Nije debakl, nije katastrofa, ali jeste neuspeh. Srbija se odavno već vratila sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj gde, još jednom, nije uspela da napravi iskorak kakvom su se navijači nadali. Ima tu i do toga kako vidimo sami sebe, gde nam često nerealna očekivanja "pomute um", nateraju nas da mislimo da nam je mesto tamo gde realno nije... Međutim, kada se podvuče crta, nije da se nije očekivalo više od dva boda u grupi sa Slovenijom, Danskom i sa Engleskom. I nije samo do bodova sa našim fudbalerima, ima i do igre, zalaganja i opšteg utiska koji ostavimo.
Upravo je kukavički pristup Srbije, na kakav nismo navikli od dolaska Dragana Stojkovića za selektora, bio je najveći okidač da se nezadovoljstvo pretvori u pokliče za promene. Bez obzira što je FSS pred put u Nemačku potpisao novi ugovor sa Piksijem, ne da nije nemoguće da bude smenjen do početka novog ciklusa, nego su vrlo male šanse da sačuva posao.
Da se odluka donosila "vrućih glava", Piksi ne bi imao nikakvu šansu, bio bi smenjen i pre nego što saopšti svoju odbranu, prosto jer je reprezentacija ponovo razočarala. Ipak, kako prolazi vreme, nisu baš svi u Fudbalskom savezu Srbije (FSS) saglasni oko ideje da je neophodno promeniti selektora. Umesto da ideja "proključa" u užarenom loncu, neki su pak izgubili apetiti i počeli da se premišljaju da li je to najbolje rešenje u ovom trenutku.
Jednostavno, Piksi na svojoj strani ima pojedine argumente zbog kojih bi mogao da sačuva posao, posebno ako pruži uverenje da može da izvede tim na pravi put. Nije sve ni tako crno kao što je javnost na prvu osetila, a nije sve ni tako belo kao što je selektor pokušao da predstavi - i naišao je na otpor i svojih fudbalera.
Za početak potrebno je da se svi pogledaju u oči, iznesu rezultate, a nakon toga treba doneti konačnu odluku - da li Piksi treba da ostane selektor ili dovodimo novog trenera?
STAGNACIJA OZBILJNO BOLI
Od "one" pobede nad Portugalom, Srbija jedva da se pomerila unapred. Ako nije i unazad. Neki će reći da je to bio samo bljesak zbog koga nismo videli mrak u kome se inače nalazimo, pa da stoga i ne treba očekivati da igramo dobar fudbal, ali probudila se nada da Srbija to može. I u to uveravaju i selektor i fudbaleri...
Prošlo je već tri godine od pobede u Lisabonu i od tada čini se da bar polovina problema koji postoje u našoj igri nije rešena. Tek što smo saznali ko su prvi golman i "trojka" ispred njega, počeli smo da lutamo sa bekovima, veznim igračima, ali i formacijom jer nije jasno da li hoćemo da napadamo, da se branimo ili samo da "udovoljimo" igračiima koji žele da su na terenu. To je na kraju rezultiralo time da bez prepoznatljive uloge ostane Tadić, da je Sergej nikad zbunjeniji, a da smo čak uspeli da "upropastimo" i napad koji je valjda jedini i funkcionisao od tog Portugala. Kao da je vezao igračima jednu ruku iza leđa.
Tri utakmice na Evropskom prvenstvu pokazale su da smo taktički među najslabijim reprezentacijama Evrope i da nas baš zbog toga drugi, i sa slabijim sastavima, uspevaju nadigrati. Takođe, postavlja se pitanje i koji je to fudbaler u poslednje tri godine, bez pomenutih defanzivaca, uspeo da zaigra bolji fudbal nego pre dolaska Piksija.
ATMOSFERA U TIMU JE NARUŠENA
Ako je za nešto moglo da se kaže da je dobro od dolaska Piksija, onda su to osmesi na treninzima. Ima ih i danas, ali kao da se iza njih krije briga - kako za sopstvenu ulogu, tako i za selektorove odluke koje mnogima nisu bile jasne. Iako ni na jedan način javno nije "gurnuo svoje igrače pod voz", selektor kao da je malo izgubio nit sa svojim fudbalerima, valjda pomalo i sam svestan činjenice da su zbog njega mnogi izgledali daleko ispod svog nivoa.
Sve je "eksplodiralo" posle izjave kapitena Dušana Tadića koji nije mogao da oprosti selektoru Piksiju što ga je ostavio na klupi protiv Engleske i tako, po njegovom mišljenju, uskratio Srbiji šansu da dođe do pobede. Bio je tu Tadić besan ne samo zbog toga što se njegova uloga smanjuje, nego i što taktički to nije bilo dobro rešenje, pošto kao bivši igrač Maurisija Poketina i Erika ten Haga "ponešto i vidi" kada ne štima. Tako su Mitrović i Vlahović bili odsečeni od svih dešavanja dok kapiten nije ušao na teren, a potom nije izdržao, nego je posle solidne partije našeg tima počeo da ruši autoritet selektora.
Donekle se ujedao za jezik, ali nije uspevao, svi su videli da problem postoji, a pred povratak u Srbiju počelo je da se priča i da je saopštio Savezu da neće igrati više za tim dok je Piksi na klupi. Pored njega su tu navodno učinili još i Rajković, Milinković-Savić i Mitrović, koji to nisu ni potvrdili, ni demantovali. Nije pomogao ni Rade Bogdanović konstantnim dolivanjem ulja na vatru.
NI NAROD VIŠE NE VERUJE SLEPO
Stav, držanje, harizma, osmeh i rezultati. Sve ovo imao je Dragan Stojković Piksi pošto je seo na klupu reprezentacije Srbije, brzo ubedivši narod da mu veruje kao u danima kada je loptu imao u nogama. Naročito je sve eksplodiralo kada je, u potpuno drugačije maniru od onog na koji smo navikli, poručio da kod njega "nema eventualno", nego će Srbija da ide u Katar. I bi tako, ali od tada nije ispunio više nijedno obećanje dato narodu.
Poverenje je vremenom počelo da se kruni, Piksijeve izjave su sve više delovale kao motivacioni govori koji ne daju rezultate, kao da je držao propovedi među bezbožnicima. Na sve to naslonila se i njegova odluka da nijednom ne osudi fudbalere, iza kojih je uvek čvrsto stajao, gurajući probleme pod tepih. I zbog toga bi sve to moglo da dođe na naplatu: Kao u onoj pesmi: Zato što sam ti, verovala slepo...
Da bi povratio poverenje nacije, kao što je to bilo pred Katar, Piksi bi morao da sa reči pređe na dela - i uradi i više nego što je to bilo u prvi mah. Samo, kod nas se teško dešavaju iskupničke epizode, a Piksi je prvu proćerdao posle Katara.
Čulo se lepo u Minhenu kada je izviždana cela ekipa.
IMA LI NEŠTO POZITIVNO? IMA!
Nije sve, naravno, toliko crno - ima i nijansi sive... Tako je najveći argument za ostanak Piksija na klupi Srbije činjenica da je od 2021. godine selektor i da ovu ekipu zna u dušu, samo mora da bude mnogo otvoreniji prema njoj i da ne dozvoli da sat i po pred odlučujuću utakmicu prvi put saznaju sastav.
Menjali smo selektore kao na traci, nismo praštali ni dva-tri loša rezultata, dok bi Piksi mogao da pokuša da nas odvede i na treće uzastopno takmičenje. Ni dva, niko nije uspeo sem njega. Kontinuitet je nekada osnova svakog uspeha, posebno u reprezentativnom fudbalu, što se može videti i na primeru i na primeru Francuske, Engleske, Hrvatske, Mađarske, Slovenije, Danske, Gruzije...
Naravno, ne treba biti slep i pokušavati popraviti nepopravljivo, tako da je najvažnije čuti od Stojkovića da li ima rešenje za izlazak iz krize, koju praktično nije želeo ni da prizna do sada. Ako ima, ima jedan valjan argument da ostane na klupi.
MILIONI I NOVI TRENER
Fudbalski savez Srbije je potpisao sa Piksijem ugovor do Svetskog prvenstva 2026. godine, pokazujući time da veruje u njegov rad, ali je iza svega ostala velika kontroverza - da li se tim potezom selektor samo obezbeđuje od otkaza u slučaju neuspeha? Prema njegovim rečima, novac ga ne zanima i može da ga zaradi gde god poželi, ali je snažno agitovao da ipak "šarne" potpis pre nego što počne turnir.
Na taj način, Piksi može skrštenih ruku da čeka odluku Saveza jer mu pripada milionsko obeštećenje u slučaju raskida ugovora, što sigurno "hladi" mnoge od ideje o promeni selektora. S druge strane tu je problem i njegovog naslednika, pošto ne želimo da dođemo u situaciju baš pre njegovog odlaska, kada je otpušten Tumbaković, a onda se nedeljama "rondalo" za novim trenerom.
U ovom trenutku zapravo i ne postoji prvi, jedinstveni kandidat za njegovog naslednika, iako se stidljivo provlačila ideja o dolasku Slaviše Jokanovića. Ni sam Jokan nije siguran da li želi da se upušta u ovu avanturu, za sada se samo "opipava puls" u slučaju otkaza Piksiju, dok zaista zabrinjava koliko Srbija nema trenera kojeg bi mogla "na prvu da pozove". Zato se sve više pričalo o strancu na klupi, pojavila su se neozbiljna rešenja u vidu Joahima Leva, a jedina istina je da se zvanično nijedan kandidat nije još iskristalisao.
Ko će biti novi selektor Srbije?
BONUS VIDEO:
(MONDO - Milutin Vujičić)