Sve više nas muči "sindrom mrtve zadnjice": Nije naivno, prvi znak je bol, a onda i hodanje postaje teško

Šta je "sindrom mrtve zadnjice" na koji se sve više Srba žali?

Jan Schneckenhaus/Shutterstock

Mnogi od nas provode sate sedeći, fokusirani na posao koji se obavlja za stolom. Već znamo da dugotrajno sedenje može da ima negativne posledice po zdravlje, od povećanja telesne težine do problema sa varenjem i hipertenzije. Međutim, jedna od manje poznatih posledica sedentarnog načina života je "sindrom mrtve zadnjice", takođe poznat kao glutealna amnezija.

Sindrom se javlja kada jedan od glutealnih mišića, gluteus medius, prestane da radi ispravno. Doktori objašnjavaju da se ovaj sindrom javlja kada srednji mišić zaboravi da se aktivira. Kada sedimo duže vreme, mišići na prednjem delu kuka i butine omogućavaju glutealnim mišićima da se prekomerno "odmaraju". Ovaj dug period neaktivnosti uzrokuje da neuroni koji aktiviraju mišiće, sporo reaguju.

Vremenom, ova vrsta mišićne amnezije dovodi do slabljenja gluteus srednjeg mišića, destabilizuje karlicu i područje trupa, što doprinosi lošem držanju, bolu i otežanom hodu. Sindrom je iznenađujuće čest u savremenom svetu, posebno među onima koji rade u kancelarijama ili provode mnogo sati za volanom.

Simptomi

Simptomi ovog sindroma uključuju utrnulost u predelu zadnjice, kao i druge simptome nelagodnosti i bola, uključujući:

  • Ukočenost u predelu butina
  • Bol u mišićima lista
  • Bol koji se širi niz noge
  • Nelagodnost u kukovima i donjem delu leđa, posebno tokom ili posle fizičke aktivnosti
  • Poteškoće u penjanju uz stepenice
  • Bol i ukočenost u kukovima, kolenima i donjem delu leđa

Ovi simptomi nastaju usled slabljenja i nagomilane napetosti u gluteus medius mišiću, koji podnosi pritisak dugotrajnog sedenja.

Kako njime možete da upravljate?

Na sreću, "sindromom mrtve zadnjice" možete da upravljate uz nekoliko jednostavnih promena načina života. Doktori preporučuju da održavate glutealne mišiće aktivnim kroz redovnu vežbu i prilagođavanje držanja za stolom. On objašnjava da bi gluteus trebalo da bude najjača karika u telu. Kada je ova karika slaba, ceo sistem postaje ranjiv.

Strategije za borbu protiv sindroma:

  1. Česte pauze: Pravite pauze svakih 30-60 minuta da ustanete, istegnete se i napravite nekoliko koraka. Čak i 15-20 minuta može da ima značajan uticaj.
  2. Ciljane vežbe: Jednostavne vežbe kao što su mostovi na jednoj nozi i podizanje karlice pomažu u jačanju glutealnih mišića. Ove vežbe možete da radite bez posebne opreme, dovoljne su dve ili tri vežbe dnevno.
  3. Pilates: Vežbanje pilatesa, koji naglašava snagu i fleksibilnost jezgra, takođe je odličan način da održite gluteuse aktivnim.

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

Bol u lopaticama  Instagram/jamesmoorewellness