Godinama se među ljubiteljima vina ponavlja ista rečenica: jedna čaša crnog vina dnevno dobra je za srce i može da doprinese dužem životu. Mnogi su ovu naviku povezivali sa mediteranskim načinom života, gde se vino pije uz obrok, u društvu i bez preterivanja.
Ideja o "zdravoj čaši vina" posebno je postala popularna krajem 20. veka, kada su naučnici pokušavali da objasne takozvani francuski paradoks - činjenicu da Francuzi, uprkos ishrani bogatoj zasićenim mastima, imaju relativno nisku stopu srčanih bolesti. Jedno od objašnjenja pronađeno je u njihovoj navici da uz obrok piju crveno vino, posebno zbog polifenola poput resveratrola, jedinjenja koje se nalazi u kožici grožđa.
Međutim, poslednjih godina stručnjaci sve više upozoravaju da priča nije tako jednostavna.
Da li je vino zaista dobro za srce?
Crveno vino sadrži antioksidanse koji u laboratorijskim uslovima mogu da imaju određene pozitivne efekte na organizam. Zbog toga se dugo smatralo da male količine vina mogu da povećaju nivo "dobrog" HDL holesterola i da zaštiti krvne sudove.
Ipak, problem nastaje kada se iz tih zaključaka izvede tvrdnja da je alkohol - "lek". Brojna novija istraživanja pokazuju da potencijalne koristi male količine alkohola teško mogu da se odvoje od drugih životnih navika ljudi koji ga konzumiraju. Ljudi koji piju čašu vina uz večeru često imaju i druge faktore povezane sa zdravijim životom, kao što su uravnotežena ishrana, više fizičke aktivnosti i bolja društvena povezanost. Drugim rečima, možda nije vino ono što im donosi dugovečnost.
Somelijeri i stručnjaci za vino često ističu da vino ima važnu kulturnu i društvenu ulogu, ali da ne treba da se posmatra kao zdravstveni suplement. Kako objašnjavaju stručnjaci, uživanje u vinu može da bude deo zdravog životnog stila, ali razlog nije u samom alkoholu, već u načinu na koji ga ljudi konzumiraju, polako, uz hranu i u društvu.
Šta je sa čuvenom "čašom dnevno"?
Problem sa ovom izrekom jeste što ona zvuči kao univerzalni savet, a zapravo ne postoji količina alkohola koja je potpuno bez rizika.
Čak i male količine alkohola su povezane sa određenim zdravstvenim rizicima, pa stručnjaci danas uglavnom ne preporučuju da ljudi koji inače ne piju počinju da piju vino zbog navodnih zdravstvenih koristi.
Stanovnici takozvanih "plavih zona", mesta u svetu gde ljudi često doživljavaju duboku starost, zaista često imaju tradiciju umerenog konzumiranja vina, ali njihova dugovečnost se ne objašnjava samo time.
Istraživači ističu da je ključ u kombinaciji faktora zdrava ishrana, svakodnevno kretanje, snažne društvene veze, manje stresa i osećaj pripadnosti zajednici. Zato možda nije pitanje "da li vino produžava život", već "šta možemo da naučimo od kultura koje ga piju na pravi način".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)