Barselona je pobedom nad Mančester junajtedom u finalu 56. izdanja Kupa, odnosno Lige šampiona (3:1), četvrti put u istoriji postala prvak Evrope, ali i treći put u poslednjih šest sezona.
Na taj način, Katalonci su svrstali sebe u rang Bajerna iz Minhena i Ajaksa iz Amsterdama, ali su ispred i dalje Liverpul sa pet, Milan sa sedam i Real Madrid sa devet titula prvaka.
Iste večeri, drugim uzastopnim porazom od Barselone u tri sezone, Mančester junajted ostao je sa tri titule prvaka Evrope na deobi sedmog mesta sa Interom.
Barselona je do sada pehar namenjen najboljem timu u Evropi osvajala 1992, 2006. i 2009. godine, dok su se "crveni đavoli" u tri navrata peli na krov "Starog kontinenta" - 1968, 1999. i 2008.
Zanimljivo, i Barselona i Junajted su prvi put postajali prvaci Evrope na Vembliju, a sada ih je taj stadion razdvojio.
Trijumfom Barselone, Španija je postala zemlja sa najviše titula (13), iako su tome doprinela samo dva kluba - Real i Barselona. Španci su doživeli i devet poraza u finalima. Italijani su ostali sa 12 titula i 14 poraza u finalima, a Englezi propustili priliku da pred finale 2012. godine potpuno poravnaju stvari na čelu liste i osvoje 12. titulu. Ovako, narednu sezoni klubovi sa Ostrva dočekaće sa 11 titula prvaka Evrope i sedam poraza u finalima.
Nemci i Holanđani su šest puta bili prvaci, a to su činili Bajern Minhen, Hamburger Šport Ferajn i Borusija Dortmund, odnosno Ajaks, Fajnord i PSV Ajndhoven. Benfika i Porto sa po dve titule prvaka Evrope svrstali su Portugal na šesto mesto, s tim da je samo Benfika doživela pet poraza u finalima Kupa šampiona.
Posle ovih zemalja, sledi lista od četiri zemlje sa po jednom titulom prvaka Evrope, među kojima je Srbija, odnosno Jugoslavija, uz Francusku, Škotsku i Rumuniju. Crvena zvezda je bila šampion Evrope 1991. godine, a Partizan igrao finale Kupa šampiona 1966. godine.
Samo dva tima istočno od Minhena uspevala su da se popnu na krov Evrope, a to su Steaua Bukurešt (1986) i Crvena zvezda (1992), a zanimljivo da megapolisi kakvi su London, Moskva, Istanbul, Pariz, Rim, Atina nemaju prvaka Evrope, neki čak ni finalistu.
SVI POBEDNICI:
1956. Real Madrid (Španija)
1957. Real Madrid (Španija)
1958. Real Madrid (Španija)
1959. Real Madrid (Španija)
1960. Real Madrid (Španija)
1961. Benfika (Portugal)
1962. Benfika (Portugal)
1963. Milan (Italija)
1964. Inter (Italija)
1965. Inter (Italija)
1966. Real Madrid (Španija)
1967. Seltik (Škotska)
1968. Mančester Junajted (Engleska)
1969. Milan (Italija)
1970. Fejenord (Holandija)
1971. Ajaks (Holandija)
1972. Ajaks (Holandija)
1973. Ajaks (Holandija)
1974. Bajern Minhen (Zapadna Nemačka)
1975. Bajern Minhen (Zapadna Nemačka)
1976. Bajern Minhen (Zapadna Nemačka)
1977. Liverpul (Engleska)
1978. Liverpul (Engleska)
1979. Notingem Forest (Engleska)
1980. Notingem Forest (Engleska)
1981. Liverpul (Engleska)
1982. Aston Vila (Engleska)
1983. Hamburger (Zapadna Nemačka)
1984. Liverpul (Engleska)
1985. Juventus (Italija)
1986. Steaua (Rumunija)
1987. Porto (Portugal)
1988. PSV (Holandija)
1989. Milan (Italija)
1990. Milan (Italija)
1991. Crvena zvezda (Jugoslavija)
1992. Barselona (Španija)
1993. Olimpik (Francuska)
1994. Milan (Italija)
1995. Ajaks (Holandija)
1996. Juventus (Italija)
1997. Borusija Dortmund (Nemačka)
1998. Real Madrid (Španija)
1999. Mančester Junajted (Engleska)
2000. Real Madrid (Španija)
2001. Bajern Minhen (Nemačka)
2002. Real Madrid (Španija)
2003. Milan (Italija)
2004. Porto (Portugal)
2005. Liverpul (Engleska)
2006. Barselona (Španija)
2007. Milan (Italija)
2008. Mančester Junajted (Engleska)
2009. Barselona (Španija)
2010. Inter (Italija)
2011. Barselona (Španija)
(N. J. - MONDO, foto: AP)
Na taj način, Katalonci su svrstali sebe u rang Bajerna iz Minhena i Ajaksa iz Amsterdama, ali su ispred i dalje Liverpul sa pet, Milan sa sedam i Real Madrid sa devet titula prvaka.
Iste večeri, drugim uzastopnim porazom od Barselone u tri sezone, Mančester junajted ostao je sa tri titule prvaka Evrope na deobi sedmog mesta sa Interom.
Barselona je do sada pehar namenjen najboljem timu u Evropi osvajala 1992, 2006. i 2009. godine, dok su se "crveni đavoli" u tri navrata peli na krov "Starog kontinenta" - 1968, 1999. i 2008.
Zanimljivo, i Barselona i Junajted su prvi put postajali prvaci Evrope na Vembliju, a sada ih je taj stadion razdvojio.
Trijumfom Barselone, Španija je postala zemlja sa najviše titula (13), iako su tome doprinela samo dva kluba - Real i Barselona. Španci su doživeli i devet poraza u finalima. Italijani su ostali sa 12 titula i 14 poraza u finalima, a Englezi propustili priliku da pred finale 2012. godine potpuno poravnaju stvari na čelu liste i osvoje 12. titulu. Ovako, narednu sezoni klubovi sa Ostrva dočekaće sa 11 titula prvaka Evrope i sedam poraza u finalima.
Nemci i Holanđani su šest puta bili prvaci, a to su činili Bajern Minhen, Hamburger Šport Ferajn i Borusija Dortmund, odnosno Ajaks, Fajnord i PSV Ajndhoven. Benfika i Porto sa po dve titule prvaka Evrope svrstali su Portugal na šesto mesto, s tim da je samo Benfika doživela pet poraza u finalima Kupa šampiona.
Posle ovih zemalja, sledi lista od četiri zemlje sa po jednom titulom prvaka Evrope, među kojima je Srbija, odnosno Jugoslavija, uz Francusku, Škotsku i Rumuniju. Crvena zvezda je bila šampion Evrope 1991. godine, a Partizan igrao finale Kupa šampiona 1966. godine.
Samo dva tima istočno od Minhena uspevala su da se popnu na krov Evrope, a to su Steaua Bukurešt (1986) i Crvena zvezda (1992), a zanimljivo da megapolisi kakvi su London, Moskva, Istanbul, Pariz, Rim, Atina nemaju prvaka Evrope, neki čak ni finalistu.
SVI POBEDNICI:
1956. Real Madrid (Španija)
1957. Real Madrid (Španija)
1958. Real Madrid (Španija)
1959. Real Madrid (Španija)
1960. Real Madrid (Španija)
1961. Benfika (Portugal)
1962. Benfika (Portugal)
1963. Milan (Italija)
1964. Inter (Italija)
1965. Inter (Italija)
1966. Real Madrid (Španija)
1967. Seltik (Škotska)
1968. Mančester Junajted (Engleska)
1969. Milan (Italija)
1970. Fejenord (Holandija)
1971. Ajaks (Holandija)
1972. Ajaks (Holandija)
1973. Ajaks (Holandija)
1974. Bajern Minhen (Zapadna Nemačka)
1975. Bajern Minhen (Zapadna Nemačka)
1976. Bajern Minhen (Zapadna Nemačka)
1977. Liverpul (Engleska)
1978. Liverpul (Engleska)
1979. Notingem Forest (Engleska)
1980. Notingem Forest (Engleska)
1981. Liverpul (Engleska)
1982. Aston Vila (Engleska)
1983. Hamburger (Zapadna Nemačka)
1984. Liverpul (Engleska)
1985. Juventus (Italija)
1986. Steaua (Rumunija)
1987. Porto (Portugal)
1988. PSV (Holandija)
1989. Milan (Italija)
1990. Milan (Italija)
1991. Crvena zvezda (Jugoslavija)
1992. Barselona (Španija)
1993. Olimpik (Francuska)
1994. Milan (Italija)
1995. Ajaks (Holandija)
1996. Juventus (Italija)
1997. Borusija Dortmund (Nemačka)
1998. Real Madrid (Španija)
1999. Mančester Junajted (Engleska)
2000. Real Madrid (Španija)
2001. Bajern Minhen (Nemačka)
2002. Real Madrid (Španija)
2003. Milan (Italija)
2004. Porto (Portugal)
2005. Liverpul (Engleska)
2006. Barselona (Španija)
2007. Milan (Italija)
2008. Mančester Junajted (Engleska)
2009. Barselona (Španija)
2010. Inter (Italija)
2011. Barselona (Španija)
(N. J. - MONDO, foto: AP)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Pretučena Sloboda Mićalović: Poznata glumica se nalazi u Urgentnom centru