Evropsko polufinale OFK Beograda! Kad je na Karaburmi igrao Atletiko Madrid - "Ljudi, ne može to slučajno!"

Preko 100 godina slavne fudbalske istorije, ako uračunamo i period BSK-a. Predratne titule, predratni i posleratni kupovi, izlasci u Evropu i stvaranje nekih od najboljih igrača jugoslovenskog, pa srpskog fudbala. I onda ponor - čak i treća liga za OFK Beograd, jednog od velikana fudbala na ovim prostorima. Nekadašnjeg učesnika polufinala Kupa pobednika kupova, četvrtfinalistu Kupa UEFA, polufinalistu Kupa sajamskih gradova... I polufinalistu Intertoto kupa!

Prošle su dve decenije... "Da li je moguće da je toliko prošlo? Al' smo ostarili...", rekao je na početku kapiten tima koji se namerio na Špance, defanzivac Đorđe Jokić.

Bila je to sjajna generacija OFK Beograda. "Na golu Nikola Damjanac, desno Bane Ivanović, levo Duško Tošić, štoperi Marko Baša i Đorđe Jokić, na klupi Miloš Bajalica. Vezni red Branko Baković Boris Vasković, Aleksandar Simić i ja, u napadu Miloš Kolaković i pokojni Miljan Mrdaković. Ja sam igrao levo krilo, široko na sredini terena, a za njih je desnog beka igrao Rumun Kozmin Kontra. Bili su tu Čolo Simeone, Kiki Musampa, Luis Perea, Leo Franko, Arijel Ibagaza, Fernando Tores, Veljko Paunović... Fenomenalna ekipa, vrhunski tim", priseća se Igor Matić, tadašnji mladi i olimpijski reprezentativac Srbije i Crne Gore.

OFK Beograd je sezonu 2003/04 završio na četvrtom mestu u elitnom društvu, što je klubu donelo još jedan plasman u evropska takmičenja - tamo je prvo eliminisan letonski Dinaburg, a zatim i finski Tampere, da bi se stiglo do meča protiv slavnog tima iz Madrida. Tih godina čitav plan razvoja kluba bio je do detalja razrađen, o čemu svedoče i izjave fudbalera koji su tih godina predstavljali OFK Beograd.

"Ne može to da bude slučajno, da mlad igrač pravi greške i da ga ti guraš da i dalje igra. Tek tako se pojavili Bane Ivanović, Baša, Jokić i Tošić? Bilo je tu i starijih igrača, da drže nas mlađe, trebalo je to sve uklopiti. Mi smo imali iskustvo, dve ili tri godine pre toga smo igrali turnir u Viljarealu, igrali smo protiv Sevilje, imali smo pripreme u Nemačkoj pa smo igrali protiv Majnca i Volfsburga. Čarter let za prijateljsku utakmicu, nama dolazi 'Pal Zileri', šiju nam odela, da se sve to odradi marketinški maksimalno. I onda kad dođe taj Intertoto kup, imaš neko iskustvo igranja takvih utakmica. Za nas mlađe igrače to mnogo znači. Ja to sada gledam iz drugačije perspektive", rekao je za MONDO Đorđe Jokić, kapiten te generacije plavo-belih.

Špancima nije bilo do romantike!

Ipak, protiv Atletiko Madrida bilo je izuzetno teško igrati. Španci su bili spremni da veliki deo meča drže loptu u svojim nogama, odnosno da OFK Beogradu ne dozvole šansu da organizuje neki opasniji napad i ugrozi njihov gol. Mučili su se "Romantičari" zbog toga, i sa loptom i bez nje. 

"Ma, i kad je uzmeš... Sećam se da Miša Kolaković, koji je bio strašan igrač, nije mogao ništa protiv Peree, štopera iz Kolumbije. Bukvalno nijednu loptu nije mogao da primi. To nisam video u životu. Daš mu visoku, on skoči, daš mu u noge, on ispred njega. Čudo od igrača je bio. Mi smo bili u nekom vidu konfuzije, da to tako kažem. Držali su nam loptu, mi smo ih čekali u niskom bloku, ali je tu bilo jako teško doći do lopte. Bili smo frustrirani, dogovorili smo se da napravimo presing, što je bilo samoubilački. Ispali smo smešni, pa smo se vratili u niski blok da ih čekamo. To je bilo mnogo jednostavnije", prisetio je Vasković i dodao: "Imali smo mi tada sjajnu ekipu, ali ipak treba biti realan. Treba reći da su oni bili i brži i tehnički jači i taktički bolji, jednostavno je bilo skoro nemoguće dobiti ih. Iako smo mi imali veliko samopouzdanje, želju, pa i kvalitet koji se na kraju ispostavio odličan za neke naše okvire. Opet, napravili smo veliki uspeh i doveli Atletiko Madrid na stadion OFK Beograda. Bio je prilično pun stadion tada, možda i jedini put pun tokom mojih godina u OFK Beogradu. Prirodno je da bude puno kad dođe jedan Atletiko Madrid. Ako se tad ne napuni stadion, bolje da ga zaključamo."

Njegovi saigrači iz te generacije prisećaju se i dobrih detalja sa utakmice. Pokušavao je OFK Beograd da parira velikom favoritu, na momente prikazivao dobru igru, pretio gostima iz Španije, uspeo da postigne pogodak i stvori još nekoliko prilika!

"Negde smo mi i pružili dobar otpor. Prvi deo meča smo bili uplašeni i bojažljivi, ali u drugom smo dali gol, imali na 2:1 neke situacije... Nismo dali gol za izjednačenje, posle smo dobili treći gol. Oni su imali veliku prednost, ali nije revanš bio formalnost. Pobedili su nas 2:0 tamo, ali mislim da smo tokom tih 90 minuta ostavili bolji utisak nego u prvoj utakmici. Na Karaburmi smo prvi deo meča bili podređeni, ali to su sve bili stariji i iskusniji igrači, reprezentativci, među najboljima u Evropi", priseća se Matić, a Jokić dodaje: "Nismo mi bili inferiorni, pa da nam Atletiko Madrid da sedam komada. Mi smo se tu drugu utakmicu rastrčali, odigrali odlično."

Nekadašnji defanzivac OFK Beograda priseća se da nisu imali mnogo informacija o Atletiko Madridu i da su u hodu morali da se prilagođavaju timu koji je po mnogo čemu bio daleko jači od njih. Delimično su u tome uspeli. "Igrali smo dobro, kod 0:0 smo imali šanse. Morali smo da se izborimo, a nismo imali mnogo prostora za to. Nije to bilo kao sada da dobijaš informacije kad je protivnik legao, šta je jeo, ovo mu je jače... Imaš samo analizu ekipe, kako igraju, grube markacije i ti na terenu imaš pet minuta da ih skeniraš. Sad je to mnogo napredovalo, a mi smo tada došli do toga da igramo sa Atletikom iz Madrida čiji su igrači koštali po 15-20 miliona. Imali su najboljeg mladog igrača Španije. Sve je to bilo veliko iskustvo za nas, iako smo već imali utakmice u nogama", kaže Jokić

Pečat Zvezdana Terzića

"Možemo kao i svi drugi da pričamo o utakmici, taktici, kako smo odigrali malo slabije u Beogradu, ali ja bih više pričao o tome kako smo stigli do Atletika. Sad sa ove pozicije, kada je toliko vremena prošlo i kad nisam fudbaler, razmišljam koliko je potrebno kockica da se složi i koliko je organizaciono potrebno da se jedan klub napravi da bi nešto uradio u Evropi, u međunarodnim takmičenjima. Nije to samo kupim igrače i 'Ajde, igrajte'. Ja sam u tom klubu bio od 1999. godine, kao omladinac, pa prvi tim, kapiten... OFK Beograd je tada pravio selekciju, tokom pet godina je prošlo mnogo igrača, a to je došlo na naplatu tek kasnije. Sećam se ja cele te organizacije, nije to bilo ništa slučajno", kaže Jokić.

Sličnog stava je i Igor Matić. "Zvezdan je to vodio dobro, na pravi način. Ovo što sad radi to i potvrđuje. Pogotovo strategija kluba koja je bila takva da OFK Beograd ima što više mladih igrača u svom timu. Klub je želeo da pravi transfere, da živi od toga. To je bio možda bio i jedini izvor prihoda, ti transferi mladih igrača. Klub je bio jako dobro organizovan, infrastruktura je bila dobra, finansijski je bio stabilan, napredovali smo i pravili iskorake", rekao je nekadašnji vezni fudbaler.

"Terzić je bio na čelu kluba, a napravio je sistem u kojem su bili i mladi igrači i rezultati. Zvezdan Terzić sada ima mnogo više mogućnosti u Zvezdi, ali u OFK Beogradu je morao drugačije. Verovatno je bilo teško, ali je radio vrhunski! Ja skidam kapu šta je on sve radio i kako je organizovao. Morali su da dođu rezultati - nisu odmah, ali su došli posle dve ili tri godine. Rezultati pokazuju kako se radi. OFK Beograd je u organizacionom smislu mogao da se gura sa Zvezdom i Partizanom. Mi kažemo 'Direktore, nemamo novca, treba nam', on kaže 'Ma vi mnogo trošite', ali izvadi i da nam pare. Kad si mlad hoćeš da izađeš, da potrošiš i uvek se klub snalazio", ispričao je nekadšanji štoper.

Atletikove zvezde

Atletiko Madrid je u leto 2002. godine izborio povratak u elitni rang španskog fudbala, a nekoliko meseci pre nego što će gostovati u Beogradu završio je sa sedmom mestu u Primeri. U godinama kada je španska fudbalska liga postajala jača, Atletiko je krčio svoj put za povratak na vrh, pa ne čudi što je ekipa bila prepuna zvučnih imena svetskog fudbala.

"Čolo Simeone je bio karakterno jako dobar igrač, fudbalski bezobrazan. Ibagaza je ostavio fenomenalana utisak, desetka koja zna mnogo fudbala. Kiki Musampa levo, Tores, Kontra sa kojim sam imao direktne okršaje. Perea, štoper, Kolumbijac! Možda i jedan od najboljih štopera u španskoj ligi tih godina. Fizički je bio zver! Miloš Kolaković je u tom momentu bio jedan od najbržih igrača naše lige, a tek tada sam video koliko je brz Perea. Malo je duela mogao da dobije protiv njega. Vrhunske predispozicije. Posle sam pričao sa Andrijom Delibašićem koji je igrao u Španiji, on mi ga je isto hvalio, rekao je da je među najboljim i najbržim defanzivcima", prisetio se Igor Matić, dok je Vasković dodao: "Simeone je bio temperamentan, kao što je sad kad je trener. Malo onako 'prljav' kao svaki Argentinac. Nije on bio majstor poput Ibagaze koji je potezima rešavao utakmice, ali je bio trkač i bio je opasan iz drugog plana. Između ostalog je i postigao treći gol na Karaburmi."

Za razliku od njih dvojice, Đorđe Jokić je morao da vodi borbe protiv jednog od najtalentovanijih napadača u Evropi. Koga je bilo teže čuvati, Fernanda Toresa ili Veljka Paunovića? "U... Pa Toresa, po mom mišljenju. Mnogo nezgodan igrač. Pravio posle probleme Vidiću u Engleskoj, a ne nama. Bio je moderan špic za to vreme, bio je ispred godina. Videlo se jasno da će biti jedan od najboljih na svetu. Tada se nije gledalo ovoliko fudbala, pa tek na terenu vidiš kakva je to klasa. Ali imao je strašne saigrače...", zaključio je bivši kapiten OFK Beograda.

Sećanje na Mrdakovića!

Deo te generacije OFK Beograda bio je i pokojni Miljan Mrdaković. "Mogu da kažem, u kontaktu sam sa dosta igrača iz te generacije OFK Beograda, da je tragedija što smo izgubili Miljana Mrdakovića koji je izvršio samoubistvo. Kada se podsetimo ovakvih utakmica, to je nešto što nije lepo. O Miljanu imam fenomenalno mišljenje i ljudski i igrački. Bilo je čast i zadovoljstvo biti deo tima sa njim, a ove utakmice za ceo život i sad kad ih se prisetimo posle 20 godina", rekao je Igor Matić.

Miljan Mrdaković je nekadašnji fudbaler OFK Beograda, Rada i brojnih inostranih fudbalera. Tokom igračke karijere bio je pravi putnik oko sveta i često je menjao timove za koje nastupa, a danas njegovim koracima ide sin Uroš. Miljan je izvršio samoubistvo u iznajmljenom stanu u kojem je živeo sa devojkom, pevačicom Ivanom Stanić. Dok se ona pripremala za odlazak na nastup, nekadašnji fudbaler se ubio pucnjem iz pištolja.

BONUS VIDEO: