Nekadašnji libansko-američki košarkaš Roni Sajkli (59) bio je krajem osamdesetih i devedesetih NBA as koji je stigao i do Evrolige, a ostavlja decenijama dubok trag i u haus muzici kao di-džej.
On i dalje drži rekord Majami Hita, jer je na jednoj utakmici ostvario čak 34 skoka, što je ostvarenje kakvo će veoma teško dostići bilo ko, pa i najbolji igrači sveta poput našeg Nikole Jokića. Tim učinkom je ispisao istoriju franšize, ali mu je i dalje falilo mnogo do NBA rekorda u broju skokova jednog igrača na utakmici, koji i dalje drži Vilt Čemberlejn sa 55 skokova 1960. godine. Ostao je upamćen kao košarkaš koji je 1990. zvanično najviše napredovao u NBA ligi, a imao je živopisnu karijeru kao i čitav život, u kojem uživa iz sve snage.
Sve je počelo u Bejrutu
Roni Sajkli rođen je u Bejrutu 1965. i živeo je u Libanu deset godina, do selidbe u Sjedinjene Države. U Libanu je u istom periodu živeo i strašno stradao i otac NBA legende Stiva Kera. Poput njega, i stric Ronija Sajklija takođe je bio kidnapovan 1987. godine, u periodu u kojem je Sajkli već bio u Americi, pa je porodica morala da skuplja novac da bi platila otkupninu.
U tako nasilnom okruženju Sajkli je proveo najranije detinjstvo, u kojem je sa osam godina video kako bomba eksplodira ispred njegovog stana jer je u zgradi bila štamparija jednog magazina. Porodica je posle tog napada izdržala još dve godine. Kraj je bio kada je Sajkli morao da šeta kroz svoje naselje sa mašinskom puškom u ruci koji ju je njegov otac koristio da bi zaštitio sebe i svoje najbliže. Od tog trenutka, bilo je vreme za selidbu.
Otac Ronija Sajklija, Fred, otišao je potom u Atinu, u kojoj je Roni odrastao i počeo da igra košarku, postavši i nesuđeni košarkaš Panatinaikosa. Tadašnji igrač Panate Takis Koroneos preuzeo je brinu o njemu, preporučio ga i prvom timu "zelenih" i zaista se priključio Atinjanima, ali nije imao pravo da igra jer nije imao pasoš, a do 1988. nije bilo stranaca u tamošnjoj ligi.
Tokom 1983. godine je kao 18-godišnjak trenirao i sa grčkom reprezentacijom, ali nije mogao da igra iz istog razloga - falila su mu grčka dokumenata. Bez obzira na to, sedeo je kraj njene klupe sve do 1987. godine i finala Evropskog prvenstva u Atini u kojem je Grčka kao domaćin pobedila Sovjetski Savez. U tom periodu u Americi se uveliko čulo za njega i za njegov talenat.
Godina 1983. bila je velika u njegovom životu jer je u Njujorku počeo da pohađa Sirakjuz univerzitet. Na tom mestu je Amerika čula za njega, a "nije mogla da živi" od pominjanja njegovog imena kada je 1987. godine predvodio svoj koledž do pobede protiv Indijana Hušersa u finalu NCAA turnira. Prosečno je postizao 22 poena uz 11 skokova i postalo je jasno da stiže velika NBA zvezda, samo je bilo pitanje ko će je odabrati na draftu. Bio je to Majami Hit, novoformirana franšiza čiji je Sajkli bio prvi "pik" 1988. godine, kada ga je odabrala sa devete pozicije.
Prijatelj sa Markom Jarićem
Sjajni centar ujedno je postao i prvi Libanac koji je zaigrao u NBA ligi i ekspresno je postao jedan od najboljih centara ui ligi. U sezoni 1990/91 prosečno je hvatao 11,1 skok po meču i sa prosekom od 16 poena dočekao nove mlade lavove Majamija, Glena Rajsa i Stiva Smita. Iz godine u godinu je napredovao, stigao i do proseka od 17,3 poena i dobio nadimak "Spin doktor", zbog svog karakterističnog poteza na niskom postu.
Bio je veoma popularan i svoju popularnost je znao da koristi u pravu svrhu, pa je tako 1992. godine pozvao Medžika Džonsona na basket "jedan na jedan" usred polemike da li bi velikanu Lejkersa trebalo dozvoliti da igra iako je zaražen virusom HIV.
"Osećam se neverovatno blagosloveno i zahvalno dok slavim 32 godine rekorda od 34 skoka na jednoj utakmici", napisao je on prošle nedelje na društvenoj mreži Instagram, a ispod te objave razmenio je i poruke sa svojim prijateljem srpskim košarkašem Markom Jarićem, takođe bivšim NBA asom.
Pogledajte njegovo sećanje na taj rekord.
U jesen 1994. godine Majami ga je poslao u Golden Stejt za Sašu Danilovića, jednog od najboljih srpskih i evrpskih šutera u istoriji koji je ostavio trag na Floridi. Ipak, Sajkli se nije dugo zadržao među "ratnicima", iako je postizao 12 poena po meču. Već u novembru 19996. otišao je u Orlando, u kojem je imao pretežak i nemoguć zadatak - da zameni Šekila O'Nila.
Davao je sve što je mogao, bio drugi strelac tima - odmah iza lidera "Penija" Hardeveja, i iako je postizao po 17 poena i borio se protiv svog Majamija i Alonza Morninga u plej-ofu, povrede su postale već njegov prečesti problem u toj fazi karijere. Zato nije bilo iznenađenje kada je u sezoni 1998/99 samo nakratko boravio u Nju Džersi Netsima i brzo se rastao sa njima zbog teške povrede stopala, posle čega je došao u Barselonu i u njoj odigrao samo tri utakmice u ACB ligi i samo četiri u Evroligi. Tu je bio njegov košarkaški kraj, posle kojeg se posvetio muzičkoj karijeri.
"Sport je moja ljubav, ali muzika je moja strast"
Još u tinejdžerskim godinama, sa 14 je počeo da uči u Grčkoj kako da postane di-džej i nakon kraja karijere potpuno je ušao u muziku.
"Sport će uvek biti moja ljubav, a muzika će uvek biti moja strast", govorio je on u periodu u kojem je puštao haus, tehno i druge žanrove. Imao je i svoju radio-emisiju sve do 2012. godine, a u kasnijim godinama posvetio se privatnom biznisu sa nekretninama. Tako je stvorio kompaniju koja je vredna nekoliko miliona dolara.
Govori četiri jezika - engleski, grčki, arapski i francuski i putuje svetom puštajući muziku.
"Puštao sam muziku na Ibici, u Bejrutu, na Mikonosu i u Turskoj. Obično svako leto provodim na Ibici i non-stop putujem. Uvek radim na nekom singlu, tokom šest-sedam godina muzičke karijere puštao sam muziku u svakom većem klubu na svetu o kojem ljudi samo sanjaju. I blagosloven sam da sam to ostvario", rekao je Roni Sajkli jednom prilikom o svojoj najvećoj strasti u kojoj je već decenijama veoma uspešan. Toliko da ga mlade i više ne tako mlade košarkaše i ne pamte kao košarkaša.
Poslušajte Sajklijevu muziku:
