Na današnji dan, 7. aprila 1999. godine, grčki fudbalski klub AEK, sa tadašnjim trenerom, Ukrajincem Olegom Blohinom, došao je u Beograd, koji je tada, kao i cela SR Jugoslavija (državna zajednica Srbije i Crne Gore), bio u ratu sa NATO snagama, koje su gotovo svakodnevno sipale bombe iz vazduha na razne ciljeve.
Iako je naša zemlja bila u ratu, atinski klub je inicirao ideju da dođe u Beograd, ali ne samo klub, već i grupa navijača, koja je na utakmici, ispred južne tribine zapalila američku zastavu, a isto su učinili i pojedini navijači Partizana na zapadnoj tribini - zapaljena je američka zastava na kojoj je bio glumac Silvester Stalone iz filma "Roki".
Bio je to 15. dan od početka NATO agresije (bombardovanje je počelo 24. marta 1999. godine uveče).
Glavni pokretač ove inicijative bio je vlasnik AEK-a Dimitris Melisanidis, a uz saglasnost fudbalskog sektora i, posebno, kapitena tima, Demisa Nikolaidisa, na osnovu kojih je AEK doneo istorijsku odluku.
To je bio opasan put. Atinjani su putovali preko Mađarske za Beograd i usput su videli sve užase razorenog Novog Sada. Navijači AEK-a su krenuli dan pre tima u konvoju od pet autobusa, a predvodio ih je Manolis Glezos, grčki partizan, koji je, tokom okupacije, prkosno skinuo 1941. godine fašističku zastavu sa Akropolja.
Nažalost, pre desetak dana (30. marta 20202. godine) Manolis Glezos je preminuo u 98. godini u Atini. Po završetku rata bio je poslanik levičarskih partija u parlamentu Grčke. Na izborima za Evropski parlament 2014. u svojoj 92. godini izabran je za poslanika levičarske partije Siriza i time postao najstariji poslanik.
UTAKMICA
Na stadionu Partizana, pred 15.000 gledalaca, igrači oba tima izašli su sa oznakama meta na dresovima i sa transparentom: "NATO, prekini rat, prekini bombardovanje".
Za vreme meča sirene za uzbunu se nisu oglašavale, ali je utakmica prekinuta u 68. minutu, kada su se dve navijačke grupe pobratimile na sredini terena.
FOTOGRAFIJE
Meč, koji je bio revijalnog karaktera, završen je rezultatom 1:1, a gol za crno-bele postigao je Mateja Kežman (13), za AEK Zogulis (26). Meč je sudio Dejan Delević iz Beograda sa pomoćnicima Krstivojem Filipovićem i Stevanom Četnikom.
Istorije radi evo i sastava timova:
PARTIZAN: Nikola Damjanac, Vuk Rašović, Branko Savić, Milan Stojanoski, Aleksandar Stanojević, Aleksandar Vuković, Vladimir Ivić, Saša Ilić, Đorđe Tomić, Nenad Bjeković Junior, Mateja Kežman.
Igrali su još: Marjan Gerasimovski, Igor Duljaj, Ivica Iliev, Darko Tešović, Zoltan Sabo, Ljubiša Ranković, Goran Obradović.
AEK: Atmacidis (29 M. Mihailidis - 40 K. Kurkunas), Kopicis, Kostenoglu, Babunski, Milovanović, Savevski, Kasapis, Maladenis, Kalicakis, Zumbulis, Nikolaidis. Trener AEK-a je bio čuveni Oleg Blohin, nekadašnji reprezentativac SSSR.
Tadašnji trener Partizana Ljubiša Tumbaković prisetio se tog dana:
"Iako je prošla 21 godina od utakmice, za mene ona i danas ima posebnu, emotivnu stranu i sećam je se do detalja. Zbog moje veze sa AEK-om, njihov dolazak u zemlju koja se borila protiv evidentno moćnijeg neprijatelja, konvoj autobusa grčkih navijača preko Mađarske, 15.000 ljudi na stadionu je nešto što nam je davalo dodatnu snagu i prkos da izdržimo u toj borbi. Nismo osećali strah ni u jednom trenutku, ni igrači, ni ja. Naprotiv!", rekao je Tumbaković za sajt Partizana i nastavio:
"Sećam se da su mi pre početka utakmice dali AEK-ov šal, stavio sam ga oko vrata i nosio do kraja. Nije bio važan rezultat, već želja da čitavom svetu pošaljemo poruku da rade nešto nečasno, da treba da prestane bombardovanje i da je naš bratski narod sa nama. Zamislite kolika je to ljubav i poštovanje bilo prema našem narodu i klubu kad je AEK došao u najjačem sastavu".
Kako je bilo tada trenirati i misliti na fudbal?
"Mi smo tokom čitavog perioda NATO agresije trenirali, tačno u podne, svakodnevno. Nije to bio težak trening, više istezanje, malo igre loptom, sve iz želje da budemo zajedno i da pokažemo na taj način i otpor i jedinstvo", kaže Tumbaković.
Selektor reprezentacije Srbije povlači paralelu sa aktuelnim trenutkom:
"Koliko je danas, u vreme korona virusa, važno da poštujemo pravila i budemo u samoizolaciji, toliko smo se tada svaki dan okupljali na stadionu, kafićima i bili zajedno da pokažemo da smo svi jedno. Danas moramo da slušamo uputstva kako bismo što pre uspeli da izađemo iz ovog stanja. Za razliku od NATO agresije, kad se znalo ko nam je neprijatelj i kad da ga očekujemo, za ovaj danas, osim imena, malo šta znamo. Ali, kao što smo tada pobedili, tako sam siguran da ćemo i danas", poručio je Ljubiša Tumbaković.