- Socijalni džet-leg nastaje kada vikendom spavate i ustajete znatno kasnije nego radnim danima, pa se u ponedeljak telo teško vraća u ritam.
- Zbog tog nesklada mogu da se jave pospanost, usporenost, razdražljivost i slabija koncentracija, iako alarm zvoni uobičajeno vreme.
Alarm zvoni, ali telo odbija da sarađuje. Teško otvarate oči, koncentracija vam je slaba, a sama pomisao na ustajanje iz kreveta deluje kao ozbiljan napor. Mnogi će za takvo stanje okriviti ponedeljak, ali iza njega može da stoji konkretan fenomen koji se zove socijalni džet-leg.
On podseća na pravi džet-leg koji osećamo nakon putovanja kroz vremenske zone, samo što za njega ne moramo nigde da otputujemo. Dovoljno je da tokom vikenda legnemo i ustanemo nekoliko sati kasnije nego radnim danima, a zatim u ponedeljak pokušamo naglo da se vratimo starom rasporedu. Na satu je možda sedam ujutru, ali naš unutrašnji ritam ponaša se kao da je mnogo ranije.
Kako sami pomeramo unutrašnji sat?
Termin "socijalni džet-leg" uveli su nemački naučnik Til Renenberg i njegove kolege. Opisali su ga kao nesklad između biološkog vremena našeg tela i rasporeda koji nam nameću posao, škola i druge obaveze. Njihov rad o neusklađenosti biološkog i društvenog vremena objavljen je 2006. godine.
Najjednostavnije rečeno, socijalni džet-leg nastaje kada ne spavamo po istom rasporedu tokom radnih i slobodnih dana.
Ako radnim danima zaspite oko 23 sata i budite se u šest, a vikendom ostajete budni do dva ujutru i spavate do deset, svom unutrašnjem satu praktično šaljete poruku da je prešao u novu vremensku zonu. Problem nastaje u nedelju uveče, kada pokušate ranije da zaspite i u ponedeljak ujutru, kada alarm ponovo zazvoni u šest.
Telo još nije spremno za novi preokret, zbog čega možete da se probudite pospani, usporeni, razdražljivi i bez dovoljno koncentracije. To ne znači da svaka teška reakcija na ponedeljak ima isti uzrok, ali velika razlika između vikend i radnog rasporeda može da doprinese takvom osećaju.
Kako da ponedeljak bude podnošljiviji?
Najvažnije je da razlika između vremena buđenja radnim danima i vikendom ne bude prevelika. Ne morate subotom i nedeljom da ustajete tačno u isto vreme kao kada idete na posao, ali pomeranje buđenja za nekoliko sati može da oteža povratak u rutinu.
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti među osnovnim navikama za kvalitetniji san navode odlazak u krevet i ustajanje u približno isto vreme svakog dana.
Može da pomogne i jutarnje izlaganje dnevnoj svetlosti, dok bi jaku svetlost i ekrane trebalo da smanjite pred spavanje. Ako želite ranije da vratite raspored, korisnije je da ga pomerate postepeno nego da u nedelju uveče pokušate da zaspite nekoliko sati ranije nego prethodne noći.
Ipak, stalna iscrpljenost ne treba automatski da se pripiše socijalnom džet-legu. Ako se redovno budite umorni uprkos dovoljnom broju sati sna, glasno hrčete, budite se sa glavoboljom, gušite se tokom noći ili vam pospanost otežava svakodnevno funkcionisanje, trebalo bi da razgovarate sa lekarom. Iza jutarnjeg umora mogu da stoje i apneja u snu, nesanica, anemija, problemi sa štitnom žlezdom ili druga stanja.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)