Tačno 30 godina od kako ne postoji Kup maršala Tita. Trofej je nekoliko decenija nakon te 1991. osvanuo u klupskom muzeju Hajduka, jer tim iz Splita nikada nije pomislio da ga vrati u Fudbalski savez Jugoslavije, a onda i Fudbalski savez Srbije, a dugo su morali da ga kriju.
A na današnji dan, baš 8. maja, osvojili su ga pobedom nad Crvenom zvezdom.
Igralo se u Beogradu, na stadionu Partizana, pod velikom tenzijom jer su nemiri na teritoriji današnje Hrvatske već počeli.
Zbog toga, ali i mnogih drugih stvari, ova utakmica ima antologijski značaj. Pokušaćemo da se prisetimo svih najbitnijih detalja sa tog susreta...
Igrači Hajduka tražili su garancije pre dolaska u Beograd, zatim nisu poštovali himnu, a nosili su i crni flor, koji nikada nije do kraja razjašnjen. Na terenu je bilo burno, uz nekoliko sukoba koji su eskalirali, a Zvezda koja je kasnije tog meseca postala šampion Evrope ostala je praznih šaka.
Hajduk nije hteo da putuje
Utakmica u Beogradu imala je uvertiru. Već su počeli neredi na prostoru bivše Jugoslavije. Pre poslednjeg finala kupa bivše države već su se dogodili sukobi u Pakracu, Krvavi Uskrs u Plitvicama, Kristalna noć u Zadru, incident u Borovom Selu i drugi koji su bili vrlo glasna najava predstojećeg rata...
Zbog svega toga, Hajduk nije želeo da putuje u Beograd. Tek uz jake garancije koje je klubu pružio Stipe Mesić, kao i uz obezbeđivanje vojnog aviona, Splićani su prelomili. Finale Kupa maršala Tita igralo se ipak po prethodno napravljenom planu...
Trebalo bi možda ovom prilikom podsetiti i da je onaj čuveni incident sa meča Dinamo - Crvena zvezda na Maksimiru bio skoro čitavih godinu dana ranije, 13. maja 1990. godine.
Publike nije bilo
Iako građanski rat još nije počeo, a u finalu kupa je igrao i beogradski tim, poseta je bila izuzetno ''mršava''. Poslednje finale Kupa maršala Tita gledalo je samo sedam hiljada navijača, koji su više posmatrali raspad države pred svojim očima nego fudbal.
Od trenutka kada su svi igrači Hajduka, sem desnog beka Milija Hadžiabdića, spustili glavu na prve taktove himne "Hej Sloveni", pa do sukoba Štimca i Mihajlovića, zajednička država se raspadala sekund po sekund, metar po metar.
Između Bajerna i Olimpika
Nekoliko dana ranije, Crvena zvezda eliminisala je Bajern u polufinalu Kupa evropskih šampiona. Nekoliko nedelja kasnije, crveno-beli su u Bariju, nakon boljeg izvođenja penala, savladali Olimpik iz Marseja i stigli do najvećeg uspeha jugoslovenskog fudbala.
Zato je poraz srpskog tima bio još čudniji. Splićani su, uz samo jedan postignut gol, odneli trofej namenjen osvajaču kupa i nikada ga nisu vratili, iako im je to bilo poslednje učešće u takmičenju. Zbog promene trofeja koji je dobijao osvajač, kao i raspada države, u narednoj sezoni promenjeno je i ime takmičenja.
Alen Bokšić
Strelac jedinog gola u poslednjem finalu bio je Alen Bokšić. Ofanzivac splitskog Hajduka, koji je kasnije nosio dres Olimpik Marseja, Lacija, Juventusa i Midlzbroa, šokirao je beogradski tim u 65. minutu. Remek-delo nesuđenog napadača Crvene zvezde donelo je Hajduku trofej, a igrače Crvene zvezde ostavilo u neverici.
''Odigrao sam puno velikih utakmica i osvojio puno trofeja, među ostalima i Kup prvaka i Interkontinentalni kup, ali ništa mi to nije toliko važno kao taj trofej s Hajdukom, jedini koji sam osvojio u belom dresu'', rekao je Bokšić, dok su neki njegovi saigrači trofej posvećivali ratnim žrtvama.
Sukob Štimac - Mihajlović
Tokom celog meča tinjao je sukob dvojice igrača. Rat koji nije prestao do danas tada su započeli Igor Štimac sa jedne i Siniša Mihajlović sa druge strane.
Godinama kasnije hrvatski fudbaler pričao je o grubim startovima Mihajlovića, provokacijama igrača Crvene zvezde, uklizavanjima s leđa i pokušaju da se započne incident. Mihajlović je na to odgovarao citirajući reči koje mu je Štimac uputio te večeri u Beogradu. Po rečima sadašnjeg trenera Bolonje, Štimac je pretio klanjem Mihajlovićeve familije u Borovu Selu, mestu nadomak Vukovara u kom je Siniša rođen a koje je razrušeno tokom rata.
Njih dvojica navodno dugo nisu bili u dobrim odnosima, što su pokušali da demantuju u danima kada su bili selektori i vodili tim dve reprezentacije u međusobnim utakmicama prošle decenije.
Najava poslednjeg meča
Incidenti iz finiša susreta kada su isključeni Štimac i Mihajlović bili su samo najava još većeg problema. Crvena zvezda i Hajduk odigrali su posle tog finala još jedan susret pre raspada Jugoslavije, a to je bio prvenstveni meč u šampionatu koji je beogradski tim osvojio. I ponovo je bilo burno.
Na meču koji je Milojko Pantić obeležio opaskom da gosti ni cveće nisu doneli (a jesu), Dragiša Binić je nokautirao Špacu Poklepovića. Razloga za udarac treneru gostiju nije bilo, već je Binić pomešao trenere! Imao je nameru da udari Josipa Skoblara, koji je provocirao nakon finala Kupa Jugoslavije, ali je u međuvremenu Hajduk promenio šefa stručnog štaba.
Poslednje finale Kupa maršala Tita
Datum: 8. maj 1991. godine
Publika: 7.000 ljudi
Stadion: JNA
Crvena zvezda: Stojanović, Radinović, (Stošić), Marović, Jugović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević, Binić
Hajduk: Mihačić, Hadžiabdić, Kovač, (Osibov), Štimac, Setinov, Bilić, Kozniku, Miše, (Jeličić), Bokšić, Vučević, Jarni