Saša Ilić podneo je ostavku posle još jedne zaista katastrofalne utakmice Partizana u Lučanima, a nakon neprospavane noći odlučio je da ode zajedno sa čitavom upravom posle utakmice sa Hetafeom u četvrtak. Iako je prvobitno bilo odlučeno da rukovodstvo ode samo u slučaju neuspeha, plan je promenjen i njemu se sada pridružio i Saša Ilić, tako da nas čekaju nove promene u Humskoj. Sve ispočetka, ko zna koji put.
Razlog zbog kog Saša Ilić odlazi je što ga rukovodstvo, uprkos najavama, ni na koji način nije zaštitilo. Onemogućili su mu da svoj posao radi u iole normalnim uslovima, a u Partizanu je trener kriv i za ono što je njegov posao i ono što nije - i zato je to trenutno jedno od najnepoželjnijih radnih mesta u Srbiji.
U poslednje četiri godine, Partizan je vodilo 12 trenera, od čega Aleksandar Stanojević i Srđan Blagojević - po dva puta. Za mesto zbog kog su treneri nekada stajali i čekali pred Humskom, sada se crno-beli kao nikada u svojoj istoriji muče da pronađu makar jednog kandidata, pa je tako i Saša Ilić letos bio praktično jedan jedini po odlasku Blagojevića. I posle svake nove promene - vlada sve manje interesovanje za "ozloglašenu" poziciju.
I šta bi uopšte Partizan mogao da napiše u oglasu za trenera? Da se radi o "izuzetno dinamičnom i izazovnom okruženju"? Da je potrebna osoba sa iskustvom, autoritetom koja može da očekuje da će joj se drugi mešati? Da se ceni sposobnost rada u nepredvidivom okruženju? Da je potreban timski igrač koji će preuzimati odgovornost i za ono što nije njegov posao?
Na sve to, od njega se očekuje ostvarivanje rezultata sa ograničenim resursima, ceni se rad pod pritiskom i tolerancija na stres, kao i otpornost na pitanja - šta se to dešava u Partizanu?
Kada se podvuče crta, na ovakve uslove rada pristao bi samo neko lud, neko ko je sve izgubio i nema ništa - ili neko ko zaista previše voli Partizan da bi pročitao šta potpisuje. Nažalost po Partizan, sve manje je ovih iz treće liste, legendi Partizana koje su bile spremne da "uđu u zapaljenu kuću".
Takođe, nažalost po Partizan, prošlo je vreme kada su samo legende mogle da ga spasu. Ljubav prema Partizanu znala je da poništi neiskustvo, da ujedini ekipu kada se nađe u problemu, da makar kratkoročno vrati ekipu na pravi put... Međutim, odavno to više nije dovoljno - kada ni jedna od najvećih legendi u istoriji kluba Saša Ilić nije mogao da "prodrma" Partizan, udarajući u zid od početka do kraja svog neslavnog trenerskog mandata u Humskoj.
Kada u četvrtak uveče Saša Ilić napusti Partizan, neće to biti samo zbog trenutne situacije - ranijih sukoba i neslaganja uprave, kašnjenja pojačanja, manjka kvaliteta unutar igračkom kadra, nediscipline fudbalera i nesrećnih poraza - biće ipak malo i do njega i njegovog trenerskog znanja.
Ako je Partizan osvojio samo četiri boda u pet utakmica i nalazi se u zoni ispadanja, pa najveća odgovornost je na treneru, zvao se on Saša Ilić ili ne. Njegova je greška što je ekipa izgledala izuzetno loše od početka leta, a sve propratne stvari koje su se desile - pisale su u "oglasu za posao" koji nije ni čitao, pošto ga je vodilo srce. I za to ne može niko da ga krivi, probao je kao i mnogi drugi da "oživi" Partizan i nije uspeo.
Problem je u tome što je davno prošlo vreme kada je za reanimaciju Partizana bilo dovoljno da ste legenda, crno-bele ne mogu da spasu samo njegovi bivši igrači kojima je stalo do kluba.
Partizanu je potrebna isključivo vladavina znanja, ali kako je uspostaviti u ovim turobnim vremenima...
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj