Pep Gvardiola, ma šta radio i ma gde bio, do daljeg će ostati najtrofejniji trener u istoriji Barselone.

A, to nije mala stvar.

Stoga, i ne čudi što ga skoro dve godine po odlasku iz Katalonije, novinari često pitaju za Barsu, igrače koje je vodio, period koji je obeležio jednu eru u evropskom i španskom fudbalu.

U intervjuu koji je dao magazinu "Audi Annual Report", sadašnji trener Bajerna iz Minhena, rekao je kratko i jasno:

"Otišao sam iz Barse jer nisam više mogao da motivišem igrače".

Potom je pojasnio...

"Bilo je trenutaka velike tuge. Eliminacija Barselone u polufinalu Lige šampiona 2012. godine od Čelsija je bio jedan od tih trenutaka... Bili smo mnogo bolji od naših rivala, ali smo dozvolili da primimo potpuno nepotreban gol u revanšu kada je svima bilo jasno da ispadamo. To je bio užasan poraz za mene. Osetio sam da posle toga više nisam mogao da podignem svoj tim na noge", prisetio se Gvardiola polufinala sa Čelsije, Roberta Di Matea, kada se londonski klub branio od prvog do poslednjeg minuta u revanšu i otišao u finale.

Kasnije je Čelsi pobedio sadašnji Gvardiolin tim, Bajern, u finalu i to baš u Minhenu. Posle penala...

"Ako, kao menadžer, ne možete da motivišete igrače na isti način na koji ste to radili na početku, shvatite da je vreme da idete".

A, bilo je i lepih trenutaka...

"Uživali smo u uspesima. Bilo je 14 trofeja u četiri godine. To je bila najbolja era koju je Barselona imala od osnivanja kluba. Ali, paradoksalno, takvi uspesi mogu na kraju da rade protiv vas i da shvatite da sa velikim problemom motivišete ekipu", ponovio je Gvardiola, koji je u svojoj poslednjoj sezoni u Kataloniji, pre odlaska na godinu dana odmora u Njujork, izgubio titulu od Reala, Žozea Murinja.

Gvardiola, s ove distance, ne želi da poriče da je bilo problema u svlačionici u poslednjoj sezoni...

"Kada imate toliko superstarova u ekipi, kao što ih sada imam u Bajernu i kao što sam ih imao u Barseloni, dolazite u situaciju da se prednost pretvara u hendikep i da stvar postaje destruktivna. Svi hoće da igraju i svi misle da zaslužuju da igraju. Na primer, svaki put kada bih ostavio Lea Mesija na klupi, stvarao bi se potpuni haos na terenu", istakao je Gvardiola koliko je Mesi bio važna figura na terenu i koliko je u njegovom odsustvu nastajao problem sa sujetama i nametanjem.

Posle svega, Gvardioli je bio neophodan odmor i odlučio je da cele sezone (2012/13) ne trenira nikoga i da živi daleko od Evrope, u Njujorku, gde je fudbal sve samo ne najvažnija sporedna stvar na svetu.

"Postoji trenutak kada osetiš da moraš da iskuliraš i napuniš baterije. To sam i uradio kada sam otišao u Njujork. To je bila važna odluka za mene, za moju porodicu, ali važna i za Barselonu", smatra Gvardiola da bi stvari bile samo gore da je ostao.

I, onda, na kraju intervjua - najzanimljivije otkriće!

Negde na pola svoje sjajne sezone 2012/13, sa Jupom Hajnkesom, u vreme Gvardiolinog boravka u SAD, Bajern je objavio da će trener na kraju svakako biti Gvardiola (ispostavilo se da je Hajnkes odveo Bajern do "Triplete" i najbolje sezone u istoriji kluba).

Ali, Gvardiola otkriva da je priča započeta i načelno dogovorena dve i po godine ranije!

"Moj prvi kontakt sa ljudima iz Bajern Minhena dogodio se još 2011. godine, kada smo se sreli na Audi kupu. Rumenige i Henes su mi prišli i pitali koji su moji planovi za budućnost...", sa osmehom je rekao Gvardiola.

Taj Audi kup bio je na početku priprema Barselone za sezonu 2011/12, mesec i po dana nakon što je "Blaugrana" nadmoćno stigla do treće titule prvaka Evrope u pet godina, pobedom nad Mančester junajtedom u Londonu, na "Novom Vembliju".

Iste sezone, Barsa i Gvardiola su stigli do treće zajedničke titule prvaka Španije.

Naredne, kola su krenula nizbrdo...