Miroslav Raduljica (37) nedavno je završio karijeru, od prvih profesionalnih dana na terenu, pa sve dosad primenio je veliki broj klubova i kako i sam kaže 'proputovao pola sveta zbog košarke'. Ipak, zvanični kraj nikada nije objavio, a u MONDO podkastu "Priča za medalju" otkrio je i zbog čega.
"Uslovno rečeno, nisam ni sada završio karijeru. Nisam je ni sad zvanično završio, ne volim te pompezne stvari. Najradije bih voleo da samo nestanem, što će se verovatno i desiti. Neće biti oproštaja, ničega, to je bezveze za mene i za moj karakter. Nekoliko puta sam završavao karijeru, odnosno imao duge pauze, jer u martu završiš karijeru u Kini. Možda da objavim kraj karijere, a neko me pozove, onda bih morao da se predomislim i vratim", kroz osmeh je ispričao Raduljica Andriji Geriću.
"Ljudi me sretnu na ulici, pitaju me - jesi ti odavno završio? Pa, nisam, samo ti ne pratiš. Ali to je opet perspektiva ljudi i ne krivim ni njih, ne želi da me više pitaju"
Raduljica u ovoj fazi karijere "rasprema kofere" i nalazi vreme da uživa u stvarima koje voli.
"Volim motore, knjige... Volim razne stvari, i psihologiju, ali to je 'go-to' štivo, što su naši stari govorili. Nekad se ulenjim, pa da bih pročitao knjige koje nisu lake za čitanje moram da se uvedem sa nekom lakšom literaturom. Pre dve godine sam ponovo pročitao Gospodara prstenova jer mi lako ide", rekao je Raduljica.
Sa kojim likom iz Tolkinovog dela bi mogao da se poistoveti?
"Ne znam, sa Aragornom. Postane on je 'underdog', autsajder, a onda postane kralj i to pravedni kralj. Voleo sam lik u Mračnoj kuli, taj lik revolveraša koji je zacrtao svoj cilj, ima neke borbe u sebi, pravedan je i ide samo napred, a nekako sam sebe video na taj način"
Čime Radulja planira da se bavi?
"I tokom karijere spremao sam se za to slušajući starije, trudeći se da naučim na tuđem iskustvu, što nije toliko vredno kao kada naučiš na svom. Imao sam dosta lekcija na svom iskustvu, u tom smislu su za mene kvalitetne. Slušao sam starije i pokušavao da se edukujem za neke poslove kojima ću se možda baviti nakon karijere, da istražujem stvari koje bi mogle da mi pomognu da ne budem nesnađen. Mislim da je mnogo mojih kolega nesnađeno nakon završetka i ne krivim ih, prirodno je to kada si bio fokusiran na toi potpuno"
"Nikad nećemo saznati da li bih bio bolji ili gori da sam bio posvećeniji. Ako ti je drago gde si sada, a meni je drago gde sam i u kom pravcu ide, onda je to znak da sam nešto dobro radio i da je moj put bio takav kakav je trebalo da bude da bih bio zadovoljan. Otvarao sam neke poslove, bavio sam se nečim i ima više pravaca u kojima bih da idem. Neće mi biti dosano. A, možda me neko i pozove, pa ne bude kraj karijere".
Da li planira da ostane u košarci?
"Voleo bih da ostanem u sportu. Imao sam fitnes-centar sa partnerom i kumom pre desetak godina. Imao je više delatnosti. Korona nas je 'pocepala' i nismo uspeli da se vratimo, pa smo to pauzirali, ali želeo bih time da se bavim i da kroz to ostanem u sportu, a ne ona priča 'trener'. To me zaista ne zanima, niti me je zanimala"
Šta bi rekao roditeljima današnjih klinaca u sportu?
"Da smanje malo doživljaj. Nisu svi Novak Đoković, prime se kad pročitaju nešto u novinama, a ne možeš ti od dedeteta od 10, 11, 12 godina da vidiš. Samo bih voleo da sam se ja više igrao, da mi je bilo dozvoljeno da se više igram u košarci, jer je uvek od početka bilo da praviš 'univerzalnog vojnika', samo pobeda, samo medalja..."
"Jokić je rekao jednom prilikom da naš narod ne voli košarku, već voli pobedu i medalje. To je velika istina. Pusti bre dete da se samo igra, da samo nešto odluči, to je moja poruka roditeljima".
Šta bi savetovao klincu koji danas počinje?
"Treba se baviti sportom, kao prvo. Neće biti isprazna fraza, jer nas je sport naučio mnogo stvari, i profesionalni sport i amaterski. Imajući više slobodnog vremena, primećujem da ljudi koji nisu bili u sportu ne znaju da se ponašaju u grupi. Ne znaju grupnu dinamiku i ne samo da je ne znaju, nego nemaju ni blagu vezu o njoj. Ne osećaju je i vidim da se tu bolje snalazim, možda zato što sam tokom karijere pokušavao da budem bolji timski igrač, a ne individualni igrač i nisam gazio preko drugih. To mi je degutantno. Ne volim da se tome uče deca, kao ni da svi dobiju medalju".
Ko je trener koji je najviše uticao na Raduljicu?
"Nemam pravi odgovor, možda sam ja naopak, pa neko nije pokušao da bude mentor", nasmejao se Raduljica. "Košarkaški je najveći uticaj na mene imao Slobodan Klipa, jer sam proveo sa njim najviše vremena. Bilo je tu mnogo trenera, od svakog sam uzeo ponešto, od Saleta, i od dobrih, i od loših... Romantično zvuči da kažem jednog"
Bonus video:
