Slušaj vest

Ivan Gudelj (64) važio je za jednog od najtalentovanijih jugoslovenskih fudbalera. Predviđali su mu svetlu budućnost, zvao ga je i madridski Real, ali mu je bolest prerano završila fudbalsku karijeru. Kolabirao je na utakmici protiv Crvene zvezde kada je imao samo 25 godina, a godinu dana kasnije morao je da "okači kopačke o klin" zbog toga što je utvrđeno da boluje od hepatitisa B. Bolest je pobedio tek 2023. godine.

Hrvatski igrač prošao je kroz juniorski pogon splitskog Hajduka i baš je za taj klub odigrao 180 mečeva u periodu između 1979. i 1986. godine, postao je i standardni reprezentativac Jugoslavije, postao je najmlađi kapiten u istoriji reprezentacije, odigrao je 33 meča, ali je život imao neke druge planove. "Kroz maštanje iz Zmijavica dođete u Split u veliki klub kao što je Hajduk. Mašte i snovi vam se ostvare, imate pred sobom ceo svet, život je pred vama, mladi ste, imate 26 godina i onda se u jednom trenutku svi snovi sruše zbog hepatitisa B. Niko u mojoj porodici se nije bavio fudbalom, peške sam išao na trening i kada je bilo mračno, padala kiša, ništa nisam jeo..."prepričavao je Gudelj svoj život u jednoj emisiji na "HRT".

Obožavao je fudbal od malih nogu. "Ustajao sam u 4-5 ujutru da pomuzem kravu, morao sam da pazim da ne jede ne detelinu, napije se vode i onda krepa. Molio sam majku i oca da idem na fudbal, majka me je puštala na treninge i kada je videla koliko to želim, a imali smo kravu koja nas je hranila, prodala je kravu i kupila televizor kako bi se gledao Sportski pregled."

Sestra slepa, brat bolestan

Ivan Gudelj (2).jpg
Printscreen/HRT 

Imao je tešku životu priču, prošao je kroz dosta toga. "Nema porodice koja nema problem. U mojoj familiji ima puno problema i ne treba ih naglašavati. Sestra mi je slepa, brat bolestan, roditelji su preminuli, supruga mi je umrla vrlo mlada, ćerka od sestre je poginula. U porodici su nažalost bolest i smrt i to jednostavno prihvatiš. Tako je bilo i sa prekidom fudbalske karijere. Nikada se nisam pitao zašto se to dogodilo, zato što postoje još teže i gore situacije u porodicama i moramo da razumemo da nismo sami na svetu."

Nastavio je da priča u istom dahu. "Mi svi sebe volimo i to je u redu, ali postoje i gore stvari. Moramo da mislimo da na ovom svetu ima porodice koje prolaze kroz još težu golgotu nego mi sami i tako to treba da prihvatimo. Veliki sam vernik, izgradio sam se duhovno, završio fakultet u 42. godini. Svaki ispid, da ne padnem u depresiju, bio mi je posebna radost, diploma posebno ushićenje, kao neki trofej da sam osvojio."

"Žena u Vrnjačkoj Banji mi rekla da ću ozdraviti"

Tomislav Mihajlovic Ivan Gudelj

Pokušavao je Ivan da nađe lek za svoju bolest koristeći i razne alternativne metode. "Išao sam do raznih travara, bio na planini u Makedoniji, trošio sam surutku i sir, bio na makrobiotici, molitvi blizu Bona (grad u Nemačkoj). Ali, najbizarnija stvar koju sam uradio bio je odlazak kod jedne žene u Vrnjačku Banju. Dolazim u tu porodicu, bilo je leto, pun vrt ruža, crvenih i žutih. Žena nešto moli, stavlja mi konac oko vrat, drugi veže oko ruža i kaže mi 'idemo da spavamo, probudićemo se za izlazak sunca'".

Pojasnio je šta se dalje desilo. "Zaspao sam i probudio se oko 4-5 sati. Izašli smo u vrt ruža, podigla je taj konac zavezan oko ruža i meni oko vrata i zamenila ih je. Rekla je da ću ozdraviti kako ruže budu venule, trebalo je u to verovati, najbitnije je pozitivno razmišljati, malo mi je pomoglo", zaključio je Ivan Gudelj.