Priča o čoveku koji je bio sve samo ne običan golman.
Ekscentričan, kako to samo golmani znaju da budu. Zato je bio slikar, šoumen, ali i ljubimac navijača, od Karaburme, preko Humske, pa do plavog dela Londona. Svi su voleli Petra Borotu.
Bio je drugačiji, svojeglav, zabavan... Bio je inspiracija. Između ostalog i za film Kad porastem biću Kengur, gde je ovekovečena ona čuvena scena sa kačketom. Na današnji dan, Čelsi je potpisao golmana Partizana, a to je nateralo njihove pristali da se prisete svog idola.
Petar Borota je u London stigao kao spas, pošto je trebalo maestralnim odbranama da sačuva ''Plavce'' u prvoj ligi. Nije to uspeo, ali su navijači dobili mnogo više nego što su očekivali, pa mu nije ni zamereno.
Borota je često driblao napadača, istrčavao daleko, pravio šou na terenu, a pored toga unosio i sigurnost poslednjoj liniji odbrane. U njoj je igrao Rej Vilkins, čiju izjavu danas citiraju navijači Čelsija.
''On je tvrd momak. Kada je neko uhvatio volej sa pet metara udaljenosti i pogodio ga pravo u facu, lopta je pukla'', rekao je nakon prvog trenigna legendarni Rej Vilkins koji je pored Čelsija igrao i za Mančester junajted, Milan, PSŽ, Rendžers i brojne engleske klubove.
U Srbiji je daleko poznatija anegdota sa duela Partizana i Crvene zvezde, kada mu je Miloš Šestić ''na prevaru'' zatresao mrežu. O tom događaju je i bivši fudbaler crveno-belih pričao nedavno.
Petar Borota preminuo je 12. februara 2010. godine u Đenovi, gde je proveo poslednjih nekoliko godina života. Pored tri pomenuta kluba branio je i za Brentford i u Portugalu, gde je promenio tri tima, a četiri puta je bio golman reprezentacije Jugoslavije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.