilograma viška i vidi da mu je šećer 5,5, misli da je sve super, a zapravo ne shvata koliko je bilo potrebno insulina da se izluči da bi šećer bio 5,5. Da je radio jutarnji insulin, on bi sigurno bio van referentnih granica. Osnovnim nalazima krvne slike ne može da se otkrije insulinska rezistencija. Ne može da se radi samo jutarnja glukoza, nego i jutarnji insulin", upozorava Rajić.
Ishrana za insulinsku rezistenciju
Promena životnih navika igra ključnu ulogu u regulisanju insulinske rezistencije, a najvažniji je način ishrane. Dušan, koji je pomogao hiljadama osobama sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom, otkriva kako zapravo treba da izgleda poseban plan ishrane za ovo stanje.
"Postoje dva najčešća oblika insulinske rezistencije i tretiraju se na potpuno drugačiji način. Jedan oblik čine gojazni ljudi. Kod njih moraju da se ukinu ugljeni hidrati, ali kod njih je suština u manjku mišićne mase. Nije problem višak masnih naslaga nego manjak mišićne mase. Mišićna masa je metabolički organ koji određuje zdravlje. Kada imaš mišićnu masu, ne možeš da imaš insulinsku rezistenciju. Zato je teretana rešenje. Oni koji nisu gojazni, jedu ugljene hidrate pre treninga koji je obavezan kod insulinske rezistencije", kaže Rajić i savetuje najbolje namirnice:
"Jedu se najkvalitetniji izvori ugljenih hidrata kao što su pirinač, krompir, heljda, crni hleb, kuskus, a to važi za ljude koji su pothranjeni. Potrebno je što više mesa i salate jer meso pravi mišić. Veganska ishrana nema dovoljno aminokiselina koje su potrebne za izgradnju mišićne mase, a mišićna masa je potrebna za rešavanje problema insulinske rezistencije. Insulinska rezistencija ne mora da pređe u dijabetes, ali može. Sve zavisi od navika", ističe Dušan Rajić.
BONUS VIDEO:
(MONDO)