Trebalo je to da bude duel dva velikana jugoslovenskog fudbala, ali utakmica između Dinama i Crvene zvezde 13. maja 1990. godine na zagrebačkom Maksimiru ostaće upamćena po neredima koji su izbili na tribinama.
Međusobni sukob "Bed Blu Bojsa" i Delija i onaj sa tadašnjom "milicijom" prekinuo je meč pre nego što je počeo, a ispostaviće se bio je to uvod u krvavi građanski rat u Jugoslaviji.
Najupečatljiviji detalj sa Maksimira bila je scena kako kapiten Dinama, Zvonimir Boban na terenu udara policajca.
Ovaj događaj obeležio je Refika Ahmetovića, mladog policajca poreklom iz okoline Srebrenice, koji se i dan danas seća svakog detalja sa zagrebačkog Maksimira.
Svakog 13. maja on se nađe u centru pažnje, a to nije sprečio ni vremenski razmak od 30 godina, ni izolacija u planinskom selu 40 kilometara udaljenom od najbližeg grada.
Ekipa MONDA posetila je Ahmetovića u selu Donje Žedanjsko, smeštenom između Srebrenice i Milića do kojeg se nakon brojnih "serpentina" stiže prilično nezgodnim makadamom koji će uglavnom odbiti slučajne prolaznike.
Ne i meštane poput Ahmetovića, koji u vreme pandemije korona virusa uživa u prelepoj prirodi rodnog kraja i koji se u razgovoru za MONDO prisetio dešavanja u Zagrebu pre 30 godina.
Te nedelje Ahmetović je upravo završio noćnu smenu i trebalo je da ide na dvodnevni odmor kada ga je pozvao komandir i rekao mu da se javi na posao zbog utakmice Dinama i Zvezde koja je bila proglašena za utakmicu visokog rizika.
"Utakmica je trebalo da bude odigrana oko 18.00, a Delije su počele da dolaze u Zagreb oko 5 ujutro. Oni su bili nemirni, tada ih je vodio Željko Ražnatović Arkan, on im je bio vojskovođa. Njih su smirivali kada su narušavali javni red i mir i dovodili su ih do stadiona i stavljali na južni deo tribine. Oni su bili tu zaštićeni, u ogradi, bili su čuvani, niko nije mogao do njih, a oni nisu mogli da izađu. Ja sam bio zadužen da pazim na golmana, svako je imao svoj deo posla".
"BOŽE MOJ GDE SAM JA DOŠAO“
Nerede na Maksimiru, svedoči Ahmetović, izazvali su navijači Dinama koji su bili na severnoj tribini.
"Napravili su problem ovi što su provalili ogradu sa Severa. Kasnije sam od kolega koje su radile uviđaj čuo da su tu ogradu ranije pripremili, sekli i prskali i ostavili samo mali deo da mogu da provale. Kad su krenuli na teren prema jugu, prema Delijama, mi smo zaštitili Delije. Ja sam ih štitio, jer nisam voleo da dođe do sukoba. Jedna grupica je uspela da dođe do juga i tu je došlo do okršaja. Odvaljivali su klupe, sve je letelo. Nekako smo uspeli da ih oteramo. Vidi se tamo da ja sa Istoka teram, on mene nogom, ja njega palicom. Nisam se plašio, mogao sam u tom trenutku i glavu izgubiti, ali za službu i poredak koji sam čuvao nije mi nimalo bilo žao“
"DELIJE NISU DIRALE MILICIJU"
"Bed blu bojsi" su prema njegovom svedočenju planirali čak da ubiju fudbalera Crvene zvezde, Dragana Stojkovića Piksija, a nakon što su zasuli policajce kamenicama, kovanicama, pa i kišobranima, podršku su dobili i sa istočne i zapadne tribine.
U međuvremenu, igrači obe ekipe su pobegli u svlačionice, međutim, ne i Zvonimir Boban i još nekoliko njegovih saigrača.
"Rečeno im je da se povuku i čekaju da se smiri, pa da se utakmica odigra. Ali Boban je došao nasred stadiona i mahao je rukama, okrenuo se prema severu i mahao im da izađu na teren. Desetine njih su izašli na teren kad ih je pozvao. Tamo je bilo metalnih vatrogasnih kanti, jedan od njih je krenuo da tu kantu nabije kolegi na glavu. Kontam ako mu nabije, neće moći da trči, da radi, oni drugi će ga pregaziti i trčao sam za ovim i oteo mu kantu. On me pokušao udarati, ja sam izbegao i počeo sam ga udarati. Dobro sam ga udarao. Kasnije je Boban izjavio da mu je to neki rođak. Ja sam njega oborio i još sam ga tukao, toliko sam bio ljut“, priča Ahmetović.
A onda ga je napao Zvonimir Boban i pritom zaradio udarac palicom.
"DOBRO SAM GA ZAKAČIO PALICOM"
U svemu tome Ahmetović je imao problem sa šlemom koji mu je bio mali i koji nije mogao da pričvrsti na glavi pa ga je držao u ruci, a kada mu je ispao kapiten Dinama je to iskoristio.
"Kad sam se sagnuo, video sam da je on u vazduhu, sastavio je kolena i ruke. I udario me kolenom i rukama na desnu stranu. Rukama po glavi, a kolenima u rebra. Ja sam tako posrnuo".
Ahmetović je bio naoružan i malo je nedostajalo da upotrebi službeni pištolj, ali se srećom pojavio Josip Kuže, trener Dinama koji je odvukao Bobana.
"UBIO BIH BOBANA DA NIJE BILO KUŽEA"
"Kuže je tu odigrao glavnu ulogu. Da nije Kužea bilo, da je on krenuo ponovo, on bi dobio jedan okvir, sto posto. Osam komada, sto posto. I danas tvrdim da bih ga ubio. Meni je 55 godina i danas tvrdim da bih ga ubio samo da nije bilo Kužea. Da se samo vratio ja bih njega ubio", istakao je Ahmetović kojem su i kolege vikale da puca u Dinamovog igrača.
U Zagrebu se sve mirilo oko pola 5 ujutro kada je policija osujetila novi napad na navijače Crvene zvezde na železničkoj stanici i autobusima ih prevezla do Dugog sela, odakle su vozom nastavili ka Beogradu.
Ipak taj 13. maj nije se tada završio za Ahmetovića, već mnogo kasnije, kada je konačno mogao da odahne.
"Odahnuo sam kada je stao rat ovde, tad sam odahnuo. Kada sam sve povezao, složio kockice da sam mogao da budem mrtav, tad sam odahnuo. Dragi Alah mi je dao da još živim, a da sam ga ubio ne bih bio živ".
U razgovoru za MONDO Ahmetović je potvrdio da nije postojala samo ideja o osveti Bobanu, već da je dva dana posle dešavanja na Maksimiru sa prijateljima otišao u jedan zagrebački kafić i pronašao čoveka koji ga je ponizio pred hiljadama ljudi.
"Mi smo išli da njega tražimo, opet sam ja bio presudan da ga ne tuku. Mi smo za dan dva otišli u Maksimir i njega smo pronašli. Nas je bilo pet, šest koji smo dobro bili naoružani i dobro spremni. Kažu mi 'šta god ti kažeš mi ćemo uraditi'. Verovatno je on to prepoznao kad smo mi došli, a bili smo u 'civilki'. Imao sam osećaj da se malo uplašio. Ja sam njemu prišao i rekao sam 'Ja sam taj i taj, možemo popiti kafu', što smo i učinili".
"MOGLI SMO PREVRNUTI KAFIĆ NAOPAČKE"
Zvonimir Boban kasnije je napravio uspešnu karijeru, a Ahmetović nikada nije gledao njegove utakmice, jer ga prezire i smatra da je pun sebe.
Ali Boban ga je pratio u životu...
"Nakon par dana pozvao me komandir i rekao da mi više ne mogu garantovati sigurnost u Zagrebu, ali da izaberem gde želim da me pošalju i da će to srediti. Imao sam i ponudu da idem u Beograd, ali sam izabrao Zvornik. Tu mi je jedan rahmetli Fadil mi je dao nadimak Boban. Bilo je onih provokacija 'što ga nisi ubio, što te on nije ubio'. Zezali su me jer sam znao da izmlatim kriminalce kada ih uhvatim u delu. Tukao sam kriminalce u Zvorniku, ubijao sam Boga u njima i nimalo mi nije žao. Prepoznaće oni kad budu čitali. Uglavnom, taj Fadil mi je dao nadimak Boban, neki tamo znaju moje pravo ime, a neki i ne znaju".
Ipak, ističe, da ne bi odbio susret sa Bobanom.
"OPET BIH S NJIM POPIO KAFU"
Ahmetović kaže da je tek mnogo kasnije bio svestan svih dešavanja na Maksimiru i njihovog značaja i činjenice da je bio direktan akter.
"Milion puta sam pomislio to je sve počelo na Maksimiru. Pa ja sam u istoriji sad kao negativac, a on je kao pozitivac. Moja slika ima u muzeju u Zagrebu, kao negativne osobe, tako su mi ljudi pričali. Mene spominju u istoriji da sam negativac. Neka uče, šta ima veze, spominjaće moje ime. Radio sam svoj posao, čuvao poredak", zaključio je Ahmetović.