Sećanje na Maksimir: Tuđman u loži, Arkan pred masom, hteli da me RASTRGNU!

Događaj koji se odigrao pre tačno tri decenije na stadionu Dinama iz Zagreba mnogi smatraju da je pokrenuo raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Čak i naivnima je bilo jasno da iza svega stoje desničarske nacionalističke struje Hrvatske, pre svih Franjo Tuđman i HDZ.

Bed blu bojsi su danim najavljivali nerede, ali se o tome u to vreme uopšte nije pisalo. Kasnije je policijska istraga dovela do šokantnih saznanja. Od većine privedenih viđenijih navijača čulo se da je čak planiran i atentat na fudbalera Zvezde Dragana Stojkovića Piksija. Otkriveno je, takođe, da su "Bojsi" dan pre meča spremili arsenal "municije" za napad na miliciju (tako se u to vreme zvala policija) i Delije. Da je ograda severne tribine bila zalivena kiselinom kako bi se lakše probila.

Ni navijači iz Beograda nisu doputovali samo zbog fudbala, videlo se već po dolasku glavnine iz prestonice da su spremni za nerede i obračun sa Zagrepčanima. Ulicama hrvatskog grada odjekivala je četnička pesma "Od Topole...", a pre meča zabeleženo je više tuča sa milicijom i navijačima Dinama. U tim obračunima teže su povređena dvojica dinamovaca i jedan pripadnik organa reda.

Ako uzmemo da su neredi u Maksimiru početak najave raspada Jugoslavije, onda, nekoliko meseci kasnije paljenje državne zastave u Splitu od strane Torcide, na meču između Hajduka i Partizana, definitivno simbolizuje kraj velike države.

Svedok oba događaja bio je naš sagovornik - nekadašnji urednik Studija B i osnivač SOS kanala Dragiša Kovačević. U to vreme poznata beogradska radio stanica redovno je prenosila utakmice Zvezde i Partizana. Na Kovačevića je bio red da ide u Zagreb...

"Za nas iz Beograda sve je bilo uobičajeno. Okupili smo se na surčinskom aerodromu i zajedno sa članovima Crvene zvezde otputovali za Zagreb. U avionu su pored igrača bili Džaja (Dragan Džajić), Cvele (Vladimir Cvetković) , Toza (Toza Mijailović)... Ali, sećam se i prisustva tadašnjeg ministra policije Radmila Bogdanovića i Željka Ražnatovića Arkana", počeo je Kovačević priču za MONDO.

Odlasci na utakmice širom Jugoslavije bili su redovni.

"Studio B je prenosio utakmice Crvene zvezde i Partizana. Menjali smo se Srba Janković i ja. Na mene je došao red da idem na 'Maksimir'. Sećam se da je od novinara iz Beograda bio još samo Branko Marković u loži. Možda je još neko bio u publici...", priseća se Kovačević događaja od pre 30 godina.

DOLAZAK U ZAGREB

Već po dolasku u Zagreb osetila se napetost.

"Kao i prilikom ranijih odlazaka u Zagreb, spavali smo u hotelu 'Esplanada'. Ljudi su nas poznavali, barem smo 5-6 puta godišnje dolazili da izveštavamo sa utakmica. Tog 13. maja je, ipak, nešto bilo drugačije. Nikada ranije nisam osetio takvu atmosferu. Bili su neljubazni. Kolege s kojima smo se stalno družili, ovaj put nas nisu sačekale, nisu nas ni obišle".

Nastavio je Kovačević, a onda zastao...

"Da, sećam se jednog susreta u hotelu. U pitanju je bio čovek koga sam često sretao kada sam dolazio u Zagreb. Odmah mi je rekao: 'Sprema se frka. Videćete, neće biti dobro'. Iako se napetost osećala, mislio sam da je to nemoguće".

Kako se bližio početak utakmice i do novinara iz Beograda počele su da dopiru informacije o unapred osmišljenom incidentu koji će iz temelja uzdrmati zajedničku državu.

"Saznali smo da su se mesecima spremali za tu borbu, da im je HDZ, koji tek što je došao na vlast, sve osmislio. Čuli smo da se na stadionu već nalaze kamenice, cigle, flaše i sve ostalo što je potrebno da se izazovu neredi".

Na putu do hotela do stadiona, do kojeg je kao i mnogo puta ranije stigao peške, nije primetio ništa neobično u odnosu na prethodna gostovanja. Uobičajeno obezbeđenje za derbi. Na Maksimir je stigao dva i po sata ranije.

IZNENAĐENJE NA MAKSIMIRU - TUČA VEĆ U TOKU

Kovačevića je na stadionu Dinama sačekalo novo iznenađenje.

"Utakmice sam do tada uvek prenosio sa terena, između klupa, tamo su bile kabine za radio reportere. Za tu utakmicu nam nisu dali na teren, već da budem među navijačima, što navodi da je sve bilo izrežirano. Stavili su nas blizu mesta gde su bili članovi HDZ-a, malo ispod. Tada sam prvi put video Tuđmana, bio je na svega nekoliko metara od naših loža. On i njegova kamarila".

Neredi su već bili počeli.

"Na južnoj strani gde su bili Zvezdini navijači odvijao se navijački rat. Po ustaljenoj praksi, uključivali smo se u program dosta ranije. Imao sam slušalice na glavi i dosta glasno prenosio događaje sa stadiona. Ljudima oko mene nije bilo teško da shvate da sam iz Beograda. Samo sam u jednom trenutku uspeo da čujem psovke, okrenuo sam se i video razularenu masu, spremnu na sve. Vređali su me i pljuvali, imao sam osećaj kao da kiša pada. Nije bilo nikog da me zaštiti".

Kovačević je dobar deo atmosfere sa stadiona uspeo da prenese, ne samo publici Studija B, već i Radio Beograda. Bio je jedini radio reporter iz Srbije na stadionu.

"Takvu atmosferu nikada nisam video na tribinama. Letelo je sve i svašta, najviše kamenja. Zvezdini navijači su pokazali hrabrost, bio sam zapanjen. Znam da su pevali "Od Topole..." dok su ih napadali sa svih strana. Bili su okruženi. Uplašio sam se za život, pitao sam se da li ćemo uspeti da se izvučemo. Tada sam shvatio koliko je opasno naći se u grotlu ljudi koji imaju nacionalistički poriv. Shvatio sam kako je Srbima koji žive u Hrvatskoj".

Utakmica je počela, ali nije potrajala.

"U jednom trenutku osetio sam se kao u koridi. Masa je probila ogradu na severu i jurnula u teren ka navijačima Zvezde. Erupcija divljaštva i haosa se dogodila kada je Boban napao milicionara".

Tada je doneo odluku da napusti komentatorsku poziciju i da spas potraži u prostorijama Dinama.

U POMOĆ PRISKAČU BRANKO NEŠOVIĆ I MILICIONAR

Morao je da smisli plan kako da se neprimetno izvuče i da se dokopa atletske staze. Za novinare iz Srbije boravak u loži Maksimira postao je potpuno nebezbedan. Ništa bolje, doduše, nije bilo ni na terenu, gde je vladao opšti haos i jurnjava.

"Na brzinu sam spakovao opremu i krenuo ka terenu. Uspeo sam da prođem pored mase neprijateljski nastrojenih ljudi, ali se onda isprečila visoka ograda. Nisam mogao da je preskočim bez pomoći. Pogledom sam tražio poznate na terenu, jer su igrači Zvezde već bili pobegli u svlačionice i tada sam ugledao Branka Nešovića".

Čuveni doktor Zvezde odmah je skočio u pomoć Kovačeviću.

"Uspeo sam da dozovem Nešu. On je zavezao trenerku i prebacio mi je. To je video jedan od milicionara, verovatno Srbin, i on mi je pomogao da se popnem. Pomislio sam da ću se polomiti, jer je u pitanju bila ogromna visina. Ni danas mi nije jasno kako se nisam razbio, ali adrenalin je to. Skočio sam na atletsku stazu, svuda oko mene ležali su ljudi, neki nepomično. Konačno, stigao sam do svlačionica".

NAJVEĆA OPASNOST TEK JE PRETILA

U hodniku između svlačionica maksimirskog stadiona bilo je dosta mirnije. Ali, ispred stadiona se skupljala rulja.

"Na terenu se odvijala neviđena tuča... Među poslednjim sam uleteo u svlačionicu. Sećam se da sam video neki telefon i da me je čovek pustio da pozovem redakciju. Uspeo sam da se uključim u program Studija B i da saopštim nove informacije. Odjednom se pojavio Boban, pričao je sa Zvezdinim igračima..."

Problem je bio u tome što je iz svlačionica moglo da se izađe van stadiona i navijači Dinama su to dobro znali.

"Vidim masu od nekoliko hiljada ljudi kako kreće ka nama. Svi smo se uplašili, pomislili smo da će nas pobiti. Tada je na scenu stupio Arkan. Izašao je ispred njih... Ljudi kažu da je pucao u vazduh, ali to nisam video. Nisam video ni Radmila Bogdanovića".

NELJUDSKI GEST ŠEKIJA I CVELE LJUDINA

Haos se preselio na ulice oko Maksimira... Ispred svlačionica je postalo dovoljno bezbedno da igrači mogu da napuste stadion i upute se ka autobusu. Trener Zvezde u to vreme bio je Dragoslav Šekularac, s kojim Kovačević tada nije razgovarao.

 "Igrači su već punili autobus. Uđem na zadnja vrata, a Šeki mi kaže da ne mogu i da moram da izađem. Oko vas nekoliko hiljada ljudi, hoće da vas rastrgnu, a ja ne mogu u autobus".

Tadašnji direktor Crvene zvezde Vladimir Cvetković odmah je reagovao i praktično spasio Kovačevića da se nepovređen izvuče iz Maksimira.

"Cvele je video šta se dešava, pozvao me je u stranu i rekao mi da ne brinem. Obezbedio mi je taksi od Zagreba do Beograda i to pod pratnjom kola i motora. Pre nekoliko godina u Delta sitiju zaustavi me čovek i pita me: 'Da li me se sećate? Ja sam Marčetić, taksista koji vas je dovezao iz Zagreba'. Ispričali smo se, bilo mi je mnogo drago što sam ga video posle toliko godina".

IZVEŠTAJ IZ ZAGREBA

Pitali smo Kovačevića da nam kaže koja mu je scena bila najupečatljivija.

"To je slika kada se iz prenosa okrećem i vidim masu koja hoće da me rastrgne, na svega par metara od mene. To je osećaj kada mislite da pada kiša, a oni vas pljuju. Kada pomislite da je gotovo, da vam je život ugrožen. Psovali su, vređali, spominjali majku srpsku. Bio sam dovoljno glasan da su čuli kada sam govorio da je ugrožen život navijača Zvezde, kada sam se pitao da li ćemo se živi izvući", završio je Dragiša Kovačević svoju maksimirsku priču.

Nije ni slutio da će već u septembru doživeti i splitsku...