Aleksandar Miljković česta je meta zvižduka navijača Partizana, ali trener, njegov imenjak Stanojević ima neograničeno poverenje u svog "čoveka zadatka". To se naročito odnosi na obaveze u defanzivi.
U Humskoj 1 naročito poštuju privrženost crno-belim bojama je 21-godišnji desni beka što on neprestano dokazuje.
Pre više od mesec dana, kada mu je sestra bliznakinja povređena u saobraćanjoj nesreći u Mađarskoj, nije išao da je poseti iako ga je Stanojević oslobodio klupskih obaveza.
"Ostajem! Imamo ove nedelje Borac, OFK-u i derbi, pa ću posle toga da obiđem sestru", odgovorio je tada treneru igrač koji je u Partizan iz rodnog Bora došao pre više od devet godina.
I ne samo to. Miljković je prošlog leta mogao da se preseli u Italiju, imao je sedmocifrenu ponudu. Ipak je ostao.
"Ja sam dete Partizana, a sva deca iz naše škole smatraju igranje u crno-belom dresu najlepšim trenutcima u karijeri i iz tog razloga nisam želeo da odem, a da ne ostavim nikakav trag u crno-belom dresu. Hoću da osvojim sa svojim klubom još titula i da u Evropi ostavimo neki trag", istakao je mladi reprezentativac za klupski sajt i dodao:
"Još jedan momenat me prelomio, jer u trenutku kada sam dobio ponudu, mi nismo imali nijednog desnog beka i nisam hteo da ostavim klub i drugove na cedilu".
Međutim, već na startu letnjih priprema u Sloveniji doživeo je povredu.
"Počeo sam da sumnjam da me je neko prokleo, jer me non stop nešto 'udara po glavi' taman kad mi krene na dobro. Ipak, mislim da je to sada sve iza mene i da će polako doći i lepši dani".
Miljkovića pogađaju negodovanja sa tribina.
"Pa, naravno, da me pogađa, živ sam stvor. Dok sam bio mlađi to me je 'ubijalo' i nikako nisam mogao da se opustim. Kada god bih kretao u ofanzivu, čuo bih povike iz publike: 'Gde ćeš?' što mi je ubijalo samopouzdanje, ali sam u poslednje vreme očvrsnuo i manje obraćam pažnju na stvari van terena. Nadam se daću se polako oslobađati grča i početi da igram mnogo opuštenije i slobodnije, jer onda igrač mnogo više pruža. Moje igračke kvalitete najbolje poznaju moji sigrači i to mi je u ovom trenutku dovoljno, jer mi oni veruju".
U Humskoj 1 naročito poštuju privrženost crno-belim bojama je 21-godišnji desni beka što on neprestano dokazuje.
Pre više od mesec dana, kada mu je sestra bliznakinja povređena u saobraćanjoj nesreći u Mađarskoj, nije išao da je poseti iako ga je Stanojević oslobodio klupskih obaveza.
"Ostajem! Imamo ove nedelje Borac, OFK-u i derbi, pa ću posle toga da obiđem sestru", odgovorio je tada treneru igrač koji je u Partizan iz rodnog Bora došao pre više od devet godina.
I ne samo to. Miljković je prošlog leta mogao da se preseli u Italiju, imao je sedmocifrenu ponudu. Ipak je ostao.
"Ja sam dete Partizana, a sva deca iz naše škole smatraju igranje u crno-belom dresu najlepšim trenutcima u karijeri i iz tog razloga nisam želeo da odem, a da ne ostavim nikakav trag u crno-belom dresu. Hoću da osvojim sa svojim klubom još titula i da u Evropi ostavimo neki trag", istakao je mladi reprezentativac za klupski sajt i dodao:
"Još jedan momenat me prelomio, jer u trenutku kada sam dobio ponudu, mi nismo imali nijednog desnog beka i nisam hteo da ostavim klub i drugove na cedilu".
Međutim, već na startu letnjih priprema u Sloveniji doživeo je povredu.
"Počeo sam da sumnjam da me je neko prokleo, jer me non stop nešto 'udara po glavi' taman kad mi krene na dobro. Ipak, mislim da je to sada sve iza mene i da će polako doći i lepši dani".
Miljkovića pogađaju negodovanja sa tribina.
"Pa, naravno, da me pogađa, živ sam stvor. Dok sam bio mlađi to me je 'ubijalo' i nikako nisam mogao da se opustim. Kada god bih kretao u ofanzivu, čuo bih povike iz publike: 'Gde ćeš?' što mi je ubijalo samopouzdanje, ali sam u poslednje vreme očvrsnuo i manje obraćam pažnju na stvari van terena. Nadam se daću se polako oslobađati grča i početi da igram mnogo opuštenije i slobodnije, jer onda igrač mnogo više pruža. Moje igračke kvalitete najbolje poznaju moji sigrači i to mi je u ovom trenutku dovoljno, jer mi oni veruju".
Priznaje da mu je čuvanje Partizanovog gola uvek prvo na pameti.
"Mnogo je teško u Partizanu igrati u odbrani, jer ima puno obavezne igre i nema opuštanja nijedne sekunde. Uvek gledam da nazad ostane 'nula', da zatvorim sve prilaze golu, a napred ako se može, pridodam se. Pored svega, mnogi ne vide da sistem naše igre podrazumeva mnogo manje ubacivanja sa strane i centriranje, jer mi igramo više da imamo što duži posed lopte u sredini, pa odatle i dolazimo u pozicije za postizanje gola. Moj posao je da sprečim gol i to će mi uvek biti najvažnije".
Miljković je dao veliki doprinos crno-belima i kada nije bio tu. Kao pozajmljen igrač u Metalcu dao je gol Crvenoj zvezdi, koji je Partizanu utabao put do titule.
"Tačno tako, postigao sam gol, radovao se kao malo dete i odmah posle te utakmice dobio sam povratnu kartu za Partizan", rado se prisetio Aleksandar Miljković boravka u Gornjem Milanovcu.
(MONDO, foto MN Press)
"Mnogo je teško u Partizanu igrati u odbrani, jer ima puno obavezne igre i nema opuštanja nijedne sekunde. Uvek gledam da nazad ostane 'nula', da zatvorim sve prilaze golu, a napred ako se može, pridodam se. Pored svega, mnogi ne vide da sistem naše igre podrazumeva mnogo manje ubacivanja sa strane i centriranje, jer mi igramo više da imamo što duži posed lopte u sredini, pa odatle i dolazimo u pozicije za postizanje gola. Moj posao je da sprečim gol i to će mi uvek biti najvažnije".
Miljković je dao veliki doprinos crno-belima i kada nije bio tu. Kao pozajmljen igrač u Metalcu dao je gol Crvenoj zvezdi, koji je Partizanu utabao put do titule.
"Tačno tako, postigao sam gol, radovao se kao malo dete i odmah posle te utakmice dobio sam povratnu kartu za Partizan", rado se prisetio Aleksandar Miljković boravka u Gornjem Milanovcu.
(MONDO, foto MN Press)
Pridruži se MONDO zajednici.