Pre tačno sedam dana otputovao sam u Augzburg slepo verujući u tri teze o Nemačkoj koje nikada nisam ni dovodio u pitanje; nemačka medicina je najbolja na svetu, sve može da prođe, samo auto mora da bude iz Nemačke i nema ti turnira dok ti to Nemac ne organizuje. S obzirom na to da se (srećom) još nisam kljukao lekovima za smirenje zbog igara reprezentacije Srbije, kao i da sam testirao autobuse, tramvaje i vozove umesto automobila, ostaću i dalje pri čvrstom uverenju da su u pitanju neoborivi stereotipi. Ali, ako još jednom čujem nešto o Nemcima i organizaciji…
Pokušao sam da ćutim, nadajući da će se situacija popraviti, međutim kako je iz dana u dan na snazi sve veći amaterizam - ne bih ja bio ja da ne "progovorim i na du**". Za sada ovo čitavo Evropsko prvenstvo izgleda kao da je napravljeno uz pomoć štapa i kanapa u nedostojnoj zemlji bez ikakve potrebne infrastrukture i ljudstva za takav podvig. A ništa ne govori da će se promeniti u budućnosti, posebno jer je dobrim delom kriva i krovna organizacija.
Srpski novinari su recimo i pre početka turnira imali problema sa akreditacijama zbog dijakritika u svojim imenima, tako da su gubili vreme, živce i novac u pokušaju da isprave sitnicu koja je mogla i morala da se reši u dva klika. Na moju sreću, prevario sam sistem sa svojim "č" i "ć" (i dalje niko ne zna kako) i mislio da ću za razliku od drugih proći bez nerviranja, ali to je zapravo samo služilo da nam najavi raspad sistema. Ako iko još veruje da postoji bilo kakav sistem.
Na otvaranju turnira na "Alijanc areni" sam se gotovo 45 minuta gurao u redu sa navijačima, što na kraju ne mora da bude loše za priču poput one sa Škotima, ali se potom na "Veltins areni" to pretvorilo u agoniju i čisto gubljenje vremena. Novinari su čekali više od sat vremena na kiši samo zato što je na pregledanju akreditiacija radila tek jedna osoba. I to je čista lutrija. Nekada čitač ne radi (opet niko ne zna kako) i možete da se vratite u hotel ako ste "crveni". Ništa drugo ne preostaje. Nemci sa vama ne žele ni da pričaju na engleskom i slušaju vaša tužna objašnjenja, samo pokažu prstom i viču: Raus!
Svuda oko stadiona postavljene su table koje daju netačne ili polovično tačne informacije, a ukoliko razgovarate sa volonterima, teško da bi oni znali da vam kažu i ime objekta na kom se igra utakmica. Tako recimo na prvom meču Nemačke i Škotske na "Alijanc areni" niko od 30+ ispitanih nije mogao da pronađe moje rezervisano mesto, pošto jednostavno i ne postoji, pa sam kao i svaki Srbin iskoristio situaciju i zauzeo najbolje. S druge strane na meču Srbije i Engleske na "Veltins areni" čak i najvažniji ljudi u organizaciji bili su u nedoumici (bolje rečeno nisu imali pojma) gde se nalazi miks-zona, onaj prostor u kome je Dušan Tadić rekao da je najspremniji u ekipi. Na kraju, sve se pretvorilo u opštu jurnjavu, dreku i otvaranje redom svih vrata na stadionu, tako da nije mnogo nedostajalo da se poput onog Engleza probudim u četiri ujutru, zaključan i očajan unutar jedine lepe stvari u Gelzenkirhenu.
Ali, da se ovo ne pretvori u samo novinarsko kukanje, daleko da je nama najgore na svetu, kroz pakao prolaze i navijači. Nemačka je odlučila da organizuje Evropsko prvenstvo i u "mrtvim" gradovima poput Gelzenkirhena u kojima kao da jedva čekaju da isprate turiste kući. Tako nikome nije palo na pamet da red-vožnje prilagodi aktuelnim dešavanjima, pa su najsporiji čekali promrzli i do tri-četiri ujutru na železničkoj stanici. O gradskom prevozu do stadiona i da ne pričamo.
Takve stvari ni slučajno nisu mogle da se dese na Svetskom prvenstvu u Kataru gde je informisanost volontera i zaposlenih bila na daleko višem nivou, dok je prevoz - iako se sve igralo na jednom mestu - funkcionisao skoro savršeno. O bezbednosti da i ne govorimo, nemačka policija je nekoliko puta zakazala potcenivši navijače, što pod hitno mora da se promeni jer se tek u nokaut fazi očekuje još više Engleza, Italijana, Francuza… Ukoliko se ne bude radilo na tome, nažalost deluje da nas čeka potpuna katastrofa.
Nije izgleda ni Nemačka ono što je nekad bila. Ili nikada nije ni bila ono što nam naši stari pričaju... Ali, to ćemo ostaviti za neku drugu epizodu "mitbastersa".
BONUS VIDEO:
(MONDO - Milutin Vujičić)