Za Marka Šćepovića je sledeća sezona "biti ili ne biti". Mladom, 20-godišnjem napadaču je prošle sezone trener Aleksandar Stanojević povremeno pružao šansu, da stekne iskustvo, a sada se od Šćepovića očekuje da bude udarna igla.
Stanojević je talentovanog golgetera uvrstio u prvi tim u prijateljskom meču sa Metalistom, u špicu ga upario sa Brazilcem Eduardom, nagoveštavajući da bi tako izgledala navala srpskog šampiona da je tog dana počela sezona.
Šćepović tvrdi da je svestan kakva je prilika i odgovornost pred njim.
Potiče iz fudbalske porodice, kao i on, i otac i brat su bili zaduženi ili su i sada za davanje golova.
Tata Slađan ostao je upamćen po pogotku u Glazgovu protiv Seltika 1989. godine (4:5), koji je Partizanu omogućio plasman u narednu rundu Kupa pobednika kupova. Godinu stariji brat Stefan je mladi reprezentativac i član Briža, a proletos je nastupao za Kortrajk kao pozajmljen igrač.
Najmlađi fudbaler u porodici Šćepović nije želeo da komentariše ko je najtalentovaniji u kući.
"Glupo je da ja pričam o tome, neka prosude stručnjaci", počeo je Marko priču za MONDO.
U najbližima ima i najstrože kritičare.
"Posle svake utakmice tata mi ukazuje na mane, na vrline ne mora, jer njih i sam prepoznajem. Tata i brat su mi najžešći kritičari, jer Stefan gleda moje utakmice kad god uspe da ih nađe na internetu. Primera radi, otac me tera da ostajem posle treninga i dodatno vežbam, da popravim udarac glavom, ukazuje na individualne greške"...
Kada je Stefan prošle godine krenuo u pečalbu, Marko nije krio da mu je razdvajanje od brata teško "palo".
"Baš smo bili vezani, ali fudbal je takav, putevi su nam se razdvojili. Jednog dana ću i ja u inostranstvo", rekao je Partizanov napadač i dodao:
"Stefan će verovatno da napusti Briž, jer ga trener koči, ne daje mu šansu. Ima ponuda i otići će".
I dok se stariji brat bori za mesto pod stranim suncem, mlađi traži svoje u Partizanu. Crno-beli od njega očekuju mnogo.
"Svestan sam toga i na meni je da na treninzima i prijateljskim utakmicama dokažem da sam prvi špic Partizana i da ću već sutra moći da budem nosilac igre. Iza sebe imam sezonu u prvom timu, bilo je i dobrih i loših momenata, a u narednoj moram da se dokažem u potpunosti".
Kaže da zna šta treba da popravi.
"Moram da 'namestim' glavu".
Upitan u kom smislu, da li da nauči da udara glavom ili da promeni način razmišljanja, Šćepović je odgovorio:
"U svakom smislu".
Stanojević mu najviše zamera na neispunjavanju defanzivnih zadataka.
"Već na ovim pripremama sam poboljšao igru u odbrani i sve sam bolji u tom segmentu. U novoj sezoni moram da budem bar 50 odsto bolji nego u prethodnoj u svim elementima".
Stanojević je talentovanog golgetera uvrstio u prvi tim u prijateljskom meču sa Metalistom, u špicu ga upario sa Brazilcem Eduardom, nagoveštavajući da bi tako izgledala navala srpskog šampiona da je tog dana počela sezona.
Šćepović tvrdi da je svestan kakva je prilika i odgovornost pred njim.
Potiče iz fudbalske porodice, kao i on, i otac i brat su bili zaduženi ili su i sada za davanje golova.
Tata Slađan ostao je upamćen po pogotku u Glazgovu protiv Seltika 1989. godine (4:5), koji je Partizanu omogućio plasman u narednu rundu Kupa pobednika kupova. Godinu stariji brat Stefan je mladi reprezentativac i član Briža, a proletos je nastupao za Kortrajk kao pozajmljen igrač.
Najmlađi fudbaler u porodici Šćepović nije želeo da komentariše ko je najtalentovaniji u kući.
"Glupo je da ja pričam o tome, neka prosude stručnjaci", počeo je Marko priču za MONDO.
U najbližima ima i najstrože kritičare.
"Posle svake utakmice tata mi ukazuje na mane, na vrline ne mora, jer njih i sam prepoznajem. Tata i brat su mi najžešći kritičari, jer Stefan gleda moje utakmice kad god uspe da ih nađe na internetu. Primera radi, otac me tera da ostajem posle treninga i dodatno vežbam, da popravim udarac glavom, ukazuje na individualne greške"...
Kada je Stefan prošle godine krenuo u pečalbu, Marko nije krio da mu je razdvajanje od brata teško "palo".
"Baš smo bili vezani, ali fudbal je takav, putevi su nam se razdvojili. Jednog dana ću i ja u inostranstvo", rekao je Partizanov napadač i dodao:
"Stefan će verovatno da napusti Briž, jer ga trener koči, ne daje mu šansu. Ima ponuda i otići će".
I dok se stariji brat bori za mesto pod stranim suncem, mlađi traži svoje u Partizanu. Crno-beli od njega očekuju mnogo.
"Svestan sam toga i na meni je da na treninzima i prijateljskim utakmicama dokažem da sam prvi špic Partizana i da ću već sutra moći da budem nosilac igre. Iza sebe imam sezonu u prvom timu, bilo je i dobrih i loših momenata, a u narednoj moram da se dokažem u potpunosti".
Kaže da zna šta treba da popravi.
"Moram da 'namestim' glavu".
Upitan u kom smislu, da li da nauči da udara glavom ili da promeni način razmišljanja, Šćepović je odgovorio:
"U svakom smislu".
Stanojević mu najviše zamera na neispunjavanju defanzivnih zadataka.
"Već na ovim pripremama sam poboljšao igru u odbrani i sve sam bolji u tom segmentu. U novoj sezoni moram da budem bar 50 odsto bolji nego u prethodnoj u svim elementima".
Zanimljivo je da, iako je visok napadač, na treninzima često izvodi kornere. To ukazuje na zavidan nivo tehnike, ali i probleme u igri glavom.
"Znam da ne igram dobro glavom iako imam dobar skok. Ne znam da li mi je loš tajming ili nešto drugo, ali unaprediću i taj deo igre".
Ima nemiran duh. Stanojević ga je prošle jeseni kaznio odstranjivanjem iz prvog tima (kao i Nemanju Tomića) zbog nezalaganja, a selektor Aleksandar Janković ga je, uz još nekolicinu, poslao kući sa priprema "orlića" zbog igranja igrica do kasno u noć.
"Smirio sam se. Neću da tražim opravdanja za prethodne grehe. Loše sam ušao u utakmicu sa Čukaričkim i zaslužio sam kaznu od trenera, baš kao što sam je zaslužio i od selektora mlade reprezentacije".
Nema golgetera koji se ne raduje golu... Ili ipak ima. Dok su saigrači slavili njegov pogodak u Ljubljani protiv Olimpije, Šćepović nije pokazao znake radosti.
"Srećan sam kada dam gol, ali nisam tip koji će trčati s jednog na drugi kraj terena. Nekada mi dođe da se radujem, a nekada ne".
U prošloj sezoni bio je najproduktivniji igrač Partizana.
"Za 1100 minuta na terenu dao sam deset golova".
U sledećoj će teško ponoviti takav prosek, jer bi trebalo da ima znatno veću minutažu.
"Cilj mi je da dam 15 u prvenstvu i ukupno 20 u svim takmičenjima", zaključio je Marko Šćepović.
(izveštač MONDA sa Pohorja, Rade Jakšić)
"Znam da ne igram dobro glavom iako imam dobar skok. Ne znam da li mi je loš tajming ili nešto drugo, ali unaprediću i taj deo igre".
Ima nemiran duh. Stanojević ga je prošle jeseni kaznio odstranjivanjem iz prvog tima (kao i Nemanju Tomića) zbog nezalaganja, a selektor Aleksandar Janković ga je, uz još nekolicinu, poslao kući sa priprema "orlića" zbog igranja igrica do kasno u noć.
"Smirio sam se. Neću da tražim opravdanja za prethodne grehe. Loše sam ušao u utakmicu sa Čukaričkim i zaslužio sam kaznu od trenera, baš kao što sam je zaslužio i od selektora mlade reprezentacije".
Nema golgetera koji se ne raduje golu... Ili ipak ima. Dok su saigrači slavili njegov pogodak u Ljubljani protiv Olimpije, Šćepović nije pokazao znake radosti.
"Srećan sam kada dam gol, ali nisam tip koji će trčati s jednog na drugi kraj terena. Nekada mi dođe da se radujem, a nekada ne".
U prošloj sezoni bio je najproduktivniji igrač Partizana.
"Za 1100 minuta na terenu dao sam deset golova".
U sledećoj će teško ponoviti takav prosek, jer bi trebalo da ima znatno veću minutažu.
"Cilj mi je da dam 15 u prvenstvu i ukupno 20 u svim takmičenjima", zaključio je Marko Šćepović.
(izveštač MONDA sa Pohorja, Rade Jakšić)
Pridruži se MONDO zajednici.