NEĆU OD SRBA DA PRAVIM JAPANCE, RAKIJU ĆU DA POPIJEM KAD SE PLASIRAMO: Neverovatni ste ljudi, otvoreni i srdačni

Dragan Stojković Piksi je preporodio domaći reprezentativni fudbal. Istu harizmu koju je imao kao igrač, ima sada i kao trener i preneo je na ekipu, koja se ne može prepoznati u odnosu na pre samo pola godine.

"Alkohol ne pijem, tako da rakiju nisam probao, ali obećavam da ću nazdraviti kad se plasiramo na Svetsko prvenstvo", kaže za Informer Kinoši.

On je novinare tog lista pozdravio na srpskom i predstavio se, ali priznaje da ćirilicu nikad neće naučiti.

"Sve te reči sam uglavnom naučio ranije, Piksi me naučio. Smatram da je to neophodno ako želim da radim ovde. Skoro svi ovde govore engleski, ali neke reči je neophdono da znam. Polako, ide, jedan, drugi, treći, četvrti... Znam i neke psovke, nećemo sad o tome. U svakom slučaju, nastaviću da učim srpski. Teško mi je da kažem ono č, ć, ž... Ostalo nije problem, osim čitanja! Vaš alfabet, ćirlica, baš je teška", kaže Kinoši.

Kino, kako ga zovu i srpski reprezentativci, bavio se nekada fudbalom, ali na amaterskom nivou, jer u njegovo vreme nije postojala profesionalna liga u Japanu. Posle kraja karijere postao je profesor fizičkog u srednjoj školi. Onda je nastavio da se obrazuje i usledio je poziv iz Nagoje, koju je vodio Piksi.

"U prvi mah bio sam šokiran! Dragan Stojković je mene izabrao?! Kako? Rekli su mi da je čuo priče o meni, znao je da govorim dobro engleski i pitao me da dođem. Pristao sam. Bila je to velika čast, ali osetio sam ogromnu odgovornost. Ipak je to Piksi! Svakog dana, na svakom treningu, bio sam strašno nervozan i samo sam se plašio da nešto ne pogrešim. Jednog dana je mister došao da priča sa mnom. Dao mi je više zadataka u stručnom štabu, pa sam ga pitao: 'Zašto si to uradio, ja nikad nisam bio dobar fudbaler?' On je rekao: 'Ne brini o tome, ti si dobar trener. Meni ne treba dobar fudbaler, nego trener'. Posle toga davao sam 101 posto sebe", ispričao je Kino.

A onda je opet usledio jedan neočekivani telefonski poziv, koji je Kinošija ponovo spojio sa srpskom ekipom. Posle toga je sa Stojkovićem radio u Kini, još četiri godine. Usledio je i treći Piksijev poziv.

"Opet sam bio iznenađen, ali ne kao prvi put. Ostali smo Mister i ja u kontaktu kad je napustio Gvangdžu, čuli smo se jednom mesečno ili u dva meseca. Bilo je glasina da bi mogao da preuzme Srbiju. I onda me je pozvao i rekao da je odlučio da prihvati poziv iz Srbije i pitao me da sarađujemo ponovo. Tad nisam čekao ni 0,1 sekundu. Kao iz topa sam odgovorio: 'Da, idem s tobom'. Dobro sam izabrao, srećan sam ovde", odgovorio je Japanac.

Na vest da će Srbija u stručnom štabu imati i Japanca prva reakcija javnosti je da se od njega očekuje da Orlovima usadi neke od karakterističnih osobina ovog naroda: discplinovanu, odgovornost, naporan rad, lojalnost, posvećenost obavezama…

"Ne mogu da ih promenim, da napravim od njih Japnace, jer su oni Srbi. I to, na kraju krajeva, nije ni neophodno. Svaka nacija ima svoj mentalitet i ne treba niko drugi da ga menja. Ali mogu kao trener iz Japana da im pokažem kako ja radim. Kad oni to vide i pomisle 'ovo je dobro, ovako treba da radimo', onda sam ispunio cilj. Ne želim da ih menjam, želim da osete moj um, moje japansko srce", kaže trener.

Osim što su ga opčinili naši reprezentativci, prvi Japanac u srpskoj reprezentaciji pun je divnih utisaka o Beogradu i srpskom narodu uopšte.

"Utiske iz Srbije delim na tri dela. Prvi je Sportski centar FSS, to je sad moj dom, tu živim dok sam u Srbiji. Imamo slične sportske centre u Japanu, ali bi trebalo više da se ugledamo na vas Evropljane i da pravimo više takvih objekata. Drugi utisak je Beograd, koji sam obilazio sa Stojkovićem i Bratislavom Živkovićem. Žao mi je što je zbog kovida sve ograničeno, pa nije bilo prilike da sedim u restoranima gde je muzika i gde se igra. Mister mi je mnogo pričao o istoriji grada, pokazivao mi je najlepše i najznačajnije građevine, mesta gde su padale NATO bombe, a meni su se posebno dopali grafiti. Neko kaže da je to ružno, ali ja ih vidim kao deo kulture. Posebno sam u centru grada video mnogo sličnih grafita, ljudi u crno-belim bojama, valjda Partizanovim, ako sam dobro razumeo… U Tokiju ne možete da nađete nijedan sličan crtež. OK, mora da postoji disciplina, poštujem, ali moramo i mi malo da budemo slobodniji i otvoreniji… Treći deo su ljudi, koji su neverovatno srdačni, ljubazni, otvoreni... Sve u svemu, ovde se osećam stvarno odlično", kaže Kinoši.

Pre Kinošija u srpski fudbal je iz Japana došao i Takuma Asano, napadač Partizana. Njih dvojica su, inače, prijatelji.

"Da, odlično se poznajemo. Asano je već dolazio kod mene u Sportski centar FSS, ovde smo ručali sa misterom, sa ostalim članovima stručnog štaba. Ići ću i na derbi. Želim da proverim neke igrače, Gajića iz Zvezde i još neke momke, ali i da sretnem prijatelja Asana. Ali, moram da naglasim da nisam navijač nijednog kluba, biću neutralan!", rekao je on.

(Mondo/Informer)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.