U novoj epizodi MONDO podkasta “Priča za medalju” gost Andrije Gerića je paraolimpijac Petar Milenković. Proslavljeni sportista se čak tri puta plasirao na Olimpijske igre i dva bio u finalu. Pored toga, završio je i studije bankartsva, ali je sport uvek bio prva opcija kad je u pitanju ovaj dizač tegova. Milenković (40) otkriva Andriji Geriću kako je pronašao motivaciju da se bavi sportom i niže uspehe. Posebno je govorio o motivaciji i veri, zahvaljujći kojoj je pronašao mir. Zbog toga se nada da će njegovo telo uspeti da izdrži još jedan olimpijski ciklus, bez obzira na brojne povrede koje su ga pratile.
Kako si uopšte počeo da se baviš sportom?
“Brus Li - to je bio razlog početka bavljenja sportom. Krenuo sam sa sedam godina, najpre sam išao na karate.”
Ti si sa 20 godina doživeo nesreću i ostao si nepokretan, ali to te nije zaustavilo...
“Mene su hteti da izbace iz Sokobanjske, iz bolnice. Imao sam svoj sistem treninga, kako sam ja to smislio. Međutim, ja sam se za rekordno vreme oporavio, za četvrtinu, petinu vremena odradio sam sve što je trebalo da odradim, ali mojim metodama. Postoji i situacija - zvao sam drugare u pola noći, da bih se iskrao iz bolnice i otišao do teretane. Bilo je i toga...”
To znači da si imao dobru bazu?
“Da, svi državni rekordi koje sam postavio stoje i danas - u seniorskoj konkurenciji. Tako da sam dobru predispoziciju imao za bavljenje sportom.”
"Želim još jedan olimpijski ciklus"
Učestvovao si na Olimpijskim igrama, čak tri puta. Kako je to izgledalo?
“Na sva tri takmičenja sam imao preozbiljne povrede, životne. U Riju sam pokidao grudne mišiće na zagrevanju. Nije trebalo da pokušavam da izađem, ali ajde... U Tokiju sam imao najgoru povredu koju sam imao u životu, napravio sam vratnu herniju C3-C4, nisam imao koordinaciju leve ruke. Dok sam držao teg, uopšte nisam imao osećaj leve ruke, nisam znao za šta sam sposoban."
"A, na poslednje takmičenje nije trebalo da idem. U martu na kvalifikacijom turniru pocepao sam grudni desni mišić. Međutim, nastavio sam da treniram i verovatno da sam sve prebacio na levu stranu pa se pokidala i ona... Sreća, to su sve male rupture. Ja sam otišao u Pariz da budem posljednji. Znači čisto da bacim pet, da se zapljunem i to je to. Međutim, na zagrevanju sam video da negde to i tolerišem, da to nije loše. Peckalo me je, ali na kraju sam završio sa osam kila manje od mog važećeg evropskog rekorda, peto mesto, tako da uopšte to nije bilo loše.”
Posle svih tih povreda da li planiraš da se ponovo takmičiš na Igrama?
“Još jedan olimpijski ciklus ću da napravim, to je sigurno. Mislim, ako mi telo kaže da može ove povrede silne da istrpi. Idu Evropska prvenstva, dva u ovom olimpijskom ciklusu, branim tu titule. U našem sportu je bitno koliko kilograma imam ja, telesno, da bih znao da izračunam koliko ću da dobijem na masi do takmičenja, 97 kategorija. I onda odatle vršim projekciju kilaža koji treba da radim, zavisnosti koliko mogu da jedem. To jeste sad cilj da skinem 10 kila da bih mogao da se gojim 10 kila kada zatreba. Oko 230 je uvek u mojoj kategoriji konstruktivna kilaža.”
"Težak fizički trening sa tegovima - to je zdravlje"
Kako bi ti objasnio ljudima svoj sport?
“Evo jednostavnog odgovora… Čovek koji je na čelu Svetske zdravstvene asocijacije je upitan za najbolji antidepresiv. Odgovor je bio da ne postoji ni jedan medikament trenutno koji je poznat u medicini i koji nadjačava, ali je naglašeno težak fizički trening. Znači težak, ne džogiramo, malo se znojimo. Težak fizički trening sa tegovima, to je naglašeno sa tegovima i jako rigorozna ishrana. Ta dva u sinergiji nadjačavaju bilo koji antidepresiv koji je u medicini poznat. Znači to je zvanično stav medicine.”
“Kada svaki dan proživljavaš teskobu, trenažnu priču, kako se osećaš? Osećaš se vrhunski kada završiš, koliko god bilo teško... Osećaš neko samopouzdanje. To treba da postane osobina ljudskog bića, da bude ciklično, da se ponavlja. To možemo da gledamo na dnevnom nivou i za celo životno stanje čoveka.”
“Kada si mlad kao sportista, taj motiv koji imaš prema sportu ti daje strahovit smisao i kada sport u jednom trenutku stane, ti ostaneš bez smisla. Ako nisi poseban, pa da ne osetiš tranziciju, ali sportista koji prekine naglo sa tim, on oseća besmisao, strahoviti... Eto, vraćamo se zašto je sport konstruktivan na svakom nivou. Ja mislim da ne postoji trenutak u životu čoveka da jasnije može da oseti besmisao od sportiste koji na vrhunskom nivou prestao se baviti tim sportom. Šta se desilo? On u stvari više nema taj smisao života, kretanja, cele njegove dinamike i on ostaje potpuno prazen, on postaje ljušturan. Izgubi identit.”
"Moj sport se zove kraljicom steroida"
Ti si protiv steroida, a u tvom sportu ga ima i previše?
“Moj sport se zove kraljicom steroida. Nisam toliko protiv, svako neka radiš šta hoće. Znači, to je individualna stvar. Ja sam izabrao svojoj put. Svaki od mojih konkurenata koji me pobedio kada nisam uzeo medalju je imao u prošlosti bar jedan pad na doping kontroli. Ja od 25. godine nikad nisam pao, a često radim kontrole jer moramo.”
Da li si ti imao neku situaciju kad je u pitanju doping kontrola?
“U Kazahstanu me čovek spopao, ja sam bio u civilu u hotelu, znači nisam u zoni takmičenja. On vadi karticu, kaže doping agencija idemo na testiranje krvi. Ja kažem ne piše mi nigde i on pokaže Vadinu listu za doping, kaže na crvenoj si listi. Tako da sam im zanimljiv iz nekoliko razloga - jedini sam belac, Evropljanin i jedini sam sa povredom kičme da imam tolike rezultate. Ostalima uglavnom fali stopalo i tako dalje.”
"Ne može se za 50 i 100 evra kupiti mir"
Baviš se motivacijom, dobro ti ide. Da li si možda razmišljao da napišeš knjigu?
“Pa, ne... Znaš šta je meni problem u ovom vremenu, svi pišu knjige.. I sada svako ko govori nešto iole normalno zvuči ultrapametno. Razumeš, ranije si imao jako školovane ljude i morao si da se potrudiš, znaš. A sada, samo da nisi indijanac… Mislim da su standardi toliko pali nisko. Ja sam kao visoko motivisan u ker. Efektivno radim neke stvari, ali daleko od toga da je to za neku knjigu.”
“Čovek mora da zapamti - za pare se ništa neće postići. Ne možeš za 50 ili 100 evra kupiti mir. Znači prva ideja da će neko nešto da vam da za novac, se neće desiti, to je broj jedan. Ima dovoljno knjiga napisanih, more, tone sadržaja na jutjubu ako hoće da sluša umne ljude. To je sve što čoveku treba. Ako zaista hoće da se promeni, ako zaista hoće nešto ozbiljno da radi.”
“Ako hoće da živi laž, nije problem... Iza ćoška čekaju brdo njih koji se nazivaju... Guru, motivatori, životni učitelji. Ti ne znaš da živiš, a on zna i sad će on tebi da objasni. Da se ogradim odmah, sam niko ništa na ovom svetu nije uradio, ali ono što je istina će uvek doći besplatno, to je ono što bih voleo da naglasim. Ljubav ne košta ništa... Evo paradoksa, znaš koliko imam privatnih treninga - mnogo. A, koliko ih naplaćujem? Nula.”
"Energija me je nosila"
A, kako si ti stigao do ovog nivoa?
“Počeo sam ovim sportom da se bavim kad nije bilo interneta. Šta sam onda uradio? Svoje treninge radio sam tako što dođem u teretanu i sad vidim ovog, vidim onog, pramtim šta rade, isprobavam sam i šta je glavna stvar? Energija koja je mene nosila. To je jedino čemu ja pridajem svoj rezultat.”
“U knjigama, ali ovim gde Isus govori, kaže na dar ste dobili, na dar i dajte. Znači ne kaže nigde za 50 evra dajte. I ja sada treba da uzmem to što sam dobio na poklon, što sam akumulirao kroz tu energiju koja je meni dala i da neko zamenim to za pare. U meni je toliko jak instinkt da ja to ne radim. Da sam ja bio deo sistema možda koji je mene nučio kako da se ja ponašam - to je onda, prepostavljam, drugačije, mislim da onda ne bih imao problema. A ovako, znaš...“
“I onda opet s druge strane, ti sad daš banalan trening banalnom vežbaču. Čovek koji ima problem s kilogramima. To je gubljenje vremena i za mene i za njega, jer ti, ako želiš, stvarno da skineš kilograme, a nisi u treningu, potrebno ti je tri i po sekunde na internetu da nađeš 260.000 programa. Znači, samo treba da želiš. I ti si pogledao i ti ne trošiš pare na mene, sačuvaj to lepo za sebe, izvedi devojku, kupi poklon mami... Činjenica da ti od mene tražiš pomoć je činjenica da ne želiš da ti bude bolje. Ja ne mogu da gubim vremena na takve ljude, mislim da to jako troši energiju.”
"Čovek je sam sebe uveo u slepu ulicu"
Kako si prevazišao mentalne krize?
“Imao sam ozbiljne krize, katastrofa bude, čemer, jad... Kad sam bio mlađi, to mi je bilo fascinantno kako sam se mangupirao u intervjujima. Mislio sam svet je moj. Meni je isključivo razumevanje i vera na adekvatan način izvelo nazad. Uvek sam istraživao kako sam došao u tu situaciju, ne može kriza da dođe sama od sebe. Ako se čovek zapita zašto baš meni i samosažaljeva se onda je u crvenoj zoni. Čovek je sam sebe uveo u slepu ulicu ako nema baš tragičnih događaja koji su nametnuti silom. Ako čovek duboko zađe u razmišljanje, shvatiće da je u 99 posto slučajeva sam projektovao sve to.”
Koju knjigu bi ti preporučio?
“Spomenuo sam Lazareva, on je odličan, ali mora da se primenjuje lepo i da se tumači lepo, to je glavna stvar. Krišna Murtiko, recimo. Meni je fascinantno da tog čoveka ne znaju, ja nemam objašnjenja, stvarno nemam objašnjenja... Mislim da je to najveći mislilac savremenog doba, poslednjih 100 godina recimo. To je čovek koji je bio najavljen od londonske elite, oni su u njega praktično oteli iz Indije još kao dete i rekli da je on sljedeći Isus.”
“Verovali su da je on taj koji donosi propoved i šta već treba... On je izašao i pred svima rekao sve što su nam rekli je laži, ja nisam to. I eto opet dolazimo do toga, čovek koji je proveo svoj život u delu, ni jedan cent iza njega nije ostao. Pisani tragovi postoje da su mu švajcarci bukvalno nudili zamkove i blanko da se napiše koliko novca hoće. On je jako težak za razumeti, ali meni je jedan od najkonstruktivnijih.”
“Takođe, o pravoslavlju, ali... Ljudi brkaju pojmove, čitaju se knjige monaha i oni uzimaju informaciju i pokušavaju da implementiraju u svoj životi. Knjigima o monasima trebalo bi da se čitaju kao jednu informaciju, kao jednu spoznaju jednog razumevanja života na drugi način, a ne da to bude implementiranje u svoj život. Tako ljudi puno grade frustraciju, a to je onda neuspešno prenošenje pravoslavlja.”
BONUS VIDEO:
