Andrija Gerić je javnosti postao poznat kao odbojkaš, nebrojano puta je bio zadužen da unese radost u domove zbog velikog broja medalja koje je sa reprezentacijom Srbije osvojio. Olimpijski i evropski šampion, ali i vicešampion sveta, sve to je u karijeri postigao domaćin MONDO podkasta "Priča za medalju".
Posle vrhunske sportske karijere Gerić je uplovio u vode psihologije, gde mlađim kolegama prenosi dragoceno stečeno znanje i pomaže im u različitim preprekama. Uz sve to, postao je i novinar, a ovo je priča o njemu...
Odakle interesovanje za sportsku psihologiju?
"Nije to odjednom došlo, najpre sam završio fakultet, ali ideja je bila da se bavim psihologijom, zato što sam još davno završio za trenera, ali sam shvatio da ću kao trener imati uticaj samo na odbojku, a kao sportski psiholog ću imati mnogo širi uticaj. Zato sam završio fakultet i razne neke obuke i počeo to da radim... I onda sam ja mislio da će svi kod mene da pohrle, samo su mene čekali", kroz šalu je započeo priču Andrija Gerić o svom zanimanju.
"Uvek te realnost malo lupi po ušima i to nije bilo tako. Trebalo mi je dosta vremena da ljudi saznaju za mene, čak i danas ne znaju da se time bavim. Ono što je lepo u ovom poslu je da se pomogne ljudima, ali i da se nauči dosta o raznim sportovima. Sad sam došao i na nivo da mogu da biram klijente - radim sa vaterpolo reprezentacijom, jednim fudbalskim klubom i odbojkaškim."
"Osnovna stvar sporta je da poveže ljude"
Koliko je profesionalnom sportisti lakše da uplovi u sportsku psihologiju, nego nekome ko se time nije bavio?
"Evo jedne metafore - kad je neko majka, pa sad daje savete o majčinstvu i kada neko nije majka, nego je učio iz knjige, a tamo svašta piše, ali ne zna baš o tome... Kod nas ima baš puno takvih primera. Mislim da mi to puno pomaže. Igrao sam i u lošoj ekipi i u najboljoj ekipi i u srednjoj ekipi. Bio sam i dobar i bio sam i slab. Imao sam neke super sezone - znam šta je finale Olimpijskih igara, šta finale Svetskog prvenstva, ali i finale regionalnog, znam šta je kad dobiješ i kad izgubiš i kako je to. To iskustvo mi pomaže, uz znanje iz psihologije - to je prava mera."
Kao odbojkaš osvojili ste Olimpijske igre, a to se uspali i kao psiholog sa vaterpolo reprezentacijom Srbije, da li možete da uporedite ta dva trenutka?
"Kada sam počeo ovim da se bavim, jedan od ciljeva mi je bio da neko od klijenata osvoji Igre ili bar medalju. Imao sam klijente i u Riju i u Tokiju, a nažalost nisu uspeli u pojedinačnim sportovima, ali vaterpolo je uspeo. Bilo je slično kao i kod nas - počeli su loše, igrali su slabo na početku i onda su posle završili super. Meni je iz ove druge uloge to bilo baš emotivno, jer ja kad sam osvojio Igre bio sam klinac, imao sam 23. Sada sa 48 godina - još uvek sam klinac - ali gledam različito na stvari. Jako emotivno mi je bilo i jako drago zbog njih, jer u tom momentu ti to možda ni ne razumeš kada imaš 23 godine, ali nešto jako veliko je ostalo iza tebe."
"Verovatno je mnogo dece počelo da trenira odbojku ili vaterpolo zbog tih rezultata. To je lepo zato što osnovna stvar sporta je da poveže ljude i da ti imaš neki uticaj na društvo u kom si, da popraviš to društvo na neki način i da, kako mi to kažemo, obraduješ naciju, da doneseš neku sreću. Uvek to govorim. Na jednom gostovanju na televiziji bio jedan pesnik i ja. I sad meni pesnik kaže, ja tebi jako zavidim, a ja ga pitam zašto? Pa kaže, vi u sportu možete u sekundi da prenesete emociju na sve oni koji vas gledaju, ja pišem pesmu, ali ne znam ko će to pročitati i kad će neko pročitati."
"Ono što je interesantno u sportu je da nemate nikad garancije i da to što ste vi super trenirali, super radili ne mora da znači da ćete biti prvi. A ova psihologija, to je kao neki začin. Kao kad praviš jelo, pa zaboraviš so, pa sve je lepo, lepo na izgled, a ima bljutav ukus. Mislim da je psihologija taj, što bi rekli, kašičica vegete, koja daje pravi ukus i pravi razliku na tom nekom vrhunskom nivou."
"Svi su radili pravu stvar"
Šta je tokom rada u podkastu ostavilo najveći utisak na vas?
"Svi su na pitanje šta biste promenili u vašoj karijeri da imate magičan štapić, uvek to postavim, svi su rekli ja bih isto ovako. A to znači da su radili pravu stvar, da su verovali nekoj svojoj intuiciji i da su se sve vreme maksimalno trudili. Jer da se nisu trudili, oni bi rekli na tom takmičenju ja bih više trenirao, ali to niko od njih nije rekao. Znači, oni su se svi nenormalno davali i taj sport im je vratio. Svakom na različite načine. Bitno je da ti izađeš sa terena, sa tom svešću, da si uradio sve što je do tebe. To mislim da je pobeda."
Šta biste promenili da imate čarobni štapić?
"Ja bih kuk promenio, ali da ne moram da operišem. Pa, ne bih promenio ništa, sve je interesantno. Postoji jedna uzlazna linije, videćemo koliko će trajati."
"Budući predsednik Obojkaškog saveza”
Andrija ima mnogo planova za budućnost, a jedan od njih je da će postati predsednik Odbojkaškog saveza. “Želeo bih da budem predsednik Odbojkaškog saveza, kada se za to bude ukazala prilika, to premijerno najavljujem. Imam još jedno četiri ili pet godina da se bavim ovim i onda počinjem aktivno da se bavim Savezom, jer smatram da tu postoji veliki prostor da se to poboljša, da se uradi bolje nego što se sad radi”, zaključio je Andrija Gerić.
BONUS VIDEO:
