- "Lanset" je izdvojio 331 pretnju po zdravlje do 2100. godine, a dve su označene kao moguće pretnje opstanku čovečanstva.
- Među najvećim rizicima su gojaznost, pušenje, zagađenje vazduha, otpornost bakterija na antibiotike, klimatske promene i pandemije.
Budućnost javnog zdravlja ne određuje se samo u domovima zdravlja i bolnicama. Podjednako su važni obrazovanje, kvalitet vodei vazduha, ishrana, političke odluke i nove tehnologije. Komisija časopisa "Lanset" objavila je izveštaj koji obuhvata 331 pretnju, faktor rizika i uzrok narušavanja zdravlja koji će do 2100. godine predstavljati problem za čovečanstvo.
Podeljeni su u četiri kategorije:
- dve pretnje koje bi mogle da dovedu do izumiranja čovečanstva,
- 15 glavnih pretnji sa katastrofalnim posledicama,
- 99 drugih značajnih rizika i
- 215 problema koji čine širi kontekst ovih pretnji.
U radu je detaljno analizirano 17 pretnji iz prve dve kategorije. Autori su uporedili najbolje i najgore scenarije do 2100. godine i procenili razmere gubitaka koji bi mogli da se ublaže.
Gojaznost, loša ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti spadaju među probleme kod kojih je procenjeno da postoji najveći prostor za smanjenje štetnih posledica. Oni doprinose razvoju dijabetesa, raka, kardiovaskularnih bolesti i bolesti bubrega. Visina prihoda i društveno okruženje utiču na našu svest o očuvanju zdravlja, dostupnost zdrave hrane i uslove za fizičku aktivnost.
Povišen krvni pritisak povećava rizik od moždanog udara, srčanih bolesti i oštećenja bubrega. Često se razvija bez jasnih simptoma, dugo ostaje neotkriven, a pristup delotvornom lečenju može da bude ograničen.
Pušenje i dalje odnosi živote, povećava rizik od nastanka raka, kardiovaskularne bolesti i bolesti disajnih organa.
Prekomerna konzumacija alkohola povećava rizik od nastanka raka, oštećuje organe i dovodi do zavisnosti. Doprinosi i saobraćajnim nezgodama, povredama i nasilju, čije posledice snose i ljudi iz neposrednog okruženja osoba pod dejstvom alkohola, kao i slučajni prolaznici.
Zagađenje vazduha obuhvata smog i dim koji u velikoj meri nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. Povećava rizik od moždanog udara, srčanih bolesti, raka pluća i bolesti disajnih organa. Zaštita ljudi zahteva brojne promene u proizvodnji, energetici i saobraćaju.
Otpornost bakterija na antibiotike otežava lečenje infekcija. Gubitak delotvornosti antibiotika predstavlja pretnju i tokom hirurških zahvata, oporavka i lečenja raka. S jedne strane, potrebne su nove klase antibiotika, a s druge, ograničavanje njihove upotrebe. Prekomerna primena antibiotika, bilo kao lekova koje ljudi uzimaju ili u uzgoju životinja, glavni je uzrok porasta otpornosti bakterija na ove lekove.
Pothranjenost dece slabi imunitet, povećava podložnost infekcijama i remeti razvoj. Njene posledice mogu da traju godinama, ograničavajući mogućnosti za učenje i rad i doprinoseći opstanku siromaštva.
Klimatske promene štete zdravlju kroz toplotne talase, ekstremne vremenske pojave, poremećaje u proizvodnji hrane i promene u širenju zaraznih bolesti. Rizici povezani sa njima uključuju i prirodne katastrofe.
Pandemije donose talase obolevanja i smrti. Preopterećuju zdravstvene sisteme i otežavaju lečenje drugih bolesti. Sve dostupnija putovanja olakšavaju širenje patogena, dok uništavanje prirodnog okruženja i sve češći kontakt ljudi sa divljim životinjama povećavaju rizik od pojave novih zoonoza, bolesti koje se prenose sa životinja na ljude.
Prekid međunarodne pomoći u oblasti zdravstva preti da zaustavi programe vakcinacije, dijagnostike i lečenja u državama koje zavise od te podrške. To bi moglo da ugrozi višegodišnja dostignuća u borbi protiv HIV-a, malarije i tuberkuloze.
Konvencionalni ratovi ne donose samo smrt i povrede. Oni uništavaju i infrastrukturu, puteve, bolnice i vodovode. Raseljavanje, glad, infekcije i nedostatak lekova dovode do toga da posledice ratova sežu daleko izvan bojišta.
Nuklearni rat izazvao bi smrt, izlaganje radijaciji i slom zdravstvene zaštite. Čestice prašine u atmosferi mogle bi da smanje količinu sunčeve svetlosti koja dopire do Zemlje, umanje prinose i izazovu globalnu glad. To je jedan od događaja koji potencijalno ugrožavaju opstanak čovečanstva.
Zlonamerna upotreba veštačke inteligencije svrstana je u istu kategoriju kao nuklearni rat. Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost korišćenja veštačke inteligencije za projektovanje biološkog oružja. Razmere rizika povezanih sa njom još su neizvesne, ali već sada je jasno da postoji potreba za usklađenim nadzorom.
Nejednakosti u prihodima dovode do razlika u ishrani, uslovima stanovanja i dostupnosti lečenja. Krize teže pogađaju ljude koji raspolažu sa manje sredstava da se zaštite i ponovo izgrade svoj život.
Nizak nivo obrazovanja ograničava ekonomske mogućnosti i sposobnost korišćenja zdravstvenih informacija. Obrazovanje je povezano sa boljim zdravljem odraslih i većim šansama dece da prežive, dok njegovo zanemarivanje ostavlja posledice koje se prenose kroz generacije.
Mentalni poremećaji narušavaju sposobnost svakodnevnog funkcionisanja i otežavaju odnose sa drugima, učenje i rad. Neki od njih povećavaju rizik od samoubistva.
Starenje praćeno bolestima i invaliditetom pokazuje da duži životni vek ne znači uvek i više godina provedenih u dobrom zdravlju. To predstavlja opterećenje za obolele i njihove porodice, ali i za zdravstvene sisteme i društvo u celini.
Komisija časopisa "Lanset" ukazuje na to da se pretnje međusobno pojačavaju. Ratovi, na primer, produbljuju probleme povezane sa pothranjenošću, dok siromaštvo utiče na mogućnosti lečenja. Zbog toga članovi komisije smatraju da je neophodno finansirati zdravstvene sisteme tako da budu spremni za moguće krize, ulagati u nova rešenja i stalno pratiti rizike.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)