Legenda srpske, jugoslovenske i svetske košarke, Zoran Moka Slavnić, dao je intervju za zagrebački "Večernji list" i u njemu govorio o svojoj igračkoj, trenerskoj karijeri, o svojim prijateljima u Hrvatskoj, ali i o odnosu dva naroda.

Između ostalog, rekao je...

"Supruga i ja živimo planski. Kao sportista obišao sam ceo svet, a sada više volim ove jednostavne izlete po Srbiji, a bili smo i u Hrvatskoj, iz koje nosim lepa sećanja, što ne znači da o svima mislim lepo. One koji su nacionalisti ne volim, s takvima nisam imao dodira. Ja sam jugonostalgičar i takav ću i umreti, a ako Hrvat ne sme reći tako nešto, onda je to vaš problem. Ostvarili ste svoju želju za otcepljenjem i nema potrebe da vi imate kompleks Srba i Jugoslavije, a vidim da se kod vas briše i sve što je bilo dobro u to vreme. Ne moramo se voleti, ali nema ni potrebe da se mrzimo. Ne smemo biti zatrovani politikom, a neki su vaši sportisti tokom rata požurili da kažu nešto protiv Srba da bi se tako uvukli u guzicu političkom establišmentu", rekao je olimpijski šampion.

Možda će vas zanimatiKošarkaZLATNI MOMCI: Moka Slavnić, organizovana improvizacija
KošarkaMoka: Ako je srebro na EP uspeh, ne bih da kvarim

"Da ne bude zabune, iz Hrvatske mi nisu ostali nikakvi ožiljci. Štaviše, rekao bih da su me više voleli u Hrvatskoj nego u Čačku ili Valjevu. Ja sam 'partizan', a oni su 'četnici', tu se malo šalim na račun NOB-a i Drugog svetskog rata", dodao je.

Slavnić je bio trener od osamdesetih godina, a poslednji put je sedeo na klupi 2007. kada je vodio reprezentaciju Srbije na Eurobasketu u Španiji. Njegovi "moskitosi" su neslavno završili to takmičenje, koje su više od rezultata obeležili momenti van terena, poput čuvenog izliva besa Darka Miličića prema sudiji tokom razgovora sa novinarima.

U grupnoj fazi Srbija je završila kao poslednja iza Rusije, Grčke i Izraela.

"Uveo sam devet novih igrača u reprezentaciju i sramotno je to što mi nisu dopustili da odrastam s tim naraštajem. Poraz od Izraela, a pobeda bi nas odvela dalje, bio mi je najtužniji dan u životu. Tužniji nego kada su mi umrli otac i majka. Među ostalim, to je bio i Teodosić, koga sam uzeo u reprezentaciju iako je tada bio tek rezervni plejmejker u FMP-u. Istorija je kasnije pokazala da sam pokrenuo nešto kvalitetno, a to što sam sebe pokopao kao pojedinca, to je ništa u odnosu na zemlju. Te 2007. svi su shvatili da sam ja trenerski umro, jedino ja nisam, nadajući se u ovih 13 godina ne znam čemu".

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(Mondo/Večernji list)