Aleksandar Mitrović postigao je protiv Švajcarske svoj 59. gol u dresu reprezentacije Srbije i "lepotica" zbog koje je skočio ceo stadion u Leskovcu sumira zapravo celu njegovu karijeru. Nakon već "milion duela" sa protivničkim fudbalerima i već dušom u nosu u 60. minutu, Mitrović je odlučio da potrči za nemogućom loptom koja je napamet ispucana u kontri.
Na polovini terena na nju kreću samo Mitrović i Akanđi, s tim da je Švajcarac više prati pogledom i džogira, verujući da će umorni i kršni Smederevac odustati jer lopta sigurno ide u aut. Međutim, ne bi Mitrović bio miljenik navijača reprezentacije Srbije da je odustao od trka za ovom loptom, pojurio ju je i u svom maksimalnom ubrzanju, rušeći sve predrasude, zakone fizike i sporta. I ne samo da je sačuvao u terenu, nego je odlučio da "izazove" Akanđija, jednog od najboljih štopera sveta, da odigraju jedan na jedan. Navikao je u Premijer ligi na brže fudbalere od Mitrovića, pa i na treningu gde mora da se "bakće" sa suludim korakom i ubrzanjem Erlinga Holanda, ali kada ga je Srbin ubacio "u svoju brzinu", više nije znao šta da radi.
Akanđi se povlačio pred Mitrovićem, verujući da će Srbin ostati bez snage i da će dok se "dogega" do gola imati pomoć već svih svojih saigrača, međutim inteligencija je i dalje najvažnija stvar u fudbalu. Opet dokazano. Usmeravao je loptu u svoju desnu stranu, tražio prostor za šut, a onda video da Rodrigez dolazi u kontrasmeru i da prati Samardžića koji protrčava iza Mitrovića. Cenio je da će uslediti dodavanje, a Mitrović da će Rodrigez zakloniti svog golmana Kobela. Imao je samo milisekund da ispali "bombu" i pogodio je, za jedan od svojih najlepših golova u karijeri.
Iako je Kobel bio u svom uglu i čekao tamo loptu, iako su ga branila još četvorica igrača protiv samog Mitrovića, nije mogao da vidi loptu pre nego što mu je bila iznad glave, a to mogu samo napadači koji su potpuno svesni svojih vrlina i mana - i znaju kako da ih naglase i sakriju. Za dobro svog tima.
Taj kvalitet koji poseduje Mitrović ne da ne poseduje mnogo napadača, nego je generalno redak među fudbalerima, i Srbija mora da nauči još više da ga ceni. Nije bez razloga predsednik FSS Dragan Džajić dobacio "nemoj njega neko da mi dira" kada je opet ugledao Mitrovića na treningu reprezentacije i nije čudo što naš državni tim izgleda ratobornije sa njim na terenu. Snaga, energija i inteligencija koju poseduje Mitrović daju posebnu "aromu" igri svakog tima i greh je to ne iskoristiti na pravi način, posebno jer se radi o lideru koji je sposoban da to isto prenese i na svoje saigrače.
Znao je Mitrović i da odigra loše, posebno kada je imao problema sa fizičkom spremom i hteo je "preko svojih mogućnostI", a koliko god da je dao Srbiji - uvek je bilo komentara da nije najbolji srpski napadač. Tako je bilo očekivano da ga Jović "istisne" oblačenjem dresa Real Madrida, isti je slučaj sa Dušanom Vlahovićem u Juventusu.
Kada već nisu uspeli da se nametnu svojim igrama u reprezentaciji Srbije (ni u klubovima), kompromis je bilo da probamo sa dva špica. Razumljiva je donekle i želja selektora Piksija da udovolji svima, da nema nezadovoljne u timu, ali nažalost to nam se više puta obilo o glavu i možda je rešenje zapravo sve vreme pred nosom. Treba da igra najbolji tim, a ne najbolji igrači, nije toliko komplikovano kao što se čini.
A sudeći kako Mitrović igra za svoju reprezentaciju - iz nje niko ne sme da ga istisne dok sam ne kaže "dosta". Barem dok se ne pojavi napadač koji državni tim shvata ozbiljno poput njega.
BONUS VIDEO: