DŽAJA, PIKSI, MIJAT, DEKI, ROBI, PIŽON... Legende fudbala u novoj knjizi Neše Petrovića "Utakmica života"

Zamislite da zajedno sa Milkom Đurovskim doživljavate dramatične trenutke koji su prethodili njegovom prelasku iz Crvene zvezde u Partizan. Da sedite pored Vladimira Petrovića Pižona u troli koja ga vozi od Bulbuldera do Marakane na utakmicu sa Realom iz Madrida. Da trčite u zagrljaj Ljubi Radanoviću posle pobedonosnog gola protiv Bugarske i patite sa Ivanom Gudeljom zbog eliminacije sa Mundijala u Španiji. Da prozivate turskog sudiju koji je Meši Baždareviću uskratio san da brani boje svoje zemlje na Svetskom prvenstvu i da tražite Ivicu Osima po hodnicima stadiona u Firenci, preklinjajući ga da se vrati na teren i ponovo odredi izvođače penala protiv Argentine?

Svaka stranica ove knjige oživljava uspomene na vremena kada su tereni bili bojišta, a navijači autentični fudbalski romantici. Od Marakane do Maksimira, od JNA do Poljuda, preko Koševa, Grbavice, Bežigrada, Kantride, Bijelog brijega. Kroz pažljivo istražene intervjue i priče ispričane iz prve ruke, čitaoci će imati priliku da se upoznaju sa istinskim duhom jugoslovenskog fudbala.

Svaki čitalac ove knjige, bez obzira na navijačku i nacionalnu pripadnost, zavoleće Robija i Darka kao članove najuže familije. Zajedno sa njima, drhtaće zbog Papenove šansu u 120. minutu i plakati od sreće kada Dika zaustavi šut Amorosa u Bariju. Proklizaće zajedno sa Martinom Vaskezom nakon Piksijevog lažnjaka u Veroni i juriti za Dejom kao Koler u Minhenu. Od Partizanovog Brisela, do Zvezdinih Barija i Tokija. Šampionske titula Želje, Dinama, Hajduka i Sarajeva. Nezaboravni dueli u Kupu Maršala Tita, antologijske utakmice državnog tima u kvalifikacijama i na završnim turnirima Evropskog i Svetskog prvenstva. Sve je tu.

Škijo, Pape, Šeki, Zlatko, Miloš, Joška, Biće, Mance, Miha, Zvone, Moca, Panta, Mile, Smaja, Šaban, Srećko. Nema ih u prvom licu, ali se provlače kroz svako poglavlje knjige. 'Utakmica života' jeste namenjena ljubiteljima fudbala, ali će u njoj uživati i svi oni koji cene autentične životne priče, snove i neprekidnu borbu za izvanrednost.

Ona je svedočanstvo jednog vremena. Testament ljudskoj strasti, hrabrosti i trajnoj ljubavi prema igri za koju je jedna mudar čovek rekao da je lepša i bolja od života, jer u životu ne postoji drugo poluvreme.

TAKO JE PRIČAO MILKO...

Jedno od najzanimljivijih poglavlja u knjizi 'Utakmica života' posvećeno je legendarnom asu Crvene zvezde i Partizana Milku Đurovskom, koji je među prvima zadužio svoj primerak 'Utakmice života'.

"Milo mi je što se neko setio da sačuva sećanje na vremena kada se ovde na našim prostorima igrao atomski fudbal. Nikada se nisam folirao, uvek sam pričao ono što mislim i nisam se plašio da li će neko zbog toga da mi zameri. Tako je i u ovoj knjizi, moja ispovest je bila iz srca. Onako kako sam ja doživeo najvažnije trenutke u karijeri, a ne kako su to drugi videli i interpretirali", rekao je nestašni mađioničar našeg fudbala koji je u knjizi do najsitnijih detalja opisao razloge zbog kojih je 1986. godine doneo odluku da iz Crvene zvezde pređe u Partizan.

"Ugovor se bližio kraju u red je bio da i ja dobijem krov nad glavom. Iz Zvezde su mi poručili da ne brinem, da ću sigurno dobiti stan. Kada sam pitao gde, odveli su me na Novi Beograd i rekli: 'Eto, tu ćeš da živiš jednog dana'. Gledam ispred sebe i ne vidim ništa. Samo neke njive i brisan prostor. Navodno, čim stavim paraf na ugovor, počinju radovi i ja ću se za godinu dana useliti u novu zgradu. Ko je meni u tom trenutku mogao da garantuje da će to zaista biti tako? Zvali su me tada iz Dinama i nudili mi kuću u elitnom kraju Zagreba, tamo gde je živela Milka Planinc. Zvao me Đora u Sutjesku, zvala me Priština. Ali mene je zanimao isključivo ostanak u Beogradu. To je grad koji je imao dušu i u kojem se i danas osećam kao kod kuće", rekao je Milko i u knjizi otklonio sve dileme oko svoje navijačke pripadnosti:

"Ma ljudi, ja sam okoreli zvezdaš. Osećam se neprijatno kada me pitaju za koga navijam. Meni je tata bio veliki zvezdaš, Boška i mene je odmah po rođenju učlanio u klub, nosili smo dresove i šalove Zvezde, navijali protiv Partizana. Ja sam i danas veliki zvezdaš, ali se radujem i uspesima Partizana. U Humskoj sam sazreo kao čovek i odatle otišao u inostranstvo. Društvo je bilo fenomenalno, sa Đelmašem, Ušketom Vučićevićem, Vermezom, Nenom Bjekovićem. To se ne zaboravlja".

DŽAJIĆ ZAMALO U PARTIZANU...

U knjizi ‘Utakmica života’, srpski fudbaler 20. veka Dragan Džajić prvi put otkriva interesantan detalj s početka karijere, kada je vrlo lako mogao da završi u redovima Partizana.

"Rođen sam u zvezdaškoj porodici, ali se prvi javio Partizan. Došli su na Ub da razgovaraju s mojim ocem. Činjenica je da sam definitivno skrenuo pažnju na sebe nastupom za omladinsku reprezentaciju Beograda protiv selekcije Jugoslavije, kada sam zavrteo mozak breku Zvezde Žiki Jeftiću. Trener podmlatka crno-belih Milomir Strizović imao je veliku želju da me dovede na JNA. Ponudili su mi sobu za stanovanje, neograničen broj besplatnih autobuskih karata do Uba, džeparac, internat i hranu u menzi. Na sve to, moj otac je odmahnuo glavom i rekao: “Njemu je ovde škola na 50 metara od kuće, a hrani se kod majke".

BONUS VIDEO:

(MONDO - M.V.)