Izašla je lista 100 najboljih štopera svih vremena, a na njoj se našao i legendarni Velibor Vasović. On je tokom karijere bio zaista ne samo vrhunski fudbaler, već i vođa i neko ko je sa Ajaksom igrajući "totalni fudbal" promenio sport, a nakon karijere je opet hteo promene.
Redovno je rođeni Požarevljanin kritikovao rad Fudbalskog saveza Jugoslavije u koem je tih godina najmoćnija figura bio Miljan Miljanić, a sada se pomalo i zaboravilo da je imao organizaciju koju je nazvao "Udruženje za zaštitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala".
Upravo je to njegovo udruženje iskoristilo povoljan trenutak nakon prevrata na vlasti 5. oktobra i obojene revolucije koja se desila na ulicama Beograda i tada je upao u Fudbalski savez!
Pokušaj fudbalskog puča nakon 5. oktobra
Nakon igračke karijere u kojoj se prosalvio bio je sjajan trener u Partizanu, Anžeu, PSŽ-u, Etnikosu i Crvenoj zvezdi, a devedesetih je kao funkcioner JUL-a redovno rkitikovao FS Jugoslavije.
"U sedam dana proteklih od beogradske "oktobarske revolucije" Fudbalski savez Jugoslavije (FSJ) izdrzao je dva napada i tako postao jedna od retkih organizacija koja za sada uspešno odoleva talasima "oslobodilaca". Prvo je, u utorak 10. oktobra, u FSJ nenajavljeno banuo Velibor Vasović sa desetak telohranitelja i nekolicinom ljudi koji su okupljeni u "Udruženje za razvoj i prosperitet jugoslovenskog fudbala". Pokušaj da svoju dugogodišnju kritiku rada FSJ, u poslednje vreme vođenu na tribinama JUL-a i bivše RTS, krunišu preuzimanjem FSJ - nije uspeo", pisao je Aleksandar Ćirić tih dana.
Sa Veliborom Vasovićem su se u prostorijama FSJ pojavili novinari, treneri kao i jedan broj neidentifikovanih telohranitelj kako su tadšnji mediji pisali iza zatvorenih vrata se satima većalo o tome šta će se desiti.
"Izabran je "povoljan" trenutak, jer tačno u podne u prostorijama FSJ održava se redovan brifing za novinare, pa je to bila zgodna prilika i za javno predstavljanje, onako "demokratsko", da ne liči na nekakav upad... Desetorica nepoznatih, iz pratnje čelnika Udruženja lepo su se smestila od ulaznih vrata na Terazijama 35 do prostorije "kuće fudbala". Bio je ovo prvi direktan kontakt predstavnika Fudbalskog saveza Jugoslavije Branka Bulatovića, generalnog sekretara, i Velibora Vasovića, vođe "Udruženja za zaštitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala". Prijateljsko ubeđivanje, naravno, iza zatvorenih vrata trajalo je više od dva sata, posle čega su vidno zajapureni predstavnici Udruženja, ne želeći da se obrate okupljenim novinarima, napustili prostorije Saveza", naveo je "NIN" tih dana".
Šta se na kraju desilo?
Branko Bulatović je ubijen 26. marta 2005. godine kada mu je nepoznati napadač pucao dva puta u potiljak u holu Fudbalskog saveza. Sve do tada je bio jedna od ključnih figura srpskog fudbala.
"Izbori u Fudbalskom savezu Jugoslavije sigurno će biti održani pre februara sledeće godine, kada svima ističe četvorogodišnji mandat. I pre razgovora sa predstavnicima DOS-a to je bio rezultat dva razgovora vođa FSJ. Za koji dan zasedaće Odbor za hitna pitanja zbog konkretnog dogovora o ubrzanju izbora na svim nivoima", saopštio je Branko Bulatović posle sastanka sa Vasovićem i dodao: "Razgovor sa Vasovićem i njegovim saradnicima bio je korektan i civilizovan."
Šta je hteo Velibor Vasović?
"Žestoko su nas kritikovali što reprezentativci ne pevaju himnu, tražili su od nas da iz tima udaljimo Predraga Mijatovića i Dejana Savićevića zato što su podržavali crnogorsku vlast i predsednika Mila Đukanovića. Sada su to, izgleda, zaboravili, kao što su zaboravili da se Miljan Miljanić, predsednik FSJ, poslednjih osam godina nijednom nije pojavio na RTS-u. Nismo mi baš bili miljenici režima iako smo sa nekim ljudima iz vlasti održavali bliske kontakte, jer su oni, uprkos svemu, bili iskreni poklonici fudbala...", rekao je Bulatović tada.
Velibor Vasović je godinama želeo da se smanji po njegovim rečima preglomazna Prva liga, takođe je želeo neke personalne promene i pre svega se zalagao za odlazak Miljana Miljanića sa čela jugoslovenskog fudbala.
To je dočekao 2001. godine, ali strukturne promene nije. Iznenada je preminio 4. marta 2002. godine od srčanog udara. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
